Археје
Археје (лат. archaea),[4] раније познате и као архебактерије или прабактерије,[5] прокариотски су организми, што значи да немају ћелијско једро нити неку ћелијску органелу окружену мембраном унутар ћелије. Прву врсту археја је открио 1977. године амерички микробиолог Карл Ричард Воуз у термалним изворима парка Јелоустоун.
| Археје Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Halobacterium sp. NRC-1, свака ћелија је око 5 μm дуга | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Archaea Woese, Kandler & Wheelis, 1990[1] |
| Царства[2] и редови[3] | |
| |
| Синоними | |
| |
Првобитно су археје класификоване међу бактерије под називом archeabacteria (односно као царство под тим именом), али је у међувремену таква класификација превазиђена.[5] Ћелије археја имају јединствене особине које их одвајају од друга два домена живих бића: бактерија и еукариота. Домен археја се даље дели на четири призната раздела. Њихова класификација је веома тешка јер већина врста није проучавана у лабораторији те су откривене само анализом њихових нуклеинских киселина у узорцима из њиховог природног станишта.
Археје и бактерије су генерално сличне по величини и облику, мада мали број археја има веома необичан облик као што су спљоштене квадратне ћелије врсте Haloquadratum walsbyi.[6] Ипак, и поред сличности у изгледу са бактеријама, археје поседују гене и неколико метаболошких путева којима су много ближе еукариотима, као што су на пример ензими који се налазе у процесу транскрипције и транслације. У другим аспектима, биохемија археја је јединствена, као што је њихово ослањање на посебне липиде у ћелијским мембранама, повезане етарским везама са глицеролом. Археје користе више извора енергије од еукариота, од органских једињења попут шећера до амонијака, металних јона па чак и гасовитог водоника. Археје којима не смета слано окружење (Haloarchaea) користе сунчеву светлост као извор енергије, а друге врсте археја фиксирају угљеник. Међутим, за разлику од биљака и цијанобактерија, до данас није откривена ниједна врста археја која врши оба ова процеса. Археје се размножавају бесполно бинарним раздвајањем, фрагментацијом или пупљењем, а за разлику од бактерија и еукариота, ниједна врста не формира споре.
Првобитно су археје сматране екстремофилима, јер су пронађене у врло суровим окружењима попут врелих извора, гејзира и сланих језера, али од тада до данас многе од њих су пронађене у врло широком распону станишта, укључујући земљиште, океане, мочваре, људска црева.[7] Археје су нарочито бројне у океанима, а археје у планктону би могле бити једна од најбројнијих група организама на Земљи. Оне су један од највећих делова живог света на планети и имају велику улогу у циклусима угљеника и азота. Не постоје јасни примери патогених или паразитских археја, али су оне често мутуалисти и удружени с другим. Један од примера је метаногени микроорганизам који живи у човеку и цревима преживара, где они потпомажу у варењу хране. Метаногене археје се користе за производњу биогаса и за прочишћавање отпадних вода, а ензими из екстремофилних археја, који могу издржати високе температуре и органске раствараче, користе се у биотехнологији.
Класификација
уредиНови домен
уредиВећим делом 20. века, прокариоти су се сматрали јединственом групом организама и класификовали су се на основу њихове биохемије, морфологије и метаболизма. На пример, микробиолози су покушавали да класификују микроорганизме на основу структура њихових ћелијских зидова, њихових облика и супстанци које они конзумирају.[8] Међутим, научници Лајнус Паулинг и Емил Цукерланд[9] су 1965. предложили нови приступ овом проблему користећи секвенце гена у овим организмима да би пронашли како су различити прокариоти у вези једни с другим. Овај приступ, познат под називом филогенетика, и данас је основни метод који се користи.
.jpg)
Археје су први пут класификоване као засебна група прокариота 1977. године када су то учинили Карл Воуз и Џорџ Е. Фокс направивши филогенетско стабло на основу секвенци гена рибосомске РНК.[10] Ове две групе су првобитно добиле имена Archaebacteria и Eubacteria те су посматране као засебна таксономска царства или подцарства за које су Воуз и Фокс смислили кованицу працарства. Воуз се сложио са чињеницом да је ова група прокариота темељно различита врста живих бића. Да би нагласио ту разлику, он је касније предложио нову природну систематику организама од три засебна домена: еукариоте, бактерије и археје,[1] што је данас познато као „Воузова револуција“.
Реч археја потиче из старогрчког грчког ἀρχαῖα, што значи древне ствари,[11] јер су први представници домена Archaea били метаногени организми те се претпостављало да њихов метаболизам одсликава примитивну атмосферу Земље и древно порекло организама. Дуго времена, археје су сматране екстремофилима који постоје искључиво у екстремним стаништима попут врућих извора и сланих језера. Међутим, након што су проучавана нова станишта, откривени су нови организми. У археје су уврштени екстремни халофилни[12] и хипертермофилни[13] микроби. До краја 20. века, археје су пронађене и у окружењима која се не сматрају екстремним. Данас, оне су познате као велика и разнолика група организама које су широко распрострањене у природи и да живе у готово свим окружењима.[14] Ово ново уважавање њихове важности и свеприсутности археје произашло је из кориштења PCR (ланчане реакције полимераза) за откривање прокариота из узорака из окружења (попут воде и земљишта) тако што су се мултипликовали њихови рибозомски гени. Тиме је омогућено откривање и идентификација организама који нису култивирани у лабораторији.[15][16]
Данашња класификација
уреди
Класификација археја, и прокариота уопште, развија се врло брзо и представља донекле дискутабилну област. Данашњи системи класификације имају за циљ организовање археја у групе организама које деле структурне особине и заједничке претке.[17] Те класификације знатно се темеље на кориштењу секвенце гена рибосомских РНК којима се откривају узајамне везе између организама (молекуларна филогенија).[18] Неке од најбоље проучених врста, које је најлакше култивисати, су чланови два основна раздела, Euryarchaeota и Crenarchaeota. Друге групе археја су направљене провизорно. На пример, необична врста Nanoarchaeum equitans, откривена 2003. године, сврстана је у засебно колено, Nanoarchaeota.[19] Предложено је и креирање још једног новог кољена, Korarchaeota. Оно би садржавало малу групу необичних термофилних врста које деле особине са главним коленом, али су знатно ближе у сродству са Crenarchaeota.[20][21] Друге недавно откривене врсте археја су само далеки рођаци било које од ових група, као што су ARMAN (скр. од Archaeal Richmond Mine acidophilic nanoorganisms, ацидофилни архејски организми из рудника Ричмонд), а откривени су 2006.[22] те представљају једне од најмањих познатих организама.[23]
Креирање суперколена Tack је такође предложено, а укључивало би Aigarchaeota, Crenarchaeota, Korarchaeota и Thaumarchaeota.[24] Ово суперколено би можда могло бити повезано са прецима или првобитним еукариотима. Класификација археја у врсте је такође дискутабилна. Пошто биологија дефинише врсте као групу повезаних организама, критеријуми по којима се могу укрштати врсте унутар породице (односно организми који могу оплођавати једни друге, али се не могу укрштати изван те породице), не могу се применити на археје, јер се размножавају бесполно.[25] Археје показују високе нивое хоризонталног трансфера гена између лоза. Неки истраживачи су указивали да јединке које се могу групирати у популације сличне врстама имају веома сличне геноме и ретке трансфере гена од и према ћелијама са слабије повезаним геномима, као што је то случај код рода Ferroplasma.[26] У другу руку, студије на роду Halorubrum показале су значајан генетски трансфер од и према слабије повезаним популацијама, што у великој мери ограничава примену тих критерија.[27] Други проблем би био: какве импликације таквог одређења врста имају практично значење.[28]
Тренутно знање о генетској разноликости је делимично а укупан број врста археја се не може проценити с било којом тачношћу.[18] Процењени број колена археја се креће између 18 и 23, од којих само осам имају представнике који су успешно узгајени у културама и били директно проучавани. Многе од тих хипотетских група су познате из само једне рРНК секвенце, и стога је разноврсност тих организмима непознат.[29] Домен бактерија такође садржи многе микробе који никад нису били култивисани са сличним импликацијама у погледу њихове карактеризације.[30]
Порекло и еволуција
уредиНаучни докази указују да је живот на Земљи почео пре око 3,5 милијарди година.[31][32] Најранији докази за живот на Земљи је графит за који се претпоставља да је биогенског порекла стар 3,7 милијарди година, нађен у метаседиментним стенама на западном Гренланду,[33] те фосили микробних слојева старих око 3,48 милијарде године, пронађених у пешчарима у Западној Аустралији.[34][35]
Иако су фосили прокариотских ћелија датирани у период од око 3,5 милиона година, већина тих прокариота немају одређене морфолошке особине и облике фосила, те се не могу идентификовати и уврстити међу археје.[36] Уместо тога, хемијски фосили јединствених липида дају више података, јер се таква једињења не јављају код других организама.[37] Неки извори наговештавају да су остаци архејских или еукариотских липида присутни у фосилима шкољака датираних на око 2,7 милијарде година;[38] али се на те податке гледа са одређеном сумњом.[39] Такви липиди су такође откривени и у чак старијим стенама на западном Гренланду. Међу најстаријим таквим траговима налазе се и они из слоја Исуа, који укључује неке од најстаријих седимената на Земљи, формираних пре 3,8 милијарде година.[40] Архејска лоза би могла бити једна од најстаријих које су постојале на Земљи.[41]
Воуз је сматрао да бактерије, археје и еукариоте представљају одвојене линије потомака који су настали веома рано из неке прадавне колоније организама.[42][43] Једна могућност[43][44] је да се то десило пре еволуције ћелија, када је недостатак типичне ћелијске мембране омогућио неограничени латерални трансфер гена, а да су заједнички преци сва три домена настали фиксирањем специфичних субсетова гена.[43][44] Можда је могуће да је последњи заједнички предак бактерија и археја био термофилни организам, што повећава вероватноћу да су ниже температуре екстремно окружење за археје, а организми који су живели у тим хладнијим окружењима појавили су се тек касније.[45] Пошто археје и бактерије више нису у сродству, као ни са еукариотима, појам прокариоти се може само „условно“ користити у значењу они који нису еукариоти, што знатно ограничава његову корист.[46]
Разлике од других домена
уредиАрхеје су раздвојене у трећи домен због својих великих разлика у структури рибосомске РНК. Одређени секвенцирани молекул РНК, познат као 16s рРНК, присутан је у свим организмима и увек има исту функцију. Тај молекул се користи у производњи беланчевина. Пошто је производња протеина од основног значаја за живот, сви организми са мутацијама на 16s РНК имају врло мале шансе за преживљавање. Стога се 16s рРНК не мења у толикој мери као друге РНК. Ако се у организму мутира њена рРНК, тај организам би могао имати недостатак неких од основних беланчевина и на крају угинути. Због тога је 16s рРНК толико велика да може задржати информације карактеристичне за организам, али и довољно мала да се може секвенцијално управљати у прихватљивом временском периоду. Карл Воуз, микробиолог који је проучавао генетско секвенцирање организама, развио је 1977. нову методу секвенцирања која укључује раздвајање РНК у фрагменте који се могу сортирати и упоредити са другим фрагментима из других организама.[47] Ако су шеме између различитих врста биле сличне, утолико су ти организми били више сродни једни другима.[48]
Воуз је користио своју нову методу упоређивања рРНК у сврху категоризације и одређивања различитих организама. Он је секвенцирао бројне различите врсте те је код испитивања групе метаногена нашао да имају значајно различите шеме од било којих других познатих прокариота или еукариота.[47] Ти метаногени су били много сличнији једни другима него другим секвенцираним организмима, што је Воуза навело да предложи сасвим нови домен Archaea.[47] Један од занимљивих резултата његових експеримената је тај да су археје више сличне еукариотима него прокариотима, иако су сличније прокариотима у смислу структуре.[49] Тиме се дошло до закључка да домени Archaea и Eukarya имају више недавних заједничких предака него што генерално имају еукариоте и бактерије.[49] Развој једра се одвио након еволутивног раздвајања између бактерија и тог заједничког претка.[49] Иако су археје грубо гледано прокариотске, оне су ближи сродници еукариота, те стога нису сврстане ни у домен еукариота, ни у бактерије.[1]
Класификација
уредиДомен археја је подељен на два царства, која се даље деле на типове, класе, редове, породице и родове.
Царство Euryarchaeota
уреди- Тип Methanobacteria
- Класа Methanobacterei
- Класа Methanococci
- Ред Methanococcaleskome
- Ред Methanomicrobiales
- Ред Methanosarcinales
- Тип Halobacteria
- Тип Thermoplasmobacteria
- Тип Thermobacteria
- Класа Thermococci
- Класа Archaeglobi
- Класа Methanopyri
Царство Crenarchaea
уреди- Класа Thermoprotei
- Ред Thermoproteales
- Ред Desulfurococcales
- Ред Sulfolobales
- Класа Thermoprotei
Фамилије
уреди- Acidilobaceae
- Archaeoglobaceae
- Caldisphaeraceae
- Cenarchaeaceae
- Desulfurococcaceae
- Ferroplasmaceae
- Fervidicoccaceae
- Halobacteriaceae
- Methanobacteriaceae
- Methanocaldococcaceae
- Methanocellaceae
- Methanococcaceae
- Methanocorpusculaceae
- Methanomicrobiaceae
- Methanopyraceae
- Methanoregulaceae
- Methanosarcinaceae
- Methanospirillaceae
- Methanothermaceae
- Methermicoccaceae
- Picrophilaceae
- Pyrodictiaceae
- Sulfolobaceae
- Thermococcaceae
- Thermofilaceae
- Thermoplasmataceae
- Thermoproteaceae
Родови
уреди- Acidianus Segerer et al., 1986 emend. Plumb et al., 2007
- Acidilobus Prokofeva et al., 2000 emend. Prokofeva et al., 2009
- Acidiplasma Golyshina et al., 2009
- Aeropyrum Sako et al., 1996
- Archaeoglobus Stetter, 1988
- Caldisphaera Itoh et al., 2003
- Caldivirga Itoh et al., 1999
- Cenarchaeum DeLong and Preston, 1996
- Desulfurococcus Zillig and Stetter, 1983 emend. Perevalova et al., 2005
- Ferroglobus Hafenbradl et al., 1997
- Ferroplasma Golyshina et al., 2000 emend. Hawkes et al., 2008
- Fervidicoccus Perevalova et al., 2010
- Geoglobus Kashefi et al., 2002
- Haladaptatus Savage et al., 2007 emend. Cui et al., 2010 emend. Roh et al., 2010
- Halalkalicoccus Xue et al., 2005
- Halarchaeum Minegishi et al., 2010
- Haloarchaeobius Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
- Haloarcula Torreblanca et al., 1986
- Halobacterium Elazari-Volcani, 1957
- Halobaculum Oren et al., 1995
- Halobellus Cui et al., 2011
- Halobiforma Hezayen et al., 2002
- Halococcus Schoop, 1935
- Haloferax Torreblanca et al., 1986
- Halogeometricum Montalvo-Rodríguez et al., 1998 emend. Cui et al., 2010
- Halogranum Cui et al., 2010 emend. Cui et al., 2011
- Halolamina Cui et al., 2011
- Halomarina Inoue et al., 2011
- Halomethanococcus Yu and Kawamura, 1988
- Halomicrobium Oren et al., 2002
- Halonotius Burns et al., 2010
- Halopelagius Cui et al., 2010
- Halopiger Gutiérrez et al., 2007
- Haloplanus Bardavid et al., 2007 emend. Cui et al., 2010
- Haloquadratum Burns et al., 2007
- Halorhabdus Wainø et al., 2000 emend. Antunes et al., 2008
- Halorientalis Cui et al., 2011
- Halorubrum McGenity and Grant, 1996
- Halosarcina Savage et al., 2008 emend. Cui et al., 2010
- Halosimplex Vreeland et al., 2003
- Halostagnicola Castillo et al., 2006
- Haloterrigena Ventosa et al., 1999
- Halovenus Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
- Halovivax Castillo et al., 2006
- Hyperthermus Zillig et al., 1991
- Ignicoccus Huber et al., 2000
- Ignisphaera Niederberger et al., 2006
- Metallosphaera Huber et al., 1989
- Methanimicrococcus Sprenger et al., 2000
- Methanobacterium Kluyver and van Niel, 1936
- Methanobrevibacter Balch and Wolfe, 1981
- Methanocalculus Ollivier et al., 1998
- Methanocaldococcus Whitman, 2002
- Methanocella Sakai et al., 2008
- Methanococcoides Sowers and Ferry, 1985
- Methanococcus Kluyver and van Niel, 1936 emend. Barker, 1936 emend. Mah and Kuhn, 1984
- Methanocorpusculum Zellner et al., 1988 emend. Xun et al., 1989
- Methanoculleus Maestrojuán et al., 1990
- Methanofollis Zellner et al., 1999
- Methanogenium Romesser et al., 1981 emend. Maestrojuán et al., 1990 emend. Spring et al., 2005
- Methanohalobium Zhilina and Zavarzin, 1988
- Methanohalophilus Paterek and Smith, 1988
- Methanolacinia Zellner et al., 1990
- Methanolinea Imachi et al., 2008
- Methanolobus König and Stetter, 1983
- Methanomethylovorans Lomans et al., 2004
- Methanomicrobium Balch and Wolfe, 1981
- Methanoplanus Wildgruber et al., 1984
- Methanopyrus Kurr et al., 1992
- Methanoregula Bräuer et al., 2011
- Methanosalsum Boone and Baker, 2002
- Methanosarcina Kluyver and van Niel, 1936 emend. Mah and Kuhn, 1984 emend. Ni et al., 1994
- Methanosphaera Miller and Wolin, 1985
- Methanosphaerula Cadillo-Quiroz et al., 2009
- Methanospirillum Ferry et al., 1974 emend. Iino et al., 2010
- Methanothermobacter Wasserfallen et al., 2000
- Methanothermococcus Whitman, 2002
- Methanothermus Stetter, 1982
- Methanothrix Huser et al., 1983
- Methanotorris Whitman, 2002
- Methermicoccus Cheng et al., 2007
- Natrialba Kamekura and Dyall-Smith, 1996
- Natrinema McGenity et al., 1998 emend. Xin et al., 2000
- Natronoarchaeum Shimane et al., 2010
- Natronobacterium Tindall et al., 1984
- Natronococcus Tindall et al., 1984
- Natronolimnobius Itoh et al., 2005
- Natronomonas Kamekura et al., 1997 emend. Burns et al., 2010
- Natronorubrum Xu et al., 1999 emend. Cui et al., 2006
- Palaeococcus Takai et al., 2000
- Picrophilus Schleper et al., 1996
- Pyrobaculum Huber et al., 1988
- Pyrococcus Fiala and Stetter, 1986
- Pyrodictium Stetter et al., 1984
- Pyrolobus Blöchl et al., 1999
- Salarchaeum Shimane et al., 2011
- Staphylothermus Stetter and Fiala, 1986
- Stetteria Jochimsen et al., 1998
- Stygiolobus Segerer et al., 1991
- Sulfolobus Brock et al., 1972
- Sulfophobococcus Hensel et al., 1997
- Sulfurisphaera Kurosawa et al., 1998
- Sulfurococcus Golovacheva et al., 1995
- Thermocladium Itoh et al., 1998
- Thermococcus Zillig, 1983
- Thermodiscus Stetter, 2003
- Thermofilum Zillig and Gierl, 1983
- Thermogymnomonas Itoh et al., 2007
- Thermoplasma Darland et al., 1970
- Thermoproteus Zillig and Stetter, 1982
- Thermosphaera Huber et al., 1998
- Vulcanisaeta Itoh et al., 2002
Врсте
уреди- Acidianus ambivalens (Zillig and Böck, 1987) Fuchs et al., 1996
- Acidianus brierleyi (Zillig et al., 1980) Segerer et al., 1986
- Acidianus infernus Segerer et al., 1986
- Acidianus sulfidivorans Plumb et al., 2007
- Acidilobus aceticus Prokofeva et al., 2000
- Acidilobus saccharovorans Prokofeva et al., 2009
- Acidiplasma aeolicum Golyshina et al., 2009
- Acidiplasma cupricumulans (Hawkes et al., 2008) Golyshina et al., 2009
- Aeropyrum camini Nakagawa et al., 2004
- Aeropyrum pernix Sako et al., 1996
- Archaeoglobus fulgidus Stetter, 1988
- Archaeoglobus infectus Mori et al., 2008
- Archaeoglobus profundus Burggraf et al., 1990
- Archaeoglobus sulfaticallidus Steinsbu et al., 2010
- Archaeoglobus veneficus Huber et al., 1998
- Caldisphaera lagunensis Itoh et al., 2003
- Caldivirga maquilingensis Itoh et al., 1999
- Desulfurococcus amylolyticus Bonch-Osmolovskaya et al., 2001
- Desulfurococcus fermentans Perevalova et al., 2005
- Desulfurococcus kamchatkensis Kublanov et al., 2009
- Desulfurococcus mobilis Zillig and Stetter, 1983
- Desulfurococcus mucosus Zillig and Stetter, 1983
- Ferroglobus placidus Hafenbradl et al., 1997
- Ferroplasma acidiphilum Golyshina et al., 2000
- Fervidicoccus fontis Perevalova et al., 2010
- Geoglobus acetivorans Slobodkina et al., 2009
- Geoglobus ahangari Kashefi et al., 2002
- Haladaptatus cibarius Roh et al., 2010
- Haladaptatus litoreus Cui et al., 2010
- Haladaptatus paucihalophilus Savage et al., 2007
- Halalkalicoccus jeotgali Roh et al., 2007
- Halalkalicoccus tibetensis Xue et al., 2005
- Halarchaeum acidiphilum Minegishi et al., 2010
- Haloarchaeobius iranensis Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
- Haloarcula amylolytica Yang et al., 2007
- Haloarcula argentinensis Ihara et al., 1997
- Haloarcula hispanica Juez et al., 1986
- Haloarcula japonica Takashina et al., 1991
- Haloarcula marismortui (ex Volcani) Oren et al., 1990
- Haloarcula quadrata Oren et al., 1999
- Haloarcula salaria Namwong et al., 2011
- Haloarcula tradensis Namwong et al., 2011
- Haloarcula vallismortis (Gonzalez et al., 1979) Torreblanca et al., 1986
- Halobacterium halobium (Petter, 1931) Elazari-Volcani, 1957
- Halobacterium jilantaiense Yang et al., 2006
- Halobacterium noricense Gruber et al., 2005
- Halobacterium piscisalsi Yachai et al., 2008
- Halobacterium salinarum (Harrison and Kennedy, 1922) Elazari-Volcani, 1957 emend. Gruber et al., 2004
- Halobaculum gomorrense Oren et al., 1995
- Halobellus clavatus Cui et al., 2011
- Halobellus limi Cui et al., 2012
- Halobellus salinus Cui et al., 2012
- Halobiforma haloterrestris Hezayen et al., 2002
- Halobiforma lacisalsi Xu et al., 2005
- Halobiforma nitratireducens (Xin et al., 2001) Hezayen et al., 2002
- Halococcus dombrowskii Stan-Lotter et al., 2002
- Halococcus hamelinensis Goh et al., 2006
- Halococcus morrhuae (Farlow, 1880) Kocur and Hodgkiss, 1973
- Halococcus qingdaonensis Wang et al., 2007
- Halococcus saccharolyticus Montero et al., 1990
- Halococcus salifodinae Denner et al., 1994
- Halococcus thailandensis Namwong et al., 2007
- Haloferax alexandrinus Asker and Ohta, 2002
- Haloferax denitrificans (Tomlinson et al., 1986) Tindall et al., 1989
- Haloferax elongans Allen et al., 2008
- Haloferax gibbonsii Juez et al., 1986
- Haloferax larsenii Xu et al., 2007
- Haloferax lucentense Gutierrez et al., 2004
- Haloferax mediterranei (Rodriguez-Valera et al., 1983) Torreblanca et al., 1987
- Haloferax mucosum Allen et al., 2008
- Haloferax prahovense Enache et al., 2007
- Haloferax sulfurifontis Elshahed et al., 2004
- Haloferax volcanii (Mullakhanbhai and Larsen, 1975) Torreblanca et al., 1986
- Halogeometricum borinquense Montalvo-Rodríguez et al., 1998
- Halogeometricum rufum Cui et al., 2010
- Halogranum amylolyticum Cui et al., 2011
- Halogranum gelatinilyticum Cui et al., 2011
- Halogranum rubrum Cui et al., 2010
- Halogranum salarium Kim et al., 2012
- Halolamina pelagica Cui et al., 2011
- Halomarina oriensis Inoue et al., 2011
- Halomethanococcus doii Yu and Kawamura, 1988
- Halomicrobium katesii Kharroub et al., 2008
- Halomicrobium mukohataei (Ihara et al., 1997) Oren et al., 2002
- Halomicrobium zhouii Yang and Cui, 2012
- Halonotius pteroides Burns et al., 2010
- Halopelagius inordinatus Cui et al., 2010
- Halopiger aswanensis Hezayen et al., 2010
- Halopiger xanaduensis Gutiérrez et al., 2007
- Haloplanus aerogenes Cui et al., 2011
- Haloplanus natans Bardavid et al., 2007
- Haloplanus vescus Cui et al., 2010
- Haloquadratum walsbyi Burns et al., 2007
- Halorhabdus tiamatea Antunes et al., 2008
- Halorhabdus utahensis Wainoe et al., 2000
- Halorientalis regularis Cui et al., 2011
- Halorubrum aidingense Cui et al., 2006
- Halorubrum alkaliphilum Feng et al., 2005
- Halorubrum aquaticum Gutíerrez et al., 2011
- Halorubrum arcis Xu et al., 2007
- Halorubrum californiense Pesenti et al., 2008
- Halorubrum chaoviator Mancinelli et al., 2009
- Halorubrum cibi Roh and Bae, 2009
- Halorubrum coriense (Kamekura and Dyall-Smith, 1996) Oren and Ventosa, 1996
- Halorubrum distributum (Zvyagintseva and Tarasov, 1989) Oren and Ventosa, 1996
- Halorubrum ejinorense Castillo et al., 2007
- Halorubrum ezzemoulense Kharroub et al., 2006
- Halorubrum kocurii Gutiérrez et al., 2008
- Halorubrum lacusprofundi (Franzmann et al., 1989) McGenity and Grant, 1996
- Halorubrum lipolyticum Cui et al., 2006
- Halorubrum litoreum Cui et al., 2007
- Halorubrum luteum Hu et al., 2008
- Halorubrum orientale Castillo et al., 2006
- Halorubrum saccharovorum (Tomlinson and Hochstein, 1977) McGenity and Grant, 1996
- Halorubrum sodomense (Oren, 1983) McGenity and Grant, 1996
- Halorubrum tebenquichense Lizama et al., 2002
- Halorubrum terrestre Ventosa et al., 2004
- Halorubrum tibetense Fan et al., 2004
- Halorubrum trapanicum (Petter, 1931) McGenity and Grant, 1996
- Halorubrum vacuolatum (Mwatha and Grant, 1993) Kamekura et al., 1997
- Halorubrum xinjiangense Feng et al., 2004
- Halosarcina limi Cui et al., 2010
- Halosarcina pallida Savage et al., 2008
- Halosimplex carlsbadense Vreeland et al., 2003
- Halostagnicola alkaliphila Nagaoka et al., 2011
- Halostagnicola kamekurae Nagaoka et al., 2010
- Halostagnicola larsenii Castillo et al., 2006
- Haloterrigena daqingensis Wang et al., 2010
- Haloterrigena hispanica Romano et al., 2007
- Haloterrigena jeotgali Roh et al., 2009
- Haloterrigena limicola Cui et al., 2006
- Haloterrigena longa Cui et al., 2006
- Haloterrigena saccharevitans Xu et al., 2005
- Haloterrigena salina Gutíerrez et al., 2008
- Haloterrigena thermotolerans Montalvo-Rodríguez et al., 2000
- Haloterrigena turkmenica (Zvyagintseva and Tarasov, 1989) Ventosa et al., 1999
- Halovenus aranensis Makhdoumi-Kakhki et al., 2012
- Halovivax asiaticus Castillo et al., 2006
- Halovivax ruber Castillo et al., 2007
- Hyperthermus butylicus Zillig et al., 1991
- Ignicoccus hospitalis Paper et al., 2007
- Ignicoccus islandicus Huber et al., 2000
- Ignicoccus pacificus Huber and Stetter, 2000
- Ignisphaera aggregans Niederberger et al., 2006
- Metallosphaera cuprina Liu et al., 2011
- Metallosphaera hakonensis (Takayanagi et al., 1996) Kurosawa et al., 2003
- Metallosphaera prunae Fuchs et al., 1996
- Metallosphaera sedula Huber et al., 1989
- Methanimicrococcus blatticola Sprenger et al., 2000
- Methanobacterium aarhusense Shlimon et al., 2004
- Methanobacterium alcaliphilum Worakit et al., 1986
- Methanobacterium arcticum Shcherbakova et al., 2011
- Methanobacterium beijingense Ma et al., 2005
- Methanobacterium bryantii Balch and Wolfe, 1981
- Methanobacterium congolense Cuzin et al., 2001
- Methanobacterium espanolae Patel et al., 1990
- Methanobacterium ferruginis Mori and Harayama, 2011
- Methanobacterium flexile Zhu et al., 2011
- Methanobacterium formicicum Schnellen, 1947
- Methanobacterium ivanovii Jain et al., 1988
- Methanobacterium kanagiense Kitamura et al., 2011
- Methanobacterium movens Zhu et al., 2011
- Methanobacterium oryzae Joulian et al., 2000
- Methanobacterium palustre Zellner et al., 1990
- Methanobacterium petrolearium Mori and Harayama, 2011
- Methanobacterium subterraneum Kotelnikova et al., 1998
- Methanobacterium thermaggregans Blotevogel and Fischer, 1988
- Methanobacterium uliginosum König, 1985
- Methanobacterium veterum Krivushin et al., 2010
- Methanobrevibacter acididurans Savant et al., 2002
- Methanobrevibacter arboriphilicus (Zeikus and Henning, 1975) Balch and Wolfe, 1981
- Methanobrevibacter curvatus Leadbetter and Breznak, 1997
- Methanobrevibacter cuticularis Leadbetter and Breznak, 1997
- Methanobrevibacter filiformis Leadbetter et al., 1998
- Methanobrevibacter gottschalkii Miller and Lin, 2002
- Methanobrevibacter millerae Rea et al., 2007
- Methanobrevibacter olleyae Rea et al., 2007
- Methanobrevibacter oralis Ferrari et al., 1995
- Methanobrevibacter ruminantium (Smith and Hungate, 1958) Balch and Wolfe, 1981
- Methanobrevibacter smithii Balch and Wolfe, 1981
- Methanobrevibacter thaueri Miller and Lin, 2002
- Methanobrevibacter woesei Miller and Lin, 2002
- Methanobrevibacter wolinii Miller and Lin, 2002
- Methanocalculus chunghsingensis Lai et al., 2004
- Methanocalculus halotolerans Ollivier et al., 1998
- Methanocalculus pumilus Mori et al., 2000
- Methanocalculus taiwanensis Lai et al., 2002
- Methanocaldococcus fervens (Jeanthon et al., 1999) Whitman, 2002
- Methanocaldococcus indicus L'Haridon et al., 2003
- Methanocaldococcus infernus (Jeanthon et al., 1998) Whitman, 2002
- Methanocaldococcus jannaschii (Jones et al., 1984) Whitman, 2002
- Methanocaldococcus villosus Bellack et al., 2011
- Methanocaldococcus vulcanius (Jeanthon et al., 1999) Whitman, 2002
- Methanocella arvoryzae Sakai et al., 2010
- Methanocella paludicola Sakai et al., 2008
- Methanococcoides alaskense Singh et al., 2005
- Methanococcoides burtonii Franzmann et al., 1993
- Methanococcoides methylutens Sowers and Ferry, 1985
- Methanococcus aeolicus Kendall et al., 2006
- Methanococcus maripaludis Jones et al., 1984
- Methanococcus vannielii Stadtman and Barker, 1951
- Methanococcus voltae Balch and Wolfe, 1981 emend. Ward et al., 1989
- Methanocorpusculum aggregans (Ollivier et al., 1985) Xun et al., 1989
- Methanocorpusculum bavaricum Zellner et al., 1989
- Methanocorpusculum labreanum Zhao et al., 1989
- Methanocorpusculum parvum Zellner et al., 1988
- Methanocorpusculum sinense Zellner et al., 1989
- Methanoculleus bourgensis (Ollivier et al., 1986) Maestrojuán et al., 1990
- Methanoculleus chikugoensis Dianou et al., 2001
- Methanoculleus hydrogenitrophicus Tian et al., 2010
- Methanoculleus marisnigri (Romesser et al., 1981) Maestrojuán et al., 1990
- Methanoculleus palmolei Zellner et al., 1998
- Methanoculleus receptaculi Cheng et al., 2008
- Methanoculleus submarinus Mikucki et al., 2003
- Methanoculleus thermophilus (Rivard and Smith, 1982) Maestrojuán et al., 1990 emend. Spring et al., 2005
- Methanofollis aquaemaris Lai and Chen, 2001
- Methanofollis ethanolicus Imachi et al., 2009
- Methanofollis formosanus Wu et al., 2005
- Methanofollis liminatans (Zellner et al., 1990) Zellner et al., 1999
- Methanofollis tationis (Zabel et al., 1986) Zellner et al., 1999
- Methanogenium cariaci Romesser et al., 1981 emend. Maestrojuán et al., 1990
- Methanogenium frigidum Franzmann et al., 1997
- Methanogenium marinum Chong et al., 2003
- Methanogenium organophilum Widdel et al., 1989
- Methanohalobium evestigatum Zhilina and Zavarzin, 1988
- Methanohalophilus halophilus (Zhilina, 1984) Wilharm et al., 1991
- Methanohalophilus mahii Paterek and Smith, 1988
- Methanohalophilus portucalensis Boone et al., 1993
- Methanolacinia paynteri (Rivard et al., 1984) Zellner et al., 1990
- Methanolinea mesophila Sakai et al., 2012
- Methanolinea tarda Imachi et al., 2008
- Methanolobus bombayensis Kadam et al., 1994
- Methanolobus oregonensis (Liu et al., 1990) Boone, 2002
- Methanolobus profundi Mochimaru et al., 2009
- Methanolobus taylorii Oremland and Boone, 1994
- Methanolobus tindarius König and Stetter, 1983
- Methanolobus vulcani Stetter et al., 1989 emend. Kadam and Boone, 1995
- Methanolobus zinderi Doerfert et al., 2009
- Methanomethylovorans hollandica Lomans et al., 2004
- Methanomethylovorans thermophila Jiang et al., 2005
- Methanomicrobium mobile (Paynter and Hungate, 1968) Balch and Wolfe, 1981
- Methanoplanus endosymbiosus van Bruggen et al., 1986
- Methanoplanus limicola Wildgruber et al., 1984
- Methanoplanus petrolearius Ollivier et al., 1998
- Methanopyrus kandleri Kurr et al., 1992
- Methanoregula boonei Bräuer et al., 2011
- Methanoregula formicica Yashiro et al., 2011
- Methanosalsum zhilinae (Mathrani et al., 1988) Boone and Baker, 2002
- Methanosarcina acetivorans Sowers et al., 1986
- Methanosarcina baltica von Klein et al., 2002 emend. Singh et al., 2005
- Methanosarcina barkeri Schnellen, 1947
- Methanosarcina horonobensis Shimizu et al., 2011
- Methanosarcina lacustris Simankova et al., 2002
- Methanosarcina mazei (Barker, 1936) Mah and Kuhn, 1984
- Methanosarcina semesiae Lyimo et al., 2000
- Methanosarcina siciliae (Stetter and König, 1989) Ni et al., 1994
- Methanosarcina thermophila Zinder et al., 1985
- Methanosarcina vacuolata Zhilina and Zavarzin, 1987
- Methanosphaera cuniculi Biavati et al., 1990
- Methanosphaera stadtmanae Miller and Wolin, 1985
- Methanosphaerula palustris Cadillo-Quiroz et al., 2009
- Methanospirillum hungatei Ferry et al., 1974 emend. Iino et al., 2010
- Methanospirillum lacunae Iino et al., 2010
- Methanothermobacter defluvii (Kotelnikova et al., 1994) Boone, 2002
- Methanothermobacter marburgensis Wasserfallen et al., 2000
- Methanothermobacter thermautotrophicus (Zeikus and Wolfe, 1972) Wasserfallen et al., 2000
- Methanothermobacter thermoflexus (Kotelnikova et al., 1994) Boone, 2002
- Methanothermobacter thermophilus (Laurinavichus et al., 1990) Boone, 2002
- Methanothermobacter wolfeii (Winter et al., 1985) Wasserfallen et al., 2000
- Methanothermococcus okinawensis Takai et al., 2002
- Methanothermococcus thermolithotrophicus (Huber et al., 1984) Whitman, 2002
- Methanothermus fervidus Stetter, 1982
- Methanothermus sociabilis Stetter, 1986
- Methanothrix soehngenii Huser et al., 1983
- Methanothrix thermoacetophila Nozhevnikova and Chudina, 1988
- Methanotorris formicicus Takai et al., 2004
- Methanotorris igneus (Burggraf et al., 1990) Whitman, 2002
- Methermicoccus shengliensis Cheng et al., 2007
- Natrialba aegyptia Hezayen et al., 2001
- Natrialba asiatica Kamekura and Dyall-Smith, 1996 emend. Hezayen et al., 2001
- Natrialba chahannaoensis Xu et al., 2001
- Natrialba hulunbeirensis Xu et al., 2001
- Natrialba magadii (Tindall et al., 1984) Kamekura et al., 1997
- Natrialba taiwanensis Hezayen et al., 2001
- Natrinema altunense Xu et al., 2005
- Natrinema ejinorense Castillo et al., 2006
- Natrinema gari Tapingkae et al., 2008
- Natrinema pallidum McGenity et al., 1998
- Natrinema pellirubrum McGenity et al., 1998
- Natrinema versiforme Xin et al., 2000
- Natronoarchaeum mannanilyticum Shimane et al., 2010
- Natronobacterium gregoryi Tindall et al., 1984
- Natronococcus amylolyticus Kanai et al., 1995
- Natronococcus jeotgali Roh et al., 2007
- Natronococcus occultus Tindall et al., 1984
- Natronolimnobius baerhuensis Itoh et al., 2005
- Natronolimnobius innermongolicus Itoh et al., 2005
- Natronomonas moolapensis Burns et al., 2010
- Natronomonas pharaonis (Soliman and Trüper, 1983) Kamekura et al., 1997
- Natronorubrum aibiense Cui et al., 2006
- Natronorubrum bangense Xu et al., 1999
- Natronorubrum sediminis Gutiérrez et al., 2010
- Natronorubrum sulfidifaciens Cui et al., 2007
- Natronorubrum tibetense Xu et al., 1999
- Palaeococcus ferrophilus Takai et al., 2000
- Palaeococcus helgesonii Amend et al., 2006
- Picrophilus oshimae Schleper et al., 1996
- Picrophilus torridus Zillig et al., 1996
- Pyrobaculum aerophilum Völkl et al., 1996
- Pyrobaculum arsenaticum Huber et al., 2001
- Pyrobaculum calidifontis Amo et al., 2008
- Pyrobaculum islandicum Huber et al., 1988
- Pyrobaculum oguniense Sako et al., 2001
- Pyrobaculum organotrophum Huber et al., 1988
- Pyrococcus furiosus Fiala and Stetter, 1986
- Pyrococcus glycovorans Barbier et al., 1999
- Pyrococcus horikoshii González et al., 1999
- Pyrococcus woesei Zillig, 1988
- Pyrococcus yayanosii Birrien et al., 2011
- Pyrodictium abyssi Pley and Stetter, 1991
- Pyrodictium brockii Stetter et al., 1984
- Pyrodictium occultum Stetter et al., 1984
- Pyrolobus fumarii Blöchl et al., 1999
- Salarchaeum japonicum Shimane et al., 2011
- Staphylothermus hellenicus Arab et al., 2000
- Staphylothermus marinus Stetter and Fiala, 1986
- Stetteria hydrogenophila Jochimsen et al., 1998
- Stygiolobus azoricus Segerer et al., 1991
- Sulfolobus acidocaldarius Brock et al., 1972
- Sulfolobus metallicus Huber and Stetter, 1992
- Sulfolobus shibatae Grogan et al., 1991
- Sulfolobus solfataricus Zillig et al., 1980
- Sulfolobus tokodaii Suzuki et al., 2002
- Sulfolobus yangmingensis Jan et al., 1999
- Sulfophobococcus zilligii Hensel et al., 1997
- Sulfurisphaera ohwakuensis Kurosawa et al., 1998
- Sulfurococcus mirabilis Golovacheva et al., 1995
- Sulfurococcus yellowstonensis Karavaiko et al., 1995
- Thermocladium modestius Itoh et al., 1998
- Thermococcus acidaminovorans Dirmeier et al., 2001
- Thermococcus aegaeus Arab et al., 2000
- Thermococcus aggregans Canganella et al., 1998
- Thermococcus alcaliphilus Keller et al., 1997
- Thermococcus atlanticus Cambon-Bonavita et al., 2004
- Thermococcus barophilus Marteinsson et al., 1999
- Thermococcus barossii Duffaud et al., 2005
- Thermococcus celer Zillig, 1983
- Thermococcus celericrescens Kuwabara et al., 2007
- Thermococcus chitonophagus Huber and Stetter, 1996
- Thermococcus coalescens Kuwabara et al., 2005
- Thermococcus fumicolans Godfroy and Meunier, 1996
- Thermococcus gammatolerans Jolivet et al., 2003
- Thermococcus gorgonarius Miroshnichenko et al., 1998
- Thermococcus guaymasensis Canganella et al., 1998
- Thermococcus hydrothermalis Godfroy et al., 1997
- Thermococcus kodakarensis Atomi et al., 2005
- Thermococcus litoralis Neuner et al., 2001
- Thermococcus pacificus Miroshnichenko et al., 1998
- Thermococcus peptonophilus González et al., 1996
- Thermococcus profundus Kobayashi and Horikoshi, 1995
- Thermococcus sibiricus Miroshnichenko et al., 2001
- Thermococcus siculi Grote et al., 2000
- Thermococcus stetteri Miroshnichenko, 1990
- Thermococcus thioreducens Pikuta et al., 2007
- Thermococcus waiotapuensis González et al., 2001
- Thermococcus zilligii Ronimus et al., 1999
- Thermodiscus maritimus Stetter, 2003
- Thermofilum pendens Zillig and Gierl, 1983
- Thermogymnomonas acidicola Itoh et al., 2007
- Thermoplasma acidophilum Darland et al., 1970
- Thermoplasma volcanium Segerer et al., 1988
- Thermoproteus neutrophilus Stetter and Zillig, 1989
- Thermoproteus tenax Zillig and Stetter, 1982
- Thermoproteus uzoniensis Bonch-Osmolovskaya et al., 2001
- Thermosphaera aggregans Huber et al., 1998
- Vulcanisaeta distributa Itoh et al., 2002
- Vulcanisaeta souniana Itoh et al., 2002
Референце
уреди- ^ а б в Woese CR, Kandler O, Wheelis ML (1990). „Towards a natural system of organisms: proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 87 (12): 4576—9. Bibcode:1990PNAS...87.4576W. PMC 54159
. PMID 2112744. doi:10.1073/pnas.87.12.4576 .
- ^ Petitjean, C.; Deschamps, P.; López-García, P.; Moreira, D. (2014). „Rooting the Domain archaea by phylogenomic analysis supports the foundation of the new kingdom proteoarchaeota”. Genome Biol. Evol. 7 (1): 191—204. PMC 4316627 . PMID 25527841. doi:10.1093/gbe/evu274.
- ^ „NCBI taxonomy page on Archaea”.
- ^ Петров 2005, стр. 14–16.
- ^ а б Pace, N. R. (05. 01. 2006). „Time for a change”. Nature. 441 (7091): 289. Bibcode:2006Natur.441..289P. PMID 16710401. S2CID 4431143. doi:10.1038/441289a.
- ^ Stoeckenius, W. (10. 01. 1981). „Walsby's square bacterium: fine structure of an orthogonal procaryote”. J. Bacteriol. 148 (1): 352—60. PMC 216199 . PMID 7287626. doi:10.1128/jb.148.1.352-360.1981.
- ^ Dunn, Rob. „After 2 Years Scientists Still Can't Solve Belly Button Mystery, Continue Navel-Gazing”. Guest Blog. Scientific American. Приступљено 16. 01. 2013.
- ^ Staley, J. T. (2006). „The bacterial species dilemma and the genomic-phylogenetic species concept”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1475): 1899—909. PMC 1857736 . PMID 17062409. doi:10.1098/rstb.2006.1914.
- ^ Zuckerkandl E, Pauling L (1965). „Molecules as documents of evolutionary history”. J. Theor. Biol. 8 (2): 357—66. Bibcode:1965JThBi...8..357Z. PMID 5876245. doi:10.1016/0022-5193(65)90083-4.
- ^ Woese C, Fox G (1977). „Phylogenetic structure of the prokaryotic domain: the primary kingdoms”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 74 (11): 5088—90. Bibcode:1977PNAS...74.5088W. PMC 432104 . PMID 270744. doi:10.1073/pnas.74.11.5088 .
- ^ Archaea. (2008). u Merriam-Webster Online Dictionary. Pristupljeno 1. jula 2008, na stranici http://www.merriam-webster.com/dictionary/archaea
- ^ Magrum LJ, Luehrsen KR, Woese CR (1978). „Are extreme halophiles actually "bacteria"?”. J Mol Evol. 11 (1): 1—10. Bibcode:1978JMolE..11....1M. PMID 660662. S2CID 1291732. doi:10.1007/bf01768019.
- ^ Stetter, K. O. (1996). „Hyperthermophiles in the history of life.”. Ciba Found Symp. 202: 1—10. PMID 9243007.
- ^ DeLong, E. F. (1998). „Everything in moderation: archaea as 'non-extremophiles'”. Current Opinion in Genetics & Development. 8 (6): 649—54. PMID 9914204. doi:10.1016/S0959-437X(98)80032-4.
- ^ Theron J, Cloete TE (2000). „Molecular techniques for determining microbial diversity and community structure in natural environments”. Crit. Rev. Microbiol. 26 (1): 37—57. PMID 10782339. S2CID 5829573. doi:10.1080/10408410091154174.
- ^ Schmidt, T. M. (2006). „The maturing of microbial ecology” (PDF). Int. Microbiol. 9 (3): 217—23. PMID 17061212. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2008. г. Приступљено 21. 04. 2017.
- ^ Gevers D, Dawyndt P, Vandamme P (2006). „Stepping stones towards a new prokaryotic taxonomy”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1475): 1911—6. PMC 1764938 . PMID 17062410. doi:10.1098/rstb.2006.1915.
- ^ а б Robertson CE, Harris JK, Spear JR, Pace NR (2005). „Phylogenetic diversity and ecology of environmental Archaea”. Current Opinion in Microbiology. 8 (6): 638—42. PMID 16236543. doi:10.1016/j.mib.2005.10.003.
- ^ Huber H, Hohn MJ, Rachel R, Fuchs T, Wimmer VC, Stetter KO (2002). „A new phylum of Archaea represented by a nanosized hyperthermophilic symbiont”. Nature. 417 (6884): 27—8. Bibcode:2002Natur.417...63H. PMID 11986665. S2CID 4395094. doi:10.1038/417063a.
- ^ Barns SM, Delwiche CF, Palmer JD, Pace NR (1996). „Perspectives on archaeal diversity, thermophily and monophyly from environmental rRNA sequences”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 93 (17): 9188—93. Bibcode:1996PNAS...93.9188B. PMC 38617 . PMID 8799176. doi:10.1073/pnas.93.17.9188 .
- ^ Elkins JG, Podar M, Graham DE (01. 06. 2008). „A korarchaeal genome reveals insights into the evolution of the Archaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (23): 8102—7. Bibcode:2008PNAS..105.8102E. PMC 2430366 . PMID 18535141. doi:10.1073/pnas.0801980105 .
- ^ Baker, B. J.; Tyson, G. W.; Webb, R. I.; Flanagan, J.; Hugenholtz, P.; Banfield, J. F. (2006). „Lineages of acidophilic Archaea revealed by community genomic analysis. Science”. Science. 314 (6884): 1933—1935. Bibcode:2006Sci...314.1933B. PMID 17185602. S2CID 26033384. doi:10.1126/science.1132690.
- ^ Baker BJ, Comolli LR, Dick GJ (05. 01. 2010). „Enigmatic, ultrasmall, uncultivated Archaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (19): 8806—11. Bibcode:2010PNAS..107.8806B. PMC 2889320 . PMID 20421484. doi:10.1073/pnas.0914470107 .
- ^ Guy L, Ettema TJ (19. 12. 2011). „The archaeal 'TACK' superphylum and the origin of eukaryotes.”. Trends Microbiol. 19 (12): 580—587. PMID 22018741. doi:10.1016/j.tim.2011.09.002.
- ^ de, K. Queiroz (2005). „Ernst Mayr and the modern concept of species”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 102 (dodatak 1): 6600—7. Bibcode:2005PNAS..102.6600D. PMC 1131873 . PMID 15851674. doi:10.1073/pnas.0502030102 .
- ^ Eppley JM, Tyson GW, Getz WM, Banfield JF (2007). „Genetic exchange across a species boundary in the archaeal genus ferroplasma”. Genetics. 177 (1): 407—16. PMC 2013692 . PMID 17603112. doi:10.1534/genetics.107.072892.
- ^ Papke RT, Zhaxybayeva O, Feil EJ, Sommerfeld K, Muise D, Doolittle WF (2007). „Searching for species in haloarchaea”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (35): 14092—7. Bibcode:2007PNAS..10414092P. PMC 1955782 . PMID 17715057. doi:10.1073/pnas.0706358104 .
- ^ Kunin V, Goldovsky L, Darzentas N, Ouzounis CA (2005). „The net of life: reconstructing the microbial phylogenetic network”. Genome Res. 15 (7): 954—9. PMC 1172039 . PMID 15965028. doi:10.1101/gr.3666505.
- ^ Hugenholtz, P. (2002). „Exploring prokaryotic diversity in the genomic era”. Genome Biol. 3 (2): REVIEWS0003. PMC 139013 . PMID 11864374. doi:10.1186/gb-2002-3-2-reviews0003 .
- ^ Rappé MS, Giovannoni SJ (2003). „The uncultured microbial majority”. Annu. Rev. Microbiol. 57: 369—94. PMID 14527284. doi:10.1146/annurev.micro.57.030502.090759.
- ^ de Duve, Christian (01. 10. 1995). „The Beginnings of Life on Earth”. American Scientist. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 15. 01. 2014.
- ^ Timmer, John (04. 09. 2012). „3.5 billion year old organic deposits show signs of life”. Ars Technica. Приступљено 15. 01. 2014.
- ^ Ohtomo, Yoko; Kakegawa, Takeshi; Ishida, Akizumi; Nagase, Toshiro; Rosing, Minik T. (08. 12. 2013). „Evidence for biogenic graphite in early Archaean Isua metasedimentary rocks”. Nature Geoscience. 7: 25—28. doi:10.1038/ngeo2025. Приступљено 09. 12. 2013.
- ^ Borenstein, Seth (13. 11. 2013). „Oldest fossil found: Meet your microbial mom”. AP News. Приступљено 15. 11. 2013.
- ^ Noffke, Nora; Christian, Daniel; Wacey, David; Hazen, Robert M. (08. 11. 2013). „Microbially Induced Sedimentary Structures Recording an Ancient Ecosystem in the ca. 3.48 Billion-Year-Old Dresser Formation, Pilbara, Western Australia”. Astrobiology. 13 (12): 1103—24. Bibcode:2013AsBio..13.1103N. PMC 3870916 . PMID 24205812. doi:10.1089/ast.2013.1030.
- ^ Schopf, J. (2006). „Fossil evidence of Archaean life”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1470): 869—85. PMC 1578735 . PMID 16754604. doi:10.1098/rstb.2006.1834.
- ^ Chappe B, Albrecht P, Michaelis W (01. 07. 1982). „Polar Lipids of Archaebacteria in Sediments and Petroleums”. Science. 217 (4554): 65—66. Bibcode:1982Sci...217...65C. PMID 17739984. S2CID 42758483. doi:10.1126/science.217.4554.65.
- ^ Brocks JJ, Logan GA, Buick R, Summons RE (1999). „Archean molecular fossils and the early rise of eukaryotes”. Science. 285 (5430): 1033—6. Bibcode:1999Sci...285.1033B. PMID 10446042. doi:10.1126/science.285.5430.1033.
- ^ Rasmussen B, Fletcher IR, Brocks JJ, Kilburn MR (01. 10. 2008). „Reassessing the first appearance of eukaryotes and cyanobacteria”. Nature. 455 (7216): 1101—4. Bibcode:2008Natur.455.1101R. PMID 18948954. S2CID 4372071. doi:10.1038/nature07381.
- ^ Hahn, Jürgen; Haug, Pat (1986). „Traces of Archaebacteria in ancient sediments”. System Applied Microbiology. 7 (Archaebacteria '85 Proceedings): 178—83. doi:10.1016/S0723-2020(86)80002-9.
- ^ Wang M, Yafremava LS, Caetano-Anollés D, Mittenthal JE, Caetano-Anollés G (2007). „Reductive evolution of architectural repertoires in proteomes and the birth of the tripartite world”. Genome Res. 17 (11): 1572—85. PMC 2045140 . PMID 17908824. doi:10.1101/gr.6454307.
- ^ Woese CR, Gupta R (1981). „Are archaebacteria merely derived 'prokaryotes'?”. Nature. 289 (5793): 95—6. Bibcode:1981Natur.289...95W. PMID 6161309. S2CID 4343245. doi:10.1038/289095a0.
- ^ а б в Woese, C. (1998). „The universal ancestor”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 95 (12): 6854—9. Bibcode:1998PNAS...95.6854W. PMC 22660 . PMID 9618502. doi:10.1073/pnas.95.12.6854 .
- ^ а б Kandler O.: The early diversification of life and the origin of the three domains: A proposal. u: Wiegel J, Adams WW, ur. Thermophiles: The keys to molecular evolution and the origin of life?, Athens: "Taylor and Francis", (1998). стр. 19-31. Moracci, Marco; Rossi, Mose (1999). „Thermophiles: The keys to molecular evolution and the origin of life , edited by J. Wiegel and M.W.W. Adams. 1998. London: Taylor and Francis. 346 pp. £49.90 (Hardcover)”. Protein Science. 8 (7): 1564—1565. doi:10.1110/ps.8.7.1564.
- ^ Gribaldo S, Brochier-Armanet C (2006). „The origin and evolution of Archaea: a state of the art”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 361 (1470): 1007—22. PMC 1578729 . PMID 16754611. doi:10.1098/rstb.2006.1841. Архивирано из оригинала 04. 06. 2012. г. Приступљено 21. 04. 2017.
- ^ Woese, C. R. (01. 03. 1994). „There must be a prokaryote somewhere: microbiology's search for itself”. Microbiol. Rev. 58 (1): 1—9. PMC 372949 . PMID 8177167. doi:10.1128/mr.58.1.1-9.1994.
- ^ а б в Woese C, Fox G (1977). „Phylogenetic structure of the prokaryotic domain: the primary kingdoms”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 74 (11): 5088—90. Bibcode:1977PNAS...74.5088W. PMC 432104 . PMID 270744. doi:10.1073/pnas.74.11.5088 .
- ^ Howland 2000, стр. 25–30
- ^ а б в Cavicchioli, Ricardo (01. 01. 2011). „Archaea- timeline of the third domain”. Nature Reviews Microbiology. 9 (1): 51—61. PMID 21132019. S2CID 21008512. doi:10.1038/nrmicro2482. Приступљено 05. 11. 2014.
Литература
уреди- Петров, Бригита (2005). „Класификација организама”. Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера. Београд: ЗУНС. стр. 14—16.
- Howland, John L. (2000). The Surprising Archaea: Discovering Another Domain of Life. Oxford University. ISBN 978-0-19-511183-5.
- Cavicchioli, R. (2007). Archaea: Molecular and Cellular Biology. American Society for Microbiology. ISBN 978-1-55581-391-8.
- Garrett, R. A.; Klenk, H. (2005). Archaea: Evolution, Physiology and Molecular Biology. WileyBlackwell. ISBN 978-1-4051-4404-9.
- Martinko, J. M.; Madigan, M. T. (2005). Brock Biology of Microorganisms (11th изд.). Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-144329-7.
- Blum, P, ур. (2008). Archaea: New Models for Prokaryotic Biology. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-27-1.
- Lipps, G. (2008). „Archaeal Plasmids”. Plasmids: Current Research and Future Trends. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-35-6.
- Sapp, Jan (2009). The New Foundations of Evolution: On the Tree of Life. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538850-3.
- Schaechter, M (2009). Archaea (Overview) in The Desk Encyclopedia of Microbiology (2nd изд.). San Diego and London: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-374980-2.
Спољашње везе
уреди
- Живот у екстремима, аутор: Лука Михајловић
- Екстремофили, ауторка: Даница Лукач, Нови Сад, 2005
- Introduction to the Archaea, ecology, systematics and morphology
- Archaea at The Encyclopedia of Astrobiology, Astronomy, & Spaceflight
- Extremophiles Bioprospecting for antimicrobials, Dr Sarah Maloney Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2006) Citat: "...Ground breaking research on extremophiles continues to this day, with the recently-discovered 22nd genetically-encoded amino acid – pyrrolysine – from the archaeon, Methanosarcina barkeri, (Hao et al., 2002; Srinivasan et al., 2002)...."
- BBC News July 21, 1999: Toughest bug reveals genetic secrets Citat: "...It [Pyrococcus abyssi] likes conditions that the vast majority of other organisms would find impossible to live in. It thrives best at temperatures of about 103 degrees [Celsius] and under pressures of about 200 atmospheres...."
- Pyrococcus abyssi Home page at Genoscope