Гватемалска револуција — разлика између измена

Знајући да се не може борити без подршке војске, Хакобо Арбенз поднео је оставку 27. јуна 1954., предајући власт пуковнику Карлосу Енрикеу Диазу. {{sfn|Immerman|1982|pp=173–178}}{{sfn|Schlesinger|Kinzer|1999|pp=190–204}} Амерички амбасадор Џон Перфју тада је посредовао у преговорима вођеним у Ел Салвадору између војног руководства и Кастиљо Армаса, што је довело до тога да Армас буде укључен у владајућу војну хунту 7. јула 1954. године, а неколико дана касније именован је привременим председником. {{sfn|Schlesinger|Kinzer|1999|p=216}} САД су нову владу признале 13. јула. [83] Избори су одржани почетком октобра, на којима су све политичке странке биле забрањене да учествују, а Кастиљо Армас је био једини кандидат који је на изборима победио са 99% гласова. {{sfn|Immerman|1982|pp=173–178}}{{sfn|Schlesinger|Kinzer|1999|pp=224–225}}Међу исходима састанка у Салвадору био је планирани нови устав, који би повукао већину прогресивне реформе коју је донела револуција. {{sfn|Schlesinger|Kinzer|1999|pp=190–204}}

 

 

 

== Извори ==