Бели мост у Врању
Бели мост или мост љубави је назив за мост у Врању који је подигнут 1844. године. Мост се налази изнад Врањске реке, у улици Девет Југовића и налази се и на грбу града Врања. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
| Бели мост | |
|---|---|
 Бели мост - Мост љубави | |
| Место | Врање Пчињски округ Србија |
| Врста | Камени |
| Историја | |
| Отварање | 1844. |
Легенда
уреди
Легенда каже да је мост подигла мајка Туркиње Ајше у спомен несрећне љубави њене ћерке и српског пастира Стојана.
По рођењу ћерке Ајше, Селим-бегу су пророчице прорекле да ће се она заљубити у Србина. Иако је отац покушавао затварањем ћерке да спречи пророчанство, није успео у томе. Када је затекао Стојана и Ајшу загрљене крај реке покушао је да убије српског пастира. Међутим, усмртио је сопствену ћерку која је својим телом заштитила младића којег је волела. Након тога је и Стојан својим ножем одузео себи живот.
На месту где се одиграо догађај, подигнут је мост, а на мост је постављена плоча, тзв. тарих, на којој на турском и арапском језику стоји натпис: „Проклет нека је онај који растави што љубав састави“.[2]
Садржину текста са плоче, превео је матичар Хафис Тутфи Мунсалиховић.
„Овај мост зваће се Бели мост, он ће служити за олакшицу. Вода која испод њега тече нека послужи људима за здравље! Пролазници, прођите једанпут преко моста и вратите се: Видећете да је саграђен за добро сваког човека. Мухамеде Мустафо, посредуј за хуману власницу Ајшу...”[3]
Галерија
уреди
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Знаменитости Врања на сајту Туристичке организације Врања”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 01. 09. 2007.
- ^ Аначков, Дарко (6. 2. 2018). „Бели мост у Врању – мост трагичне љубави”. glaspress.rs. Приступљено 25. 1. 2021.
- ^ Остојић, Емилија (2004). Врање на раскршћу. Врање: Плутос. стр. бр. 50. ISBN 86-83823-15-6.
