Википедија

Антисовјетизам

Антисовјетизам, антисовјетско расположење, односи се на особе и активности које су стварно или наводно усмерене против Совјетског Савеза или владине моћи у Совјетском Савезу.[1]

Руски емигрантски антибољшевички постер 1932. године

Могу се разликовати три различите врсте употребе термина:

Историја

уреди

У Совјетском Савезу

уреди
 
"Доле бољшевизам !" Нацистички пропагандни плакат на руском језику за окупиране совјетске територије.

Током Руског грађанског рата који је уследио након Октобарске револуције 1917. године, антисовјетска страна је био Бели покрет. Између ратова, неки покрет отпора, посебно 1920-их, гајила је пољска обавештајна служба у облику Прометејског пројекта. Након напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез, створене су антисовјетске снаге које је водила првенствено нацистичка Немачка.

У време грађанског рата у Русији, читаве категорије људи, као што су свештенство, кулаци и бивша царска руска полиција, аутоматски су сматране антисовјетским. Они који су на овај начин сматрани антисовјетским, због свог ранијег друштвеног статуса, често су сматрани кривима кад год им се суди за злочин.  

 
Антисовјетски митинг у Литванији од око 300.000 људи 1988. године, осуђујући пакт Молотов-Рибентроп. Сајудис је био покрет који је довео до обнове Независне државе Литваније 1990. године

Касније је у Совјетском Савезу бити антисовјетски опредељемн било кривично дело, познато као „антисовјетска агитација“. Епитет „антисовјетски“ био је синоним за „контрареволуционар“. Именица „антисовјетизам“ се ретко користила, а именица „антисоветист“ ( рус. антисоветчик) коришћен је у погрдном смислу. Антисовјетска агитација и активности били су политички злочини третирани чланом 58, а касније чланом 70 кривичног закона РСФСР и сличним члановима у другим совјетским републикама. У фебруару 1930. дошло је до антисовјетске побуне у селу Созак у Казашкој Аутономној Социјалистичкој Совјетској Републици.[2]

Након завршетка Другог светског рата, дошло је до источноевропских антикомунистичких побуна против Совјетског Савеза.

У постсовјетским земљама

уреди
 
Након Баршунасте револуције, град Праг је поставио Т-55 из совјетске ере, симбол совјетске инвазије 1968. године, на свом централном тргу као мету за јавно исмевање.

Естонија

уреди

У августу 2022. Естонија је почела да уклања совјетске споменике, почевши од тенка Т-34 у Нарви, рекавши да је то неопходно за јавни ред и унутрашњу безбедност.[3][4]

Летонија

уреди
 
Демонстрације у Риги за уклањање споменика победе Црвеној армији, мај 2022. године [5]

Дана 6. маја 2022, након руске инвазије на Украјину, летонски премијер Кришјанис Каринш је објавио да је уклањање контроверзног споменика победе Црвеној армији неизбежно.[6] Пет дана касније покренута је јавна кампања прикупљања средстава и донирано је више од 39.000 евра до 12. маја [7] када је Саеима у споразуму између Летоније и Русије изгласала суспензију функционисања одељења у вези са очувањем меморијалних објеката.[8] До 13. маја укупан износ донација достигао је скоро 200.000 евра.[9]

Митингу „Ослободимо се совјетског наслеђа“ који је одржан 20. марта присуствовало је око 5.000 људи,[10] док контрамитинг Летонске Руске уније није био дозвољен због безбедносних разлога.[11]

Списак од 93 назива улица који још увек величају совјетски режим (као што је 13 улица названих по Пионирском покрету), као и 48 назива улица датих током русификације крајем 19. века (попут улица названих по Александру Пушкину), саставили су историчари Центра за јавно памћење и послали одговарајућим општинама којима је препоручено да их промене.[12]

Референце

уреди
  1. ^ Conquest, Robert (2007). The Great Terror. USA: Oxford University Press. стр. 28—29. 
  2. ^ Niccolò Pianciola; Paolo Sartori (2013). „Interpreting an insurgency in Soviet Kazakhstan : the OGPU, Islam and Qazaq 'Clans' in Suzak, 1930”. Islam, Society and States Across the Qazaq Steppe: 297—340. 
  3. ^ „Estonia removes Soviet Union war monuments”. POLITICO (на језику: енглески). 2022-08-16. Приступљено 2022-08-18. 
  4. ^ Olsen, Jan. „Estonia removes Soviet-era monument, citing public order”. ABC News (на језику: енглески). Associated Press. Приступљено 2022-08-18. 
  5. ^ „How this tiny Russian neighbour is fighting to save its tourism industry”. Time Out. 16. 5. 2022. 
  6. ^ „Soviet memorial's days are numbered, confirms Latvian PM”. Public Broadcasting of Latvia. 6. 5. 2022. 
  7. ^ „Fundraising begins in Latvia for dismantling Soviet monument”. Public Broadcasting of Latvia. 12. 5. 2022. 
  8. ^ „Saeima decides to legally allow Soviet monument demolition”. Public Broadcasting of Latvia. 12. 5. 2022. 
  9. ^ Zvirbulis, Ģirts (13. 5. 2022). „Nearly EUR 200,000 collected for demolition of Soviet memorial”. Public Broadcasting of Latvia. 
  10. ^ „Thousands turn out to support removal of Soviet relics”. Public Broadcasting of Latvia. LETA. 20. 5. 2022. 
  11. ^ „Security service gives red light to Latvian Russian Union's rally”. Public Broadcasting of Latvia. 24. 5. 2022. 
  12. ^ „Soviet-related street name change urged in Latvia”. Public Broadcasting of Latvia. 8. 8. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антисовјетизам&oldid=28518624”