Википедија

Јован Јањић

српски књижевник

Јован Јањић (Врбић, Крупањ, 1963) српски је књижевник и културолог. По образовању је доктор културолошких наука. Један је од водећих српских стваралаца на пољу хришћанске културе.[1]

Јован Јањић
Лични подаци
Датум рођења(1963-00-00)1963. (60/61 год.)
Место рођењаВрбић, Крупањ, Србија, Југославија
Држављанствосрпско
НародностСрбин
Религијаправославни хришћанин
ЗанимањеДоктор културолошких наука - Потпреседник Народне скупштине Србије
Књижевни рад
Најважнија делаБудимо људи I: живот и реч патријарха Павла
Белешке испод крста
Светлоносац у мраку – Свети исповедник Варнава (Настић)
Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945—2000)
Косовски завет – српски савез са Богом

Актуелни је потпреседник Народне скупштине Србије, од 20. марта 2024. године.[2]

Биографија

уреди

Запослен на Институту за политичке студије у Београду, где руководи Центром за културу памћења. Истовремено, у звању ванредног професора, предаје на Високој школи за комуникације у Београду.

Пре тога предавао на Факултету за пословне студије и право и на Факултету за информационе технологије и инжењерство Универзитета Унион – Никола Тесла у Београду.

У ранијем периоду радио као новинар НИН-а, био саветник у Министарству вера Владе Републике Србије, обављао дужност генералног директора, а истовремено и главног и одговорног уредника Издавачког предузећа „Просвета” (Београд), потом био управник Дома „Бежанијска коса” при Геронтолошком центру Београд, ангажован је и на следећим дужностима: главни и одговорни уредник најстаријег београдског књижевног часописа „Књижевност”, главни и одговорни уредник издавачке делатности Удружења књижевника Србије, руководилац стручних служби Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, био вршилац дужности директора Спомен комплекса Цер д.о.о. Шабац.[1]

Написао је већи врој научних радова објављених у научним чосописима и научним зборницима. Поред посвећења науци, Јањић пише и књижевна дела: аутор је једног романа, две књиге документарне прозе, пише есеје, књижевну критику, а повремено се оглашава и кроз поетски израз.

Већина његових књига штампана је у понављаним издањима. Један је од најтиражнијих српских аутора. Његова дела превођена су на више страних језика, на: руски, румунски, француски, енглески, македонски, италијански, арапски језик.[3] Управо кроз његову реч многи у свету упознали су поближе патријарха српског Павла, као и српску духовонст.

Српски песник Радомир Андрић пише да Јован Јањић припада корпусу оних писаца који „своје Ја подређују Логосу и поседују нераскидиве везе са сферама духовности”, а ту, поред њега, још „неоспорно припадају”: Јустин Поповић, Исидора Секулић, Владета Кошутић, Радомир Поповић, Атанасије Јевтић, Игнатије Мидић, Жарко Видовић, Димитрије Калезић, Предраг Р. Драгић Кијук... Андрић потом пише да они „промишљајући литургијска изворишта, обједињеност Тројице у једном, створише књижевна дела високе вредности у првом реду за очување националног идентитета и православне вере”.[4]

Јован Јањић оставља видан траг у српској култури, пре свега, својим књижевним и научним делима, али и другим врстама ангажмана и наступа у јавности. Стваралаштво његово, како се истиче, „у служби је опште културе знања и утемељења истинског система вредности, прожетог високо уздигнутим моралним и етичким нормама и духовном просветљеношћу”.[5] Зато књиге његове имају велике тираже, и на матерњем српском језику, и на језицима других народа, на којима се преводе. Дела његова подстицај су неговању изворне духовности у књижевности, у науци и уопште у животу човека; такође и темељни ослонац у настајању других дела, других аутора.[5]

Такво стварање Јована Јањића примећено је и вредновано и од других ствараоца, па се о њему говори као о „истраживачу и човеку који шири духовну културу”,[6] да је „изузетно радан и плодан посленик у више области културе српског народа”,[7] „човек чија реч се чује и чије дело се види”;[8] коме је „Истина највећи идеал”,[9] и да је као такав „постигао и достигао доказ да онај који следи пут истине не може и неће залутати”;[10] он „пише једноставно, а то је најтеже (...) у молеме даје велико”, при чему су „његова мерила високо подигнута, а опет не хладна и охола”.[11]

Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе, Саветодавног одбора Међународног часописа за књижевност и културу (A Journal of International Letters and the Arts) Mundus Artium (ISSN 0027-3406), основаног 1967. године на Универзитету Охајо, а чији је издавач је Mundus Artium Press, при Универзитету Тексаса у Даласу...

На парламентарним изборима 17. децембра 2023. године, са Изборне листе Покрета „Ми — Глас из народа“, изабран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије.[12]

Награде и признања

уреди

За свој друштвени, културни и научни ангажман Јован Јањић је награђен са више угледних награда и признања:

  • годишња награда „Вечерњих новости“, за најбољег новинарског сарадника (1988);
  • годишња награда Удружења новинара Србије „Жика М. Јовановић“, за публицистику (2010);
  • годишња награда Општине Крупањ (2000);
  • Орден Његоша III реда (1997);
  • Орден Светог владике Николаја Српског (2009);
  • Пупинова медаља (2013);
  • Орден Крст „Епископ Елије Мирон Кристеја” првог степена (највеће признање Румунске православне цркве које се додељује мирјанима), (2020);
  • „Троношки родослов“ (2020);
  • Велика повеља Српске духовне академије, у Параћину (2020);
  • Велика повеља словенске писмености (2021);
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (2022) – за несебичан, предан и стваралачки допринос у ширењу културе;
  • Књижевна награда „Живојин Павловић“ – „за свеукупан књижевни рад, који оставља трајан печат нашој културној баштини и оплемењује српске духовне просторе“ (2023).[13]

Дела

уреди

На српском језику

уреди
  • Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000). Београд: „Новости”, 2018; 958 стр., илустр . ISBN 978-86-7446-272-0.  COBISS.SR 267653388
  • Светлоносац у мраку: Свети исповедник Варнава (Настић). Београд: Јован Јањић, 2018. 241 стр., илустр. . ISBN 978-86-910209-6-5.  COBISS.SR 261717260
  • Косовски завет : српски савез са Богом. Никшић: Институт за српску културу, 2019. 117 стр., илустр. . ISBN 978-9940-720-29-2.  COBISS.SR 38230544
  • Историја у логору : рехабилитовање НДХ умањивањем броја жртава у Јасеновцу/ Јован Јањић, Београд: Фондација „За српски народ и државу”, 2023. (Београд : Бирограф). - 153 стр.: илустр.; 24 cm . ISBN 978-86-81728-19-2.  COBISS.SR 108242185
  • Будимо људи: реч патријарха Павла. Ниш: Зограф, 2006. 208 стр., факс. (од 2006. до 2017. године, под насловом Будимо људи : живот и реч патријарха Павла, дванаест издања – најтиражнија књига 2009. године у Србији, Црној Гори и Републици Српској). ISBN 86-7578-149-0.  COBISS.SR 135147276
  • Будимо људи: поуке и поруке Патријарха Павла. 2. Београд: Ј. Јањић, 2014. 221 стр., илустр. . ISBN 978-86-910209-3-4.  COBISS.SR 205903372
  • Бити човек: будимо људи. 3. Београд: Невен, 2019. 308 стр., [32] стр. с таблама . ISBN 978-86-7842-476-2.  COBISS.SR 279612940
  • Будимо људи: живот и мисли патријарха Павла. 1. изд. овог издавача. Београд: „Новости”, 2016. 417. стр., илустр. ISBN 978-86-7446-255-3.  COBISS.SR 226936844
  • Издржимо на узаном путу: поруке патријраха Павла. Београд: Vukotić media, 2020. 207 стр., слика Ј. Јањића. ISBN 978-86-81510-15-5.  COBISS.SR 20701961
  • Живот свеца. Београд: Vukotić media, 2023. . ISBN 978-86-81510-59-9.  COBISS.SR 120729609
  • Будимо људи, I-III. Београд:, „Невен”, 2023. . ISBN 978-86-7842-592-9.  COBISS.SR 133140745
  • Задужбина Симе Андрејевића Игуманова. Београд: Задужбина Симе А. Игуманова, 2008. 213 стр., илустр. ISBN 978-86-911337-0-2.  COBISS.SR 148040460
  • Белешке испод крста. Београд: Ј. Јањић, 2013. 533 стр. . ISBN 978-86-910209-4-1.  COBISS.SR 148040460
  • Чуда светог Мине у Београду. Београд: Ј. Јањић, 2015. 142 стр., илустр. . ISBN 978-86-910209-5-8.  COBISS.SR 217809420
  • Чуда светог Мине у Београду. 2. изд. Београд: Народна просвета, 2018. 158 стр., фотогр. ISBN 978-86-81404-00-3.  COBISS.SR 270217484
  • Страдање и живот Страхиње Живака, роман. Београд: „Филип Вишњић“, 2014. 103 стр. . ISBN 978-86-6309-067-5.  COBISS.SR 210321420
  • Манастир Соко. Београд: Вести; Bad Vilbel: Nidda Verlag, 2007. 139 стр., илустр. ISBN 978-86-7548-007-5.  COBISS.SR 141747212
  • Црква у Врбићу: Храм Светог цара Константина и царице Милице. Београд: Ј. Јањић, 2007. 142 стр., илустр. ISBN 978-86-910209-0-3.  COBISS.SR 140619788
  • Рађевина и Рађевци. 2. изд. Београд: Удружење Рађеваца у Београду: Чугура принт, 2006. 119 стр., илустр. ISBN 86-84309-07-3.  COBISS.SR 136619020
  • Воздвижење Храма Светог Саве. Ваљево: Глас Цркве, 2003. 120 стр. COBISS.SR 122778380
  • Црква у Липници. Београд: Центар за сигурност ПАРК, 2023.
  • Патријарх Павле – Бити човек међу људима и нељудима. Драмски текст. Продукција: Српско позориште у Мађарској /// Magyarországi Szerb Színház, Будимпешта, 2022.

У преводу

уреди
  • „Будем людьми!”: жизнь и слово патриарха Павла, Москва: Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет, 2010. [342] стр., [60] стр. с фотогр. . ISBN 978-5-7429-0439-7.  COBISS.SR 207664140
  • „Будем слушать Бога!”: поучения и наставления патриарха сербского Павла. Москва: Православный Свято-Tихоновский гуманитарный университет, 2013. 399 стр., [16] стр. с таблама, 11cm. . ISBN 978-5-7429-0412-0.  COBISS.SR 16329993
  • Павел, Патриарх Сербский. „Будем людьми!”: жизнь и слово Патриарха Павла. Москва: Эксмо, 2014. 509 стр., [64] стр. с таблама, 24 cm.. ISBN 978-5-7429-0451-9.  COBISS.SR 13685513
  • „Будем слушать Бога!“: поучения и наставления патриарха сербского Павла. Москва: Православный Свято-Tихоновский гуманитарный университет, 2014. 1 elektronski optički disk (cd-rom). COBISS.SR 16337417
  • Soyons des hommes: vie et paroles du patriarche serbe Paul. Belgrade: Diocèse d'Europe occidentale de l'Eglise orthodoxe serbe, 2008. 253 str., ilustr. . ISBN 978-86-87529-00-7.  COBISS.SR 149779980
  • Sa Fim Oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2011. 239 str., ilustr. ISBN 978-606-8195-12-4.  COBISS.SR 1542810857
  • Sa Fim Oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2011. 239 str., ilustr. ISBN 978-606-8195-12-4.  COBISS.SR 1542810857
  • Sa fim oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2018. 264 str., ilustr. ISBN 978-606-8195-12-4.  COBISS.SR 16301833
  • Sǎ ne pǎzim obrazul şi sufletul!: sfaturile şi învǎţǎturile Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, [2018]. 247 str. . ISBN 978-606-8195-53-7.  COBISS.SR 16313865
  • Viaţa şi învǎţǎturile Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2019. 422 str.. ISBN 978-606-8195-70-4.  COBISS.SR 281840908
  • Да бидеме луѓе. Скопје: Слово љубве – Буквибукс, 2016. 355 стр., с таблама, ауторова слика. ISBN 978-608-4705-25-3.  COBISS.SR 102142218
  • Patriarhul Pavle al Serbiei – Sfințenia nu se poate ascunde, traducere dr Liubiţa Raichici, Editura “Sophia”, București, 2022.

Извори

уреди
  1. ^ а б Зорка Стојановић, „На темељима истине“, Часопис за књижевност, културу и науку Мајдан, бр 2/2023, Костолац, стр. 39.
  2. ^ „Јован Јањић - Биграфија”. Народна скупштина Републике Србије. Приступљено 24. 3. 2024. 
  3. ^ Јован Јањић, Будимо људи, I-III, „Невен“, Београд, 2023, стр. 753.
  4. ^ Радомир Андрић, „Проницање у тајанство најдубљих људских осећања“, у: Александар Михаиловић, Ка најновије новом, „Партенон“ и Удружење књижевника Србије, Београд, 2022, стр. 12.
  5. ^ а б Из образложења за доделу Велике повеље Српске духовне академије, у Параћину, др Јовану Јањићу, 2020. године
  6. ^ Миломир Краговић, Кућа духовне ватре: Сима Андрејевић Игуманов, „Књига комерц“, Београд, 2019, стр. 98.
  7. ^ Проф. др Адам Нинковић, Просветни преглед, Београд, 16. јануара 2020, стр. 15.
  8. ^ Милисав Миленковић, Портерет уметника, разговори, „Просвета“, Београд, 2019, стр. 87.
  9. ^ Вељко Губерина, Сведок историје, књига IX, издање аутора, Београд, 2009, стр. 318-319.
  10. ^ Ђорђе Д. Сибиновић, Не вреди причати, Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2018, стр. 76.
  11. ^ Славица Јовановић, „О мери људског раста – сведочења о патријарху Павлу“, Стиг, Мало Црниће, пролеће-лето 2020, стр. 120-121.
  12. ^ Службени гласник Републике Србије, бр. 5, од 22. јануара 2024
  13. ^ Зорка Стојановић, „На темељима истине“, Часопис за књижевност, културу и науку Мајдан, бр 2/2023, Костолац, стр. 41; Јован Јањић, Будимо људи, I-III, „Невен“, Београд, 2023, стр. 753-754.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Јањић&oldid=28529260”