Антигона (Αντιγόνη/Antigóni) је опера у два чина Микиса Теодоракиса (Μίκης Θεοδωράκης) посвећена Винћенцу Белинију.

Микис Теодоракис према Софокловој драми „Антигона“ и мотивима драма „Едип у Колону“ (Софокле), „Седморица против Тебе“ (Есхил) и „Феничанке“ (Еурипид)

Праизведба

уреди

7. октобар 1999, Атина

Ликови и улоге

уреди
Антигона
(Αντιγόνη)
кћи Едипова сопран
Едип
(Οιδίπους)
краљ Тебе бас
Етеокле
(Ετεοκλής)
Едипов син баритон
Полиник
(Πολυνείκης)
Едипов син баритон
Јокаста
(Ιοκάστης)
жена (и мајка) Едипова, мајка Антигоне, Етеокла и Полиника мецосопран
Креонт
(Κρέοντας)
краљ Тебе након смрти Едипа, брат Јокасте баритон
Хемон
(‘Αιμόνας)
његов син и Антигонин заручник тенор
Хоровођа
(Κορύφαιος)
бас-баритон
Старци
(Γέροντες)
мушки хор 6-8 баритона/баса
Жене Тебе
Грађани Тебе
хор сопрани и алти
мешовити хор

Садржај

уреди

Едипов син Етеокле заузима престо и краљевска обележја Тебе док његов брат Полиник бежи из земље. Едип напушта град са својом ћерком Антигоном, али пре тога критикује Тебанце због самоиздаје и предаје града. Етеокле долази, спреман за борбу са својим братом који опседа град. Јокаста, њихова мајка, очајнички покушава да смири завађену браћу. Она не успева, браћа убијају један другог и Јокаста извршава самоубиство.

Након смрти Етеокла, на престо Тебе долази Креонт. Антигона је у дубокој жалости. Креонт даје Етеоклу државну сахрану, док Полиника оставља несахрањеног, изложеног стрвинарима и распадању. Ко прекрши овај закон, прети му смрт. Антигона ипак покуша да сахрани брата према обичајима, ухапшена је и осуђена према Креонтовом нечовечном закону. Хемон, његов син и Антигонин заручник, залуд покушава да убеди оца да је поштеди. Када овај то одбије, Хемон одлучује да умре са Антигоном.