Врхбосна
Врхбосна је назив за место и жупу у средњовековној Босни. Само место Врхбосна налазило се на месту данашњег Сарајева, а истоимена жупа приближно је обухватала подручје Сарајевског поља. Као насеље, Врхбосна се сматра претечом Сарајева.[1]
Историја
уреди
Врхбосна се помиње средином 13. века као једно од главних места у тадашњој Босанској бановини. Значај места и жупе проистицао је из њиховог средишњег положаја у срцу средњовековне Босне. Најзначајнија места на подручју жупе Врхбосне била су: чувени град Ходиђед, стари Градац (Которац), као и Торник и Булог.
Жупа Врхбосна се простирала око горњег, изворишног тока реке Босне, односно у сливовима њених притока Миљацке и Жељезнице. Са готово свих страна била је омеђена планинским венцима Романије, Јахорине, Требевића, Бјелашнице и Игмана, пружајући се до превоја Кобиљаче и реке Вогошће. Поменуте међе одвајале су жупу Врхбосну од суседних жупа: Вогошће, Босне, Лепенице, Криваје, Неретве, Комске, Загорја, Праче и Бистрице.
Почетком 15. века, жупу Врхбосну држали су великаши Павловићи. У то време започињу стални упади Турака у средишње босанске области. Након од 1416. године, Врхбосна је била изложена сталном турском притиску са циљем успостављања трајних упоришта у самом средишту Босне.[2] Средином 15. века, поменути циљ је коначно остварен. На подручју жупе Врхбосне Турци створили најзападнију испоставу Босанског крајишта, створивши вилајет Ходиђед.
Коначним падом Босне (1463) и оснивањем Босанског санџака, започело је ново раздобље у историји Врхбосне, око које се развило ново место — Сарајево. Изворни назив места и жупе наставио је да живи још неко време и његова употреба је потврђена изворима из 16. века.[3] У каснијим раздобљима, појам Врхбосне су неговали углавном босански летописци и он је као књижевна старина дочекао 1878. годину и успостављање аустроугарске управе, након чега је покренут поступак за стварање Врхбосанске надбискупије, чиме је појам Врхбосне поново оживео усред Сарајева.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ћирковић 1964, стр. 63-67.
- ^ Šabanović 1959, стр. 27-31.
- ^ Šabanović 1959, стр. 147.
Литература
уреди- Živković, Tibor (2010). „O počecima Bosne u ranom srednjem vijeku” (PDF). Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja u Sarajevu. 39: 149—161. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 15. 06. 2024.
- Klaić, Nada (1989). Srednjovjekovna Bosna: Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) (1. изд.). Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
- Mrgić-Radojčić, Jelena (2004). „Rethinking the Territorial Development of the Medieval Bosnian State” (PDF). Историјски часопис. 51: 43—64. Архивирано из оригинала 03. 05. 2022. г. Приступљено 15. 06. 2024.
- Mušeta-Aščerić, Vesna. Srednjovjekovna župa Vrhbosna. Problemi granica i vlasti, Prilozi Instituta za istoriju XX/21, Sarajevo 1985, 257-268.
- Mušeta-Aščerić, Vesna. Ostaci srednjovjekovne toponomastike na području župe Vrhbosna, Glasnik Zemaljskog muzeja (Arheologija) 40/41 (1985-1986), Sarajevo 1986, 211-230.
- Mušeta-Aščerić, Vesna. O vlastelinstvu na području župe Vrhbosne u XV vijeku, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine 38, Sarajevo 1987, 87-100.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Fine, John V. A. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
