Јосип Пирмајер (Трбовље, 14. фебруар 1944Србобран, 24. јун 2018) био је фудбалер Новог Сада, Партизана, Војводине, Нима и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.[1]

Јосип Пирмајер
Јосип Пирмајер
Лични подаци
Пуно име Josip Pirmajer
Датум рођења (1944-02-14)14. фебруар 1944.
Место рођења Трбовље, Трећи рајх
Датум смрти 24. јун 2018.(2018-06-24) (74 год.)
Место смрти Србобран, Србија
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1957–1960 ФК Нови Сад
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1960–1963
1964–1968
1968–1972
1972–1975
1975–1977
ФК Нови Сад Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ФК Партизан Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ФК Војводина Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ФК Ним Француска
ФК Нови Сад Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Укупно
44
121
81
60
35
341
(7)
(28)
(15)
(5)
(12)
(67)
Репрезентативна каријера
1964. Југославија Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Укупно
4
4
(0)
(0)

Спортска биографија

ФК Нови Сад

Своју фудбалску каријеру Пирмајер је започео 1960. године као шеснаестогодишњак у тадашњем друголигашу Новом Саду. Те године је Нови Сад изборио прволигашки статус и следеће две и по сезоне проводи у овом прволигашком тиму. У овом периоду је одиграо 44 прволигашке утакмице и постигао је 7 прволигашких голова.

Где је започео каријеру ту је и завршио после печалбе у Партизану, Војводини и француском Ниму. 1975. године се враћа у опет друголигашки Нови Сад. Ту остаје до 1977. године када и завршава активну играчку каријеру. У овом периоду је за Нови Сад играо 35 утакмица и постиже 12 голова.

ФК Партизан

Пирмајер долази у тим Партизана у другој половини фудбалске сезоне 1963/64 који је био у успону. У тој дебитантској полусезони Пирмајер се усталио у првој једанаесторки и одиграо је 12 утакмица и постигао је 2 гола. Већ у следећој сезони 1964/65, Партизан осваја титулу шампиона државе и тиме се квалификује у Куп шампиона. За Партизан је играо пуне четири и по године и за то време није пропустио ниједну утакмицу и за редом је играо 252 утакмице, од укупно 261, колико је играо за Партизан.[2]

Куп шампиона са Партизаном

 
Пирмајер у дресу Партизана у финалу против Реала 1966.

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупим скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је на Партизан чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[3]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
  Реал Мадрид 2 : 1   Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио   70
Фернандо Серена   76
(Репортажа) Васовић   55

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ФК Реал Мадрид:
ГО 1   Хосе Аракистан
ОД 2   Пачин
ОД 3   Педро де Фелипе
ОД 4   Игнацио Зоко
ОД 5   Мануел Санчис
СР 6   Пири
СР 7   Мануел Веласкез
СР 8   Фернандо Серена
НА 9   Амансио Амаро
НА 10   Рамон Гросо
НА 11   Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
  Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1   Милутин Шошкић
ОД 2   Фахрудин Јусуфи
ОД 3   Велибор Васовић (капитен)
ОД 4   Бранко Рашовић
ОД 5   Љубомир Михајловић
СР 6   Владица Ковачевић
СР 7   Радослав Бечејац
СР 8   Мане Бајић
НА 9   Мустафа Хасанагић
НА 10   Милан Галић
НА 11   Јосип Пирмајер
Тренер:
  Абдулах Гегић

ФК Војводина

После Партизана, у другој половини 1968. (сезона 1968/69), Пирмајер прелази у Војводину, где остаје пуне четири сезоне. У тој првој сезони у Војводини игра свих тридесет и четири првенствене утакмице и постиже десет првенствених голова. У периоду док је Пирмајер играо за Војводину клуб је увек био негде у златној средини. Пирмајер је укупно за Војводину одиграо осамдесет једну утакмицу и постигао је петнаест голова.

ФК Нимс

После Војводине Пирмајер налази ангажман у иностранству и одлази 1972. године у француски Нимс.

Одмах у првој сезони са Нимсом Пирмајер осваја Алпски куп, друго место у фудбалском првенству Француске и финалиста је француског купа.

За Нимс је одиграо шездесет првенствених утакмица и постигао пет првенствених голова. После три сезоне проведене у Нимсу, Пирмајер се враћа у клуб са којим је и започео своју фудбалску каријеру Нови Сад.

Репрезентација Југославије

Пирмајер је као играч прошао све селекције у репрезентацији Југославије. Играо је за омладинску, младу, олимпијску и сениорку репрезентацију.

За сениорску репрезентацију је одиграо четири утакмице. Деби је имао 18. марта 1964. године у Софији на пријатељској утакмици против Бугарске пред 30.000 гледалаца.[4] Утакмица зе завршила победом Југославије од 1:0.

Од репрезентације се опростио, такође на пријатељској утакмици, 28. октобра 1964. године на утакмици против Израела. Утакмица је играна у Тел Авиву, пред 15.000 гледалаца и завршена је победом Израела од 2:0.

Тренерска керијера

Јосип Пирмајер је као тренер радио у Новом Саду, Новом Бечеју, Војводини, Елану, Београду, Силексу из Кратова, Биг Булу из Бачинаца и у Бечеју.

Играчка статистика у ФК Партизан

Статистика са Партизановог сајта[5]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 130 36
Интернационалне 30 6
Пријатељске 79 43
Куп Југославије 9 3
Куп европских шампиона 9 1
Средњоевропски Куп 3 0
Турнир у Мостару 1 0
Укупно 261 89

Референце

  1. ^ „Preminuo Josip Pirmajer”. sportske.net. Приступљено 24. 6. 2018. 
  2. ^ „Званична веб страница Партизана”. Архивирано из оригинала 23. 08. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2008. 
  3. ^ Champions' Cup 1965-66
  4. ^ „Интернет страница репрезентације Србије”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2009. г. Приступљено 13. 12. 2008. 
  5. ^ „Партизанова страница”. Архивирано из оригинала 23. 08. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2008. 

Спољашње везе