Гепидска краљевина
Гепидска краљевина је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 5. и 6. века. Основали су је Гепиди, народ германског порекла. Пре стварања краљевине, Гепиди су били под влашћу Хунског каганата, али су, победивши Хуне у бици на реци Недао 454. године, збацили хунску власт и створили сопствену државу.
| Гепидска краљевина | |||
|---|---|---|---|
 Гепидска краљевина у свом највећем обиму (539-551. године) | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||
| Престоница | Сирмијум[1] | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Краљевина | ||
| — Краљ | Ардарих | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | Средњи век | ||
| — Оснивање | 454. | ||
| — Укидање | 567. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
Историја
уредиГепидска краљевина је првобитно обухватала просторе источно од реке Тисе и северно од реке Дунав, а са Римским царством је склопила частан мир. Краљевина потом проширује своју територију на запад, заузимајући Срем, Бачку и северно Потисје. Уследила су ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути из Срема.
Гепидска краљевина зенит достиже око 537. године када поново заузима Срем, као и околину Београда. Град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) постаје средиште гепидске државе, а гепидски краљ Кунимунд ковао је златнике у овом граду.[1] У свом највећем обиму Гепидска краљевина је обухватала делове данашње Србије, Румуније, Мађарске, Бугарске, Хрватске, Словачке и Украјине.
Византијско царство се 546. године удружује са Лангобардима (познатим и као Ломбарди) да би победило Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су се, након пада краљевине Острогота, населили на просторе данашње Славоније, северне Босне и западне Мађарске. Тиме се отварао простор продору Словена и Авара. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде у једној бици, али непријатељства су се настављала.
Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Авари су то учинили са таквим успехом и суровошћу да су Лангобарди, уплашени новим савезницима, отишли према Апенинском полуострву (зауставили су се у данашњој Ломбардији, којој су дали име). Авари су тиме коначно поразили и поробили Гепиде 567. године, отворивши потпуно простор продору Словена. Након пада Гепидске краљевине, њене територије су подељене између Аварског каганата и Византије.
Краљеви
уредиВиди још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167.
- Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126.
- Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64.
- Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56.
- Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018.
- Heather, P.J. (1991). Ghots and Romans 332-489. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820535-7.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
