Вацлав Нижински — разлика између измена

| датум_рођења = {{датум рођења|1889|3|12}}<ref name="Acocella">{{cite journal|url=https://www.nybooks.com/articles/1999/01/14/secrets-of-nijinsky/|title=Secrets of Nijinsky|last=Acocella|first=Joan|date=14 January 1999|journal=[[Њујорк ривју оф букс|The New York Review of Books]]|author-link=Joan Acocella}}</ref><ref name="Acocella2"/>/1890<ref name="Encyclopedia"/>

На путу у Јужну Америку 1913. Нижински је упознао мађарску грофицу Ромолу Пулски са којом се оженио у Буенос Ајресу. У Северној Америци је наступао 1916. У ово време је почео да показује симптоме [[шизофренијасхизофренија|шизофреније]]. Доживео је слом живаца 1919, чиме се његова каријера окончала. Са женом се преселио у Швајцарску где се неуспешно лечио. Остатак живота је провео у лудницама и болницама за менталне болеснике. Умро је у клиници у Лондону 1950. Његово тело је 1953. пренесено у Париз на [[гробље Монмартр]].

Вацлав Нижински је рођен 1889<ref name="Acocella"/><ref name="Acocella2">{{Cite book|title=The Diary of Vaslav Nijinsky|url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji_j7u6|editor=[[Joan Acocella]]|orig-year=1998|year=2006|publisher=[[University of Illinois Press]]|isbn=978-0-252-07362-5}}</ref> или 1890<ref name="Encyclopedia"/> у [[Кијев]]у, [[RussianРуска EmpireИмперија|Руско царство]] (сада [[Украјина]]), као '''Wacław Niżyński''', од родитеља [[Polish peopleПољаци|Пољака]], гостујућих плесача Томаша Нижинског (р. 7. марта 1862) и Елеоноре Береде (р. 28. децембра 1856). Нижински је крштен у [[Варшава|Варшави]]. Изјашњавао се као [[PolesПољаци|Пољак]] иако је одрастао у унутрашњости Русије са родитељима и имао је потешкоћа да говори пољски.<ref name="Sarzyński 2000">{{Cite news|last=Sarzyński|first=Piotr|publication-date=6 May 2000|issue=2244|year=2000|title=Popołudnie fauna|volume=19|periodical=[[Polityka]]|location=Poland|url=https://www.polityka.pl/archiwumpolityki/1846540,1,popoludnie-fauna.read}}</ref>

Елеанора је, заједно са своја два брата и две сестре, остала сироче док је још била дете. Почела је да зарађује за живот као статиста у балету [[Grand Theatre, Warsaw|Великог позоришта]] у Варшави (пољски: ''Teatr Wielki''), поставши пуноправни члан компаније са тринаест година. Године 1868. њен таленат је уочен и она се преселила у Кијев као соло играчица. Томаш Нижински је такође похађао позоришну школу Вјелки, где је постао солиста. Са 18 година прихватио је солистички уговор са [[Одеса|Одеским]] позориштем. Њих двоје су се упознали, венчали у мају 1884. и започели каријеру у путујућем оперском друштву Сетов. Томаш је био главни плесач, а Елеанора солиста. Елеонора је наставила са турнејама и плесом док је имала троје деце, синове Станислава (р. 29. децембра 1886. у [[Тбилиси|Тифлису]]) и Вацлава; и ћерку [[Bronislava Nijinska|Брониславу]] („Бронија“, р. 8. јануара 1891. у [[Минск]]у). Она је боловала од [[Depressionteža (mood)depresijska epizoda|депресије]], која је можда била генетска рањивост коју је у другом облику делио њен син Вацлав.<ref name="Acocella"/> Оба дечака су добила обуку од свог оца и појавила се у аматерској продукцији ''[[Hopak|Хопака]]'' у Одеси 1894. године.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=19–22, 28}}</ref>

Након што је Јосеф Сетов умро око 1894. године, компанија се распала. Томаш је покушао да води сопствену компанију, али није успео. Он и његова породица постали су путујући плесачи, а деца су се појавила у божићној представи у [[NizhnyНижњи NovgorodНовгород|Нижњем Новгороду]]. Године 1897, Томаш и Елеанора су се раздвојили након што се Томаш заљубио у другу плесачицу, Румјанцеву, док је био на турнеји у Финској. Елеанора се са децом преселила у улицу [[Mokhovaya Street (Saint Petersburg)|Моховаја 20]] у Санкт Петербургу. Наговорила је пријатеља из Великог театра, Виктора Станисласа Гилерта, који је у то време предавао у [[Vaganova Academy of Russian Ballet|Царској балетској школи]], да помогне да Вацлав уђе у школу. Он је организовао да запажени учитеља [[Enrico Cecchetti|Енрико Чекети]] спонзира апликацију. Бронија је ушла у школу две године након Вацлава. Њихов старији брат Станислав је у младости пао са прозора и сматра се да је имао оштећење мозга. Вацлав и Бронија, по узрасту раздвојени са само две године, постали су веома блиски како су расли.<ref>{{Harvnb|Ostwald|1991|pp=6–7}}</ref> Како је растао, Станислав је постајао све психички нестабилнији и имао је жестоке нападе беса. Он је 1902. године примљен у азил за умоболне.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=22–25}}</ref>

[[Датотека:NIJINSKI demi-arabesque Pavillon de L´Armide.jpg|thumb|right|250п|Нижински као Армидин роб у ''[[Le Pavillon d'Armide]].'' Средњи чин је првобитно кореографирао [[MichelMihail FokineFokin|Мишел Фокин]] као ''L'animation de Gobelins'' за представу ученика Империјалне балетске школе из 1907. године, а извели су је нови Балети Русије на вечер отварања у Паризу 1909. године.]]

Године 1900, Нижински се придружио Царској балетској школи, где је у почетку учио плес код [[Sergei Legat|Сергеја Легата]] и његовог брата [[Nikolai Legat|Николаја]]. Студирао је мимику код [[Pavel Gerdt|Павела Герта]]; сва тројица су били главни играчи у [[Mariinsky Ballet|Царском руском балету]]. На крају једногодишњег пробног периода, његови наставници су се сложили да Нижински има изузетне плесне способности и он је потврђен за пријем у интернат при школи. Појавио се у споредним улогама у класичним балетима као што је ''Фауст'', као миш у ''[[TheКрцко NutcrackerОрашчић|Шћелкунчику]]'', паж у ''[[Sleeping Beauty (ballet)|Успаваној лепотици]]'' и ''[[SwanЛабудово Lakeјезеро|Лабудовом језеру]]'', и освојио је Диделотову стипендију. Током прве године његове академске студије покривале су већ савладани материјал, тако да његови релативно лоши резултати нису били толико уочљиви. Добро се сналазио у темама које су га занимале, али то иначе није био случај.

[[Mikhail Oboukhov|Михаил Обухов]] је постао његов учитељ 1902. и доделио му је највишу оцену коју је икада дао једном ученику. Он је добијао студентске улоге у командним наступима испред [[цар]]а од ''[[PaquitaПакита, Гранха (Лампазос де Наранхо)|Пахите]]'', ''Шћелкунчик'' и ''Малог грбавог коња''. На пољу музике је учио клавир, флауту, [[balalaikaбалалајка|балалајку]] и хармонику, добијајући добре оцене. Имао је добру способност да чује и свира музику на клавиру, иако је његов вид за читање био релативно слаб. Насупрот томе, његово понашање је понекад било бурно и дивље, што је резултирало његовим искључењем из школе 1903. године због инцидента у којем су ученици пуцали у шешире пролазника из катапулата док су их возили до Маринског позоришта у кочијама. Поново је примљен у школу као нерезидент након јаких батина и враћен на пређашњи положај након месец дана условне казне.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=27–29}}</ref>

Године 1904, у узрасту од 14 година, Нижинског је одабрао велики кореограф [[Marius Petipa|Маријус Петипа]] да игра главну улогу у, како се показало, кореографовом последњем балету, ''[[La Romance d'un Bouton de rose et d'un Papillon]].'' Тај рад никада није изведен због избијања [[RussoРуско-Japaneseјапански Warрат|Руско-јапанског рата]].

У недељу, 9. јануара 1905. године, Нижински је ухваћен у масакру [[BloodyКрвава Sundayнедјеља (1905)|Крваве недеље]] у Санкт Петербургу, где је група молилаца на челу са [[Georgy Gapon|оцем Гапоном]] покушала да изнесе своју петицију цару. Војници су пуцали на масу, што је довело до око 1000 жртава. Нижински је ухваћен у гужви на [[NevskyНевски ProspectПроспект|Невском проспекту]] и одведен према [[WinterЗимски Palaceдворац|Зимском дворцу]]. Царска коњица је јуришала на гомилу, остављајући га са раном на глави. Следећег дана се вратио на лице места са пријатељем чија је сестра нестала. Она никада није пронађена.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=29–30}}</ref>