Радомир Божовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе
| институција=[https://www.muzej-jugoslavije.org/ Музеју Југославије]
| програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018|програма стажирања]]}}
{{Херој М
| дидаскалија=РАДОМИР РАЦО БОЖОВИЋ
Ред 18:
| народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
}}
'''Радомир Рацо Божовић''' ([[Стијена (Подгорица)|Стијена]], [[Подгорица]], [[27. март]] [[1915]] – [[Београд]], [[22. март]] [[2000]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]]
 
== Биографија ==
Родио се [[27. март]]а [[1915]]. године у [[Стијена (Подгорица)|Стијени]] код Подгорице. Основну школу је завршио у родном месту, а трговачку академију у Подгорици. Запослио се као чиновник Поштанске штедионице. За време [[Априлски рат|Априлског рата]] био је на дужности командира митраљеског вода 1. батаљона 29. пешадијског пука. Учесник је [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]]. Био је командир вода и чете у [[Зетски партизански одред|Зетском партизанском одреду]], а затим и командир вода у Црногорском батаљону [[Прва пролетерска ударна бригада|1. пролетерске бригаде]]. Учествовао је у [[Пљеваљска битка|Пљеваљској бици]] [[1. децембар|1. децембра]] [[1941.]]. године. Током те године постао је члан [[КПЈ]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=108}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=673}}
 
Од новембра [[1942.]]. године налазио се у Словенији где је са групом официра упућен као појачање словеначким јединицам. Био је заменик команданта и командант [[Прва словеначка пролетерска ударна бригада|1. словеначке партизанске бригаде]]. Са јединицом је изводио диверзантске акције на прузи [[Љубљана]] − [[Ново Место]]. Батаљон на челу са Божовићем је уништио шест композиција, а пруга је стално била у прекиду. Постављен је за команданта бригаде „Иван Цанкар”, а касније и за команданта [[Дванаеста словеначка ударна бригада|12. словеначке бригаде]]. Бригада је водила успешне борбе са Италијанима и Немцима у периоду од 16. до 30. новембра [[1943.]]. године. Био је заменик и начелник штаба 15. дивизије до октобра 1944. године и на служби у Главном штабу Словеније до марта [[1945.]]. када је упућен у [[Београд]] на курс за команданта дивизије. Од априла 1945. године био је на једногодишњем Вишем стрељачком курсу у [[СССР]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=108−109}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=673}}
 
Након рата обављао је низ одговорних функција између осталих Заменик начелника одељења 1. армијске области, помоћник за територијалну одбрану команданта Никшићког војног подручја и помоћник за позадину Нишког војног подручја. У чин капетана унапређен је у мају 1943, мајора новембра исте године, потпуковника 1946, пуковника 1951 и генерал−мајора 1965. године. Носилац је Партизанске споменице и других бројних одликовања.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=109}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=673}}
Ред 33:
 
== Литература ==
* {{cite book|ref={{harvid|Народни хероји Југославије|1982}} |title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том I|year=1982|publisher=Народна књига |location=Београд |id=}}
* {{cite book|ref={{harvid|Српски биографски речник|2014}} |title = Српски биографски речник том VI|year=2014|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|id=}}