Дегурићка пећина
Дегурићка пећина је пећина изворског типа, чија вода из врела отиче у реку Градац, налази се у атару села Дегурић, у клисури реке Градац, на територији града Ваљева. Припада групи највећих врела ваљевског краса, улаз има висину 3,5m и ширину од 7m.
| Дегурићка пећина | |
|---|---|
| |
| Положај | |
| Место (река) | |
| Одлике | |
| Геологија (тип) | крашка |
| Дужина | (испитан део)807,5 m |
| Надм. висина | 236 m |
Једна од верзија страдања Николе Калабића, истакнутог команданта Горске краљеве гарде Југословенске војске у Отаџбини током Другог светског рата, везује се за Дегурићку пећину. Претпоставља се да је на овом месту убијен од стране ОЗНЕ дана 19. јануара 1946. године.[1]
Температуре воде и ваздуха
уредиЈедина је пећина са сталним подземним током у целом сливу реке Градац, са средњим протоком од 121л/с. Температура воде дуж целе пећине је 7°C. Вода пећинског тока спада у тврде кречне воде, да је, као и интезивне, прокопане воде, засићена, те излучује бигар у виду пречага, салива, сталагмита. Пећина припада типу хладних пећина, пошто температура ваздуха смањује се са 12°C на улазу, преко 8°C на 300 м дужине, до 6°C код првог сифона.
Морфолошке карактеристике
уредиГлавни канал Дегурићке пећине има југоисточни правац пружања и њим тече, непрекидно водени ток. Снимљен је до другог сифона, и измерена дужина му је 807,5m. Из главног канала одваја се више бочних канала. Пећина има укупно 6 сифона, од којих је првих пет пророњено, док последњи још увек није савладан. Од главног канала одваја се више бочних канала, па је укупна дужина свих снимљених канала, до трећег сифона, 2028m.[2]
Значајне особености овог објекта су поред сифона, засигане каде које преграђују цео канал по ширини, или су мањих димензија у већим скупинама. Пећински накит је разноврстан, сталактити, сталагмити, макарони, хелактити, засигане драперије и саливи. Обиље муља, глине и блата јавља се са страна воденог тока или по бочним каналима. Једна од реткости је и појава наслага дуж канала и на накиту изразито тамне боје која је контрастна светлим калцитним излучевинама.
Ваљевски спелеолози су у периоду од 1999. до 2002. године, у неколико наврата, снимили нових 1500 метара пећинских канала и пет сифона и отворили врата истраживањима на овом пољу.[3]
Извори
уреди- ^ „Kalabića ubili šest puta”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-04-23.
- ^ „Дегурићка пећина”. Савез спеололошких организација Србије. Приступљено 13. 3. 2017.[мртва веза]
- ^ „Дегућка пећина”. Удружење домаћина Ваљева. Недостаје или је празан параметар
|url=(помоћ);
Спољашње везе
уреди
- „Кањон реке Градац”. Ваљево за Вас. Архивирано из оригинала 23. 11. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2017.
- „Река Градац” (PDF). ТО Ваљево. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 02. 2016. г. Приступљено 13. 3. 2017.
