Едгар I Мирољубиви

Едгар Мирољубиви
Едгар Мирољубиви
Лични подаци
Датум рођења	943.
Место рођења	Весекс, Енглеска
Датум смрти	8. јул 975.
Место смрти	Винчестер, Енглеска
Гроб	Гластонберијска опатија, Гластонбери
Породица
Супружник	Ælfthryth, wife of Edgar, Æthelflæd, Wulthryth
Потомство	Едвард II Мученик, Edith of Wilton, Етелред Неспремни
Родитељи	Едмунд I; Елгифа
Династија	Весекс
Енглески краљ
Период	1. октобар 959 — 8. јул 975.
Претходник	Едвиг
Наследник	Едвард II

Едгар I Мирољубиви (енгл. Edgar The Peaceable;943. - 8. јул 975.) је био енглески краљ из династије Весекс. Био млађи син краља Едмунда Величанственог и његове жене Елгифе и брат краља Едвига, којег је наследио и владао од 959. до смрти 975. године.

Биографија

Владавина

Године 958. племство Мерсије и Нортамбрије отказује послушност Едгаровом брату, краљу Едвигу и за свог владара прихвата Едгара. Тако је краљевство подељено ријеком Темзом на сјеверни дио, којим је владао Едгар и јужни дио, којим је владао Едвиг. Едвиг умире 1. октобра 959. године и Едгар постаје владар цијеле земље. Иако није био миран човјек, добио је надимак Мирољубиви због мирне владавине, обиљежене малим бројем војних сукоба. Године 970. у рату са Шкотском је изгубио сјеверни дио Нортамбрије, што је на неко вријеме смирило односе два зараћена народа.

Однос са Дунстаном

По доласку на престо, Едгар враћа Дунстана, игумана и веома утицајног савјетника на двору његовог оца, кога је Едвиг послао у изгнанство. Едгар је Дунстана поставио на мјесто епископа Лондаона, а касније Вустера. Године 961. Дунстан постаје кентерберијски надбискуп. Према тадашњим хроникама Дунстан није одобравао живот младога краља, који је био у љубавној вези са једном монахињом, која му је родила ћерку. Због тога је одбио да га крунише, али је ипак остао краљев главни савјетник током читаве његове владавине.

Крунисање

Краљ Едгар је крунисан 11. маја 973. године у опатији у Бату, за разлику од других краљева тога времена који су традиционално крунисани на камену у Кингстону. Том приликом краљ је крунисан заједно са својом супругом Елфтрит, што је било прво крунисње краљице у Енглеској. Едгар није крунисан до 973. јер је по царској церемонији требало да буде крунисан не на почетку, већ на врхунцу владавине. Ову церемонију је осмислио Дунстан, који је за ту прилику у Англосаксонској хроници написао поему која и дан данас чини основу британске крунидбене церемоније.

Мало после крунисања остали Британски краљеви су дошли у Честер, да би исказали своју оданост краљу Едгару. Шест краљева британских држава, укључујући и краљеве Шкотске и Стратклајда, заклели су се да ће бити Едгарови вазали на копну и мору.