Ален Прост
Ален Прост (фр. Alain Prost; Сен Шамон, 24. фебруар 1955)[1] је француски возач јерменског порекла, светски шампион, а касније и власник тима Формуле 1. Године 1999, Прост је примио Светску спортску награду века у категорији моторног спорта.[2][3]
| Ален Прост | |
|---|---|
 Ален Прост | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1955. |
| Место рођења | Сен Шамон, Француска |
| Статистика каријере | |
| Број трка | 202 |
| Шампионати | 4 (1985, 1986, 1989, 1993) |
| Победе | 51 |
| Подијуми | 106 |
| Пол позиција | 33 |
| Најбржи кругови | 41 |
У тркама Формуле 1 је учествовао до 1993. године, када се повукао након четврте освојене шампионске титуле. Основао је тим Прост гран при који је учествовао у тркама од 1997. до 2001. године.
Успех по сезонама
уреди
Ален Прост је четвороструки шампион Формуле 1. Више титула од њега имају једино Михаел Шумахер и Хуан Мануел Фанђо.
- Макларен, 1980, 16. позиција
- Рено, 1981 — 1983, 5, 4, 2. место
- Макларен, 1984 — 1989, 3 шампионске титуле, пласмани 2, 1, 1, 4, 2, 1.
- Ферари, 1990 — 1991, пласмани 2, 5.
- Вилијамс, 1993, прво место и четврта шампионска титула
Прост није возио трке 1992. године.
Историја
уредиПрост се у годинама пре Формуле 1 бавио картингом. Године 1975. је био најбољи у категорији сениора у целој Француској.
Свој деби у Формули 1 Прост је начинио у Макларену 1980. године. Већ у својој дебитантској трци на ВН Аргентине освојио је шесто место и један поен. Да освоје поене на дебитантској трци је успела свега неколицина возача. Ипак, та година није била успешна и Прост упркос трогодишњем уговору прелази у Рено.
Иако је на ВН Француске 1981. године освојио свој први Гран при, Прост те сезоне није успео да постигне више од петог места у генералном пласману. Слично је и било у следеће две године, када је Прост остварио низ Гран при победа, али у генералном пласману је само успевао да буде у врху. Године 1983. је Просту титула измакла за два поена. Бољи од њега је био Нелсон Пике.
По повратку у Макларен, Прост је доживео своје златно доба. У шест сезона проведених у тиму, Прост је освојио три шампионске и две вицешампионске титуле.
Године 1984. Французу је титула измакла за свега пола поена. Бољи од њега је био његов клупски колега Ники Лауда. На ВН Монака је услед велике кише прекинута трка, па је Прост добио свега половину од предвиђених 9 поена за победника.
И следећа сезона је протекла у доминацији Маклареновог двојца Прост-Лауда. Овог пута је Прост био бољи и успео да освоји своји прву шампионску титулу у каријери. Исти успех Прост је поновио и наредне године.
Уследиле су две године слабијих резултата. Француз је 1987. био тек четврти. Године 1988. у тиму му се придружио Аиртон Сена. Те године је стазама поново доминирао Макларенов двојац. Освојили су 15 од 16 трка. Али на Простову несрећу, и ове, као и 1983. и 1984. године, титула му је измакла за свега пар поена. Сена је био бољи од клупског колега за 3 поена (90:87) и то захваљујући тадашњем специфичном начину бодовања. За генерални пласман су се бодовали најбољих 11 пласмана у сезони. Тако иако је Прост освојио укупно 105, а Сена 94 поена, Сена је понео титулу најбољег.
У следећој сезони 1989. године Прост је успео да буде бољи од Сене и да у још једној години доминације Макларена, освоји своју трећу шампионску титулу.
Прост је у Ферарију провео две сезоне. Тих година Фераријеви болиди нису могли да се успешно носе са Маклареновим, па је Прост заузео друго, односно пето место у сезони.
Значајна је Простова победа на ВН Мексика, иако је тада стартовао као 13. Прост је чак након отвореног неслагања са руководством тима, добио отказ и није ни возио задњу трку у сезони. Те две године су протекле у знаку великог Простовог ривала Аиртона Сене који је са својим Маклареном узео обе шампионске титуле.
Након годину дана паузе, Прост се вратио у Вилијамс. Те сезоне је успео да освоји своју четврту шампионску титулу.
Ривалство са Сеном
уредиУ сезонама од 1985. па до 1994. године светом ауто-трка су владали Аиртон Сена и Ален Прост. У девет сезона (закључно са '93) њих двојца су освојила 7 од 9 шампионских пехара.
Ривалство је почело 1988. године док су још били у истом тиму. Нетрпељивост међу њима су појачавали међусобни инциденти и кршење клупских договора.
То се и наставило по Простовом преласку у Ферари. На великој награди Јапана 1990. Сена је по унапред смишљеном сценарију изазвао судар са Простом и тиме обезбедио себи шампионску титулу.
Ривалство је било толико велико да је полиција морала да обезбеђује Проста на Великој награди Бразила 1993. године. Ипак, на подијуму на Простовој последњој трци у каријери, Сена је пришао и загрлио Проста. Разлог томе је што је Прост раније најавио да се повлачи из Формуле 1 након те сезоне и тиме он за Сену више није био ривал.
Прост гран при
уредиЖивот после Формуле 1
уредиПотпуни попис резултата у Формули 1
уреди(легенда) (Трке означене дебелим словима означују најбољу стартну позицију) (Трке означене косим словима означују најбржи круг трке)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Alain Prost: F1 Driver Profiles”. ESPN. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. Приступљено 23. 2. 2018.
- ^ „Ali, Pele and Carl Lewis Honored at World Sports Awards of the Century Gala”. Jet. Johnson Publishing Company: 50. 13. 12. 1999.
- ^ Prostfan.com – Profile. Приступљено 8 March 2008.
Литература
уреди- Alan Henry (1986). Alain Prost (Champion Series). Kimberley's. ISBN 978-0-946132-30-0.
- Pierre Ménard and Jacques Vassal (18. 10. 2004). Alain Prost: The Science of Racing (Formula 1 Legends S.). Chronosports Editeur. ISBN 978-2-84707-062-0.
Спољашње везе
уреди
- Ален Прост
- Ален Прост статистика
- Прост против Сене Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2007)
- Grand Prix History – Hall of Fame Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2008)
- Alain Prost Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2019) – McLaren
- Official Formula One website, Results for 1980–93 seasons Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2007). Приступљено 16 August 2006.
- Official Formula One website, Results for 1997–2001 seasons Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2007). Приступљено 17 August 2006.
