Борис ІІІ од Бугарске
Борис III, пуно име Борис Клеменс Роберт Марија Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер (Софија, 30. јануар 1894 — Софија, 28. август 1943) био је последњи бугарски краљ (1918—1943), син краља Фердинанда I који је абдицирао у његову корист након пораза Бугарске у Првом светском рату.[1]
| Борис ІІІ од Бугарске | |
|---|---|
 Борис ІІІ | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. јануар 1894. |
| Место рођења | Софија, Кнежевина Бугарска |
| Датум смрти | 28. август 1943. (49 год.) |
| Место смрти | Софија, Краљевина Бугарска |
| Гроб | Рилски манастир |
| Породица | |
| Супружник | Ђована Савојска |
| Потомство | Марија Луиза, Симеон II од Бугарске |
| Родитељи | Фердинанд I од Бугарске Марија Луиза Бурбон-Пармска |
| Династија |  Сакс-Кобург |
| краљ Бугарске | |
| Период | 3. октобар 1918 — 28. август 1943. |
| Претходник | Фердинанд I од Бугарске |
| Наследник | Симеон II од Бугарске |
 Монограм Бориса III од Бугарске | |
Биографија
уредиРођен је у Софији 30. јануара 1894. Примио је православље још као дечак, а после завршене гимназије добио је дипломатско-војно образовање.[1] Први пут се срео са српским престолонаследником Александром у Софији 1912, приликом прославе свог пунолетства. Током балканских ратова и Првог светског рата учествовао је као официр за везу на фронтовима у војсци; потпуковник (1916), генерал-мајор (1918).
Ступио је на престо после абдикације свог оца Фердинанда, што је била последица пораза Бугарске у Првом светском рату. Као и његов отац имао је двоструку титулацију. На међународном пољу био је признат за краља, а у бугарској држави за цара. Током влада Александра Стамболијског и Бугарског земљорадничког народног савеза трудио се да сачува монархистичко уређење бугарске државе. Током тридесетих година постепено је уклањао политичаре и официрске организације са политичке сцене и преузимао пуну контролу над државном политиком.[2][3][4]
Први пут је преговарао са краљем Александром о бугарско-српском измирењу и бугарско-југословенској сарадњи током 1927. године. Ова политика је обновљена током 1933, и омогућила је паралелни развој југословенско-бугарских односа са процесом формирања Балканске антанте. Нагло је замрла после убиства краља Александра у Марсеју, који је извршио припадник ВМРО михајловиста Величко Димитров Керин. Политика је обновљена од стране намесника кнеза Павла Карађорђевића и Милана Стојадиновића, те прихваћена од стране краља Бориса и Георги Иванова Кјосеиванова.[5][6][7][8][9][10]
Породично стабло
уредиПородица
уредиСупружник
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Ђована Савојска |  |
13. новембар 1907. | 26. фебруар 2000. |
Деца
уреди| име | слика | датум рођења | супружник |
|---|---|---|---|
| Принцеза Марија Лујза | 13. јануар 1933. | Карл од Лајнингена; Бронислав Хробок | |
| Симеон II од Бугарске |  |
16. јун 1937. | Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела |
Референце
уреди- ^ а б „→ Борис III”. Српска породична енциклопедија. Књ. 4 (на језику: (језик: српски)). Народна књига & Политика НМ. 2006. стр. 120. ISBN 978-86-331-2733-2. „Борис III пуно име Борис Клеменс Роберт Марија Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер (1894-1943), последњи бугарски краљ (1918-43), син Фердинанда Кобурга...”
- ^ Недев, Недю (2009). Цар Борис III. Дворецът и тайният кабинет. Пловдив: ИК "Хермес". ISBN 978-954-26-0749-6.
- ^ Готје, Ги (2002). Орлови и лавови. Историја балканских монархија (1817-1974). Београд: Paideia. ISBN 86-7448-161-2.
- ^ Попов, Димитар Петров; et al. (2008). Историја Бугарске. Београд: Clio. ISBN 978-86-7102-305-4. Архивирано из оригинала 09. 08. 2021. г. Приступљено 09. 08. 2021.
- ^ Глигоријевић, др Бранислав (2010). Краљ Александар Карађорђевић у европској политици (друго изд.). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16566-4.
- ^ Ристић, Иван (2017). Бугарска у политици Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца: (1919-1929). Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет.
- ^ Скутунов, Коста Георгиев (2004). Бурни времена: цар Борис III отблизо. София: ИК "Синева". ISBN 9549983439.
- ^ Mićić, Srđan (2012). „Informal Diplomacy in Yugoslav-Bulgarian Relations between two World Wars”. Бъгария и Балканите в сферата на европейските влияния през XIX – XXI век. Сборник статии: 217—230.
- ^ Марковић, Душан; Мићић, Срђан (2017). „Сусрети краља Александра и краља Бориса од септембра до децембра 1933. године”. Токови историје. 1: 175—198.
- ^ Avramovski, Živko (1965). „Uticaj jugoslovensko-bugarskog pakta od 24. januara 1937. godine na odnose između članica Balkanskog sporazuma”. Jugoslovenski istorijski časopis. Organ Saveza društava istoričara Jugoslavije. 2: 3—21.
Литература
уреди- „Борис III”. Српска породична енциклопедија. Књ. 4 (на језику: (језик: српски)). Народна књига & Политика НМ. 2006. стр. 120. ISBN 978-86-331-2733-2.
