Железничка станица Београд главна
Железничка станица Београд је бивша главна београдска железничка станица. Зграда је грађена између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића, има статус споменика културе од великог значаја.[1][2][3]
| Железничка станица Београд | |
|---|---|
| |
| Главни улаз | |
| Земља |  Србија
|
| Место | Београд |
| Адреса | Савски трг 2 |
| Координате | 44° 48′ 31″ N 20° 27′ 20″ E / 44.80861° С; 20.45556° И |
| Коридор | 10 |
| Железничке линије | Ниједна (станица је затворена) |
| Друге линије | аутобуси (9 дневних линија: 46, 51, 91, 92, 511, 551, 552, 553, 601; 2 ноћне линије: 51, 601) трамвај (7 линија: 2, 3, 7, 9, 11, 12, 13) |
| Структура | у нивоу |
| Перона | 6 |
| Колосека | 11 |
| Приступ бициклима | да |
| Отворена | 1. септембра 1884. |
| Затворена | 1. јула 2018. |
| Електрификована | 1970. |
| Приступ инвалидима | 
|
Историјат
уреди_s%C3%ADnaut%C3%B3busz,_m%C3%B6g%C3%B6tte_egy_mil%C3%A1n%C3%B3i_ALn_Breda_motorvonat._Fortepan_23237.jpg)
Станица је непосредно повезана са изградњом прве српске железничке пруге Београд—Ниш, довршене 1884. године. Зграда је изграђена по узору на железничке станице великих европских земаља и стоји као монументално здање. Место где је станица изграђена звало се Циганска бара и касније Бара Венеција. Први воз са ове станице кренуо је ка Земуну уз дворске почасти, 20. августа (1. септембра) 1884. године у 15 часова.[4] Први путници били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, на путу ка Бечу. Свечаном отварању станице присуствовало је више од 200 иностраних званица и више хиљада грађана.[5] Прва композиција ка Нишу кренула је три дана касније, док је прва редовна линија кренула је према Нишу 3./15. септембра у 6 часова. Истог дана, отворена је и линија до Пеште, а у почетку су на овим линијама саобраћала по два воза дневно.[6] Од 1980. до 2009. године, поред улаза у станицу стајала је локомотива Плавог воза који је превозио маршала Тита.[5] Од пуштања у рад је ова железничка станица имала улогу путничке и теретне железничке станице. Организационо је путнички саобраћај организован преко станице Београд–перон, а теретни саобраћај се одвијао преко станице Београд–спољна која је престала са радом 9. јуна 2016. године.[7] Саобраћај са ове станице је преусмерен ка станици Макиш, а путнички је остао са намером да се измести у станицу Београд центар и тако ослободи цео простор за изградњу Београда на води. Уз постепено измештање линија, ово је до краја реализовано 1. јула 2018. године.[8]
Планирано је да се у зграду пресели Историјски музеј Србије.[9]
Споменик културе
уреди| Железничка станица Београд главна | |
|---|---|
.jpg) Железничка станица Београд | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Савски венац |
| Држава | Србија |
| Врста споменика | железничка станица |
| Време настанка | 1882–1885. |
| Тип културног добра | споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
| beogradskonasledje | |
У време грађења зграда је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице. Једна је од првих железничких станица у Србији, чији је пројекат обухватао специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима. Обликована је у духу академизма као репрезентативно здање, разуђене основе. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички ризалит главног улаза, надвишен троугаоним тимпаноном. Својим специфичним решењем зграда представља сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама 19. века.
Галерија
уреди-
Улаз 2015. -
Детаљи фасаде 2012. -
Станица 2008. -
Станица 2010. -
Улаз на станицу 2012 -
Затворена станица 2019 -
Перони после затварања станице 2019. -
Билетарница, после затварања 2019. -
Билетарница 2019. -
Последњи воз напушта Железнику станицу Београд 30. јуна 2018
-
Улаз на пероне 2024.г. -
Поглед на Железничку у Савски трг са спомеником Стефану Немањи -
.jpg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
- ^ Blic - Gde je taj Prokop?, 12.12.2017.
- ^ Srbija voz - Red vožnje u međunarodnom saobraćaju za 2017/18. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2017)
- ^ Српске новине, 21.8.1884.
- ^ а б „24 сата“ – „На месту железничке станице пре два века била је бара“ Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2013), 5.3.2012.
- ^ Српске новине, 2.9.1884.
- ^ Због "БГ на води" селе теретни саобраћај из центра, Б92, 10. јун 2016.
- ^ Polazak: "Prokop postaje glavna stanica Beograda"
- ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Историјски музеј Србије у згради Главне железничке станице”. Politika Online. Приступљено 2023-06-17.
Спољашње везе
уреди- Историја и архитектура железничке станице у Београду, Иван Клеут, Наслеђе, Београд, 2012.
- Историјат Железничке станице из „Архитектонске енциклопедије Београда XIX и XX века“ Слободана Гише Богуновића.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Историјски музеј Србије: У сусрет првој сталној поставци (РТС Културно-уметнички програм - Званични јутјуб канал)
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Листа споменика
- Перони на којима су дочекани Тесла и „Оријент експрес” („Политика”, 20. јануар 2018)
- Отишао последњи воз („Политика", 1. јул 2018)
- Од свечарских топова до „А сад, адио” („Политика”, 5. септембар 2019)
- Железничка станица
- Зграда Железничке станице чека обнову и прелазак у музеј („Политика”, 7. јун 2021)
