Грејс Хопер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија Научник
| ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици -->
| име = Грејс Хопер
| слика = Grace Hopper.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| надимак= "Задивљујућа Грејс"
| датум_рођења = {{датум рођења|1906|12|9}}
| место_рођења = [[Њујорк]]
| држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1992|1|1|1906|12|9}}
| место_смрти = [[Арлингтон (Вирџинија)|Арлингтон]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| пребивалиште =
| држављанство =
| религија =
| образовање =
| поље =
| школа = [[Vassar College]], [[Универзитет Јејл]], [[Wardlaw-Hartridge School]]
| поље ментор =
| институција =
| академија =
| познат_по =
| студенти =
| награде =
| познат_по =
| напомене =
| позната_по =
| награде =
| напомене =
| потпис =
| потпис_ширина =
| опис_потписа =
}}
Контраадмирал '''Грејс Мари Хопер''' ({{јез-енг|Grace Murray Hopper}}; [[Њујорк]], [[9. децембар]] [[1906]] — [[Арлингтон (Вирџинија)|Арлингтон]], [[1. јануар]] [[1992]].) је била је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[математичар]] и [[информатика|информатичар]].<ref>{{cite news|url = http://content.yudu.com/A2qfj4/201403March/resources/3.htm|title = Amazing Grace: Rear Adm. Grace Hopper, USN, was a pioneer in computer science|first = Mark|last = Cantrell|magazine = Military Officer|publisher = Military Officers Association of America|volume = 12|issue = 3|pages = 52–55, 106|date = 1. 3. 2014|accessdate = 1. 3. 2014}}</ref> Открила прву грешку (-{{јез-ен|bug}-}) на рачунару [[Марк -{I}- (рачунар)|Марк I]] док је била добровољно у [[Америчка ратна морнарица|Америчкој ратној морнарици]]. Радила је на пројектовању првих [[асемблер]]ских језика. Заслужна је за идеју да се код пише језиком који почива на природном језику, тј. [[енглески језик|енглеском]]. Програмски језик [[FLOW-MATIC]] је био први такав језик. Учествовала је у комитету за стварање првог пословног програмског језика -{[[Кобол (програмски језик)|COBOL]]}- (-{'''Co'''mmon '''B'''usiness '''O'''riented '''L'''anguage}-) на који су њене идеје из -{Flowmatic}- језика снажно утицале. Радила је у [[Америчка ратна морнарица|Америчкој морнарици]], где је пензионисана у чину контраадмирала.
 
Док је радила за '''[[Mark -{II}-''' (рачунар)|Mark II]] рачунаром на [[Универзитет Харвард|универзитету Харвард]], открила је ноћног мољца у [[релеј]]у који је ометао рад рачунара. Она је извадила мољца и када су је питали шта ради, она је одговорила да '''дебагује''' ({{јез-{en. '''ен|debug'''}-}) систем. Додуше фразу рачунарски баг (-{bug}-)debug није она измислила него је допринела њеној популарности.
[[Датотека:H96566k.jpg|десно|мини|слика прве рачунарске грешке (-{bug}-)]]
Док је радила за '''Mark -{II}-''' рачунаром на [[Универзитет Харвард|универзитету Харвард]], открила је ноћног мољца у [[релеј]]у који је ометао рад рачунара. Она је извадила мољца и када су је питали шта ради, она је одговорила да '''дебагује''' (-{en. '''debug'''}-) систем. Додуше фразу рачунарски баг (-{bug}-) није она измислила него је допринела њеној популарности.
 
Оправдано је носила надимак „задивљујућа“„задивљујућа” Грејс, а 1996. године, војни разарач [[Америчка ратна морнарица|Америчке морнарице]], [[USS Hopper (DDG-70)]], по њој је добио име.
 
Три пута је добијала решење о пензионисању, али сваки пут би одбијала да напусти војску. Када је уз највиша признања и почасти, као најстарији официр америчке војске, коначно пензионисана, Грејс Мари Хопер је наставила да ради као виши саветник у ДигиталДиџитал Еквипмент корпорацији.
 
Ова посвећена научница, у развоју свог патента, пошла је од тезе да је могуће створити програмски језик који ће бити заснован на енглеском језику. Пре тога програмирање се вршило машинским кодовима, а -{COBOL}- је први програмски језик базиран на енглеском језику. Седамдесетих година, -{COBOL}- наилазије нанашао примену у читавим [[Оружане снаге САД|Оружаним снаgамаснагама Сједињених Држава]].
[[Датотека:Grace Hopper and UNIVAC.jpg|мини|лево|220п|Грејс Хопер и рачунар UNIVAC током 1960-их]]
Ова посвећена научница, у развоју свог патента, пошла је од тезе да је могуће створити програмски језик који ће бити заснован на енглеском језику. Пре тога програмирање се вршило машинским кодовима, а -{COBOL}- је први програмски језик базиран на енглеском језику. Седамдесетих година, -{COBOL}- наилази на примену у читавим [[Оружане снаге САД|Оружаним снаgама Сједињених Држава]].
 
Данас, највећи број најпопуларнијих компјутерских програма, укључујући и -{Windows}-, базирани су на проналаску „задивљујуће“„задивљујуће” Грејс. У њену част, као израз захвалности, компанија [[Мајкрософт]], основала је фонд из кога је до сада стипендирала више од 30003.000 надарених студената.
 
Међу колегама остаћеостала је упамћена по реченици: „Брод је најсигурнији у луци, али брод није направљен да би био у луци“луци”.
 
== Каријера ==
 
=== Други светски рат ===
[[Датотека:H96566k.jpg|десно|мини|сликаСлика прве рачунарске грешке (-{{јез-ен|bug}-})]]
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], 1943. године, Хоперова је добила одсуство са Васар колеџа и положила је заклетву за резервни састав [[Америчка морнарица|морнарице Сједињених Америчких Држава]], једна од многих жена које су добровољно служиле у добровољачкој хитној помоћи WAVES ({{јез-енг|Woman Accepted for Volunteer Emergency Service}}). Морали су да направе изузетак да би се пријавила, зато што је њена телесна тежина била 6,8 килограма испод минималне тежине морнарице, која је била 54 килограма. Пријавила се у децембру и обучена је у морнаричкој школи школе резервног састава на Смит Колеџу у Нортхамптону, [[Масачусетс]]. Дипломирала је прва у својој класи 1944. године, а потом је додељена пројекату Бироа бродова за компјутерско израчунавање на [[Харвард универзитет]]у као млађи поручник. Служила је тиму програмског особља на рачунару Марк I на челу са Ховардом Х. Ајкеном. Хопер и Ајкен су сарађивали на 3 рада на Марк I, такође познато као Аутоматска Секвенцијални Контролисани Калкулатор. Захтев Хоперове да пређе у регуларну морнарицу на крају рата је био одбијен због њене старости (38 година). Наставила је да служи у резервном саставу морнарице. Хоперова је остала у Лабораторији за компјутерско рачунање до 1949. године, одбијајући пуну професуру на Васар колеџу да би радила као истраживач под уговором морнарице на Харварду.
 
=== Универзални Аутоматски Рачунар ===
 
Године 1949, Хоперова се запослила у Екерт- Мауцхлy Рачунарској корпорацији као виши математичар и прикључила се тиму који је радио на развоју [[UNIVAC]] I (УНИВерзални Аутоматски Рачунар). У раним 1950-им, компанија је била преузета од стране корпорације Ремигтон Ранд, и док је радила за њих, Хоперова је завршила свој оригинални компајлер. Компајлер је био познат као А компајлер и његова прва верзија је била А-0.
 
Године 1952., имала је оперативни компајлер. „Нико није могао да поверујеповерује”, казекаже она. „Имала сам активни компајлер и нико га није дирао. Рекли су ми да рачунари могу да ураде само аритметикуаритметику”.
 
Године 1954., Хоперова је именована за првог директора аутоматског програмирања, а њено одељење је објавило неке од првих компајлера, односно прикупљача, заснован на програмском језику, укључујучи MATH-MATIC и FLOW-MATIC.
Године 1952., имала је оперативни компајлер. „Нико није могао да поверује,“ казе она. „Имала сам активни компајлер и нико га није дирао. Рекли су ми да рачунари могу да ураде само аритметику.“
 
Године 1954., Хоперова је именована за првог директора аутоматског програмирања, а њено одељење је објавило неке од првих компајлера, односно прикупљача, заснован на програмском језику, укључујучи MATH-MATIC и FLOW-MATIC.
 
=== Заједнички Пословно Оријентисани Језици ===
[[Датотека:Grace Hopper and UNIVAC.jpg|мини|лево|220п200п|Грејс Хопер и рачунар UNIVAC током 1960-их]]
 
У пролеће 1959. године, дводневна конференција, позната и као Конференција о Оперативним језицима( енгл.Conference on Data System Languages- CODASYL) окупила је компјутерске експерте из индустрије и владе. Хоперова је служила као технички консултант у одбору, а многи од њених бивших запослених су били краткотрајни чланови комисије која је дефинисала нови језик COBOL ( акроним за COmmon Business-Oriented Language, срп. Заједнички Пословно Оријентисани Језик). Нови језик је проширио FLOW-MATIC, један од Хоперовиних језика, са неким идејама из његовог IBM ekvivalenta, COMTRAN( engl. Commercial Translator, срп. Комерцијални превод). Њено веровање да би програми требало да буду написани на језику који је близак енглеском језику (а не у [[машински језик|машинском коду]] или на језицима сличним машинском коду, као што је програмски језик) је било представљено у новом пословном језику, и COBOL је наставио да буде најзаступљенији пословни језик до данас.
 
 
У периоду од 1966 до 1976, Хоперова је служила као директор морнаричке групе програмских језика у канцеларији морнаричких информационих система планирања и била је унапређена у чин капетана 1973. године. Развила се софтвер валидације за COBOL и његов компајлер као део стандардизације COBOL програма за целу Морнарицу.
 
=== Стандарди ===
Током 1970-их, Хоперова се залагала у Министарству одбране да велике, централизоване системе замене мрежом малих раздељених компјутера. Сваки корисник на било ком рачунарском чвору може да приступи заједничкој бази података које се налазе на мрежи. Развила је примену стандарда за тестирање компјутерских система и компонената, што је најзначајније за ране [[програмски језици|програмске језике]], попут [[FORTRAN]] и COBOL. Морнарички тестови за усклађивање са овим стандардима дошли до значајног приближавања између дијалеката програмских језика главних рачинарских продаваца. Током 1980-их, ови тестови (као и њихов званична администрација) били су преузети од стране Националног бироа за Стандарде (НБС), који је данас познат као Национални Институт за стандарде и технологију(НИСТ).
 
== Референце ==
1970-их, Хоперова се залагала у Министарству одбране да велике, централизоване системе замене мрежом малих раздељених компјутера. Сваки корисник на било ком рачунарском чвору може да приступи заједничкој бази података које се налазе на мрежи. Развила је примену стандарда за тестирање компјутерских система и компонената, што је најзначајније за ране [[програмски језици|програмске језике]], попут [[FORTRAN]] и COBOL. Морнарички тестови за усклађивање са овим стандардима дошли до значајног приближавања између дијалеката програмских језика главних рачинарских продаваца. Током 1980-их, ови тестови (као и њихов званична администрација) били су преузети од стране Националног бироа за Стандарде (НБС), који је данас познат као Национални Институт за стандарде и технологију(НИСТ).
{{reflist|30em}}
 
 
 
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |last=Beyer |first=Kurt W. |title=Grace Hopper and the Invention of the Information Age |edition=1st |date= 30. 9. 2009 |publisher=MIT Press |location=Cambridge, Massachusetts |isbn=978-0-262-01310-9}}
* {{Cite book |last=Marx |first=Christy |authorlink=Christy Marx |title=Grace Hopper: the first woman to program the first computer in the United States | edition=1st |series=Women hall of famers in mathematics and science | date= 1. 8. 2003 |publisher=Rosen Publishing Group |location=New York City |isbn=978-0-8239-3877-3}}
* {{cite web |url=http://www.agnesscott.edu/lriddle/women/hopper.htm |title=Biographies of Women Mathematicians: Grace Murray Hopper |last=Norman |first=Rebecca |publisher=[[Agnes Scott College]] |date=1. 6. 1997 |accessdate=17. 11. 2014}}
* {{Cite book |last=Williams |first=Kathleen Broome |title=Grace Hopper: Admiral of the Cyber Sea |edition=1st |date= 15. 11. 2004 |publisher=Naval Institute Press |location=Annapolis, Maryland |isbn=978-1-55750-952-9}}
* {{Cite book |last=Williams |first=Kathleen Broome |title=Improbable Warriors: Women Scientists and the U.S. Navy in World War II |accessdate= |edition= |year=2001 |publisher=Naval Institute Press |location=Annapolis, Maryland |isbn=978-1-55750-961-1}} Williams' book focuses on the lives and contributions of four notable women scientists: [[Mary Sears (oceanographer)|Mary Sears]] (1905–1997); [[Florence van Straten]] (1913–1992); Grace Murray Hopper (1906–1992); [[Mina Spiegel Rees]] (1902–1997).
* {{Cite book |last=Ignotofsky |first=Rachel |title=Women in Science: 50 fearless pioneers who changed the world |date=2017|publisher=Wren & Rook |location=London |isbn=9781984856159}}
* Vining, M. (2012). Technology and Culture, 53(2), 516–517. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/41475535
* Williams, K. (1999). Scientists in Uniform: The Harvard Computation Laboratory in World War II. Naval War College Review, 52(3), 90-110. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/44643011
*{{cite book |last1=Billings |first1=Charlene |title=Grace Hopper : Navy admiral and computer pioneer |date=1989 |publisher=Enslow Publishers |isbn=0-89490-194-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/gracehoppernavya0000bill }}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Grace Hopper}}
{{портал|Информатика и рачунарство|САД}}
* {{MacTutor Biography|id=Hopper}}
* [https://web.archive.org/web/20171225202555/http://archive.computerhistory.org/resources/text/Oral_History/Hopper_Grace/102702026.05.01.pdf Oral History of Captain Grace Hopper - Interviewed by: Angeline Pantages] 1980, Naval Data Automation Command, Maryland.
* {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20100224101438/http://www.chips.navy.mil/links/grace_hopper/womn.htm |date=February 24, 2010 |title=RADM Grace Hopper, USN Ret.}} from ''Chips'', the United States Navy [[information technology]] magazine.
* [http://usnhistory.navylive.dodlive.mil/2014/12/09/grace-hopper-navy-to-the-core-a-pirate-at-heart/ ''Grace Hopper: Navy to the Core, a Pirate at Heart''] (2014), To learn more about Hopper's story and Navy legacy [[navy.mil]].
* [http://fivethirtyeight.com/features/the-queen-of-code/ ''The Queen of Code''] (2015), a documentary film about Grace Hopper produced by [[FiveThirtyEight]].
* Norwood, Arlisha. [https://www.womenshistory.org/education-resources/biographies/grace-hopper "Grace Hopper"]. National Women's History Museum. 2017.
 
{{портал бар|Биографија|Информатика и рачунарство|САД}}
{{нормативна контрола}}
 
{{DEFAULTSORT:Хопер, Грејс}}
{{Commonscat|Grace Hopper}}
 
[[Категорија:Рођени 1906.]]
[[Категорија:Умрли 1992.]]