Војводина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| (Није приказано 46 међуизмена 2 корисника) | |||
Ред 1:
{{
{{
{{Кандидат за добар — гласање}}
{{Кутијица за регије
| име = Аутономна Покрајина Војводина<br>{{small|{{јез-мађ|Vajdaság Autonóm Tartomány}}<br>{{јез-хрв|Autonomna Pokrajina Vojvodina}}<br>{{јез-свк|Autonómna pokrajina Vojvodina}}<br>{{јез-рум|Provincia Autonomă Voivodina}}<br>{{јез-русин|Автономна Покраїна Войводина}}}}
Линија 8 ⟶ 9:
| perrow = 1
| width = 120
<!--
| image1 = Flag of Vojvodina.svg{{!}}border
| alt1 = Flag of Vojvodina
| caption1 = Званична
<!--
| image2 = Tradicionalna zastava Vojvodine sa grbom.svg{{!}}border
| alt2 = Traditional flag of Vojvodina
Линија 20 ⟶ 21:
| perrow = 1
| width = 74
<!--
| image1 = Coat of arms of Vojvodina.svg
| alt1 = Coat of arms of Vojvodina
| caption1 = Званични
<!--
| image2 = Traditional Coat of Arms of Vojvodina.svg
| alt2 = Traditional coat of arms of Vojvodina
Линија 43 ⟶ 44:
| стварање1 = [[Српска Војводина]]
| стварање датум1 = 1848.
| стварање2 =
| стварање датум2 =
| стварање3 =
| стварање датум3 =
| стварање4 = [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводина]]
| стварање датум4 = 1944.
| површина = 21.614
| становништво = 1.740.230
Линија 67 ⟶ 70:
}}
'''Војводина''', званично '''Аутономна Покрајина Војводина''' — скраћено '''АПВ''',
Војводину чине историјски региони [[Банат]], [[Бачка]] и [[Срем]], као и мали северни део [[Мачва|Мачве]].
== Име ==
Име ''Војводина'' на [[српски језик|српском језику]] означава територију којом управља [[војвода]]. У српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то су: ''Војводовина'' и ''Војводство''. У [[пољски језик|пољском језику]] се данас такође користи назив ''-{województwo}-'' као ознака за [[покрајина|покрајину]]. Име Војводине потиче из
Службени називи на осталим [[службени језик|службеним језицима]] Војводине:
Линија 85 ⟶ 88:
== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Војводине}}
[[Датотека:Vojvodina karta.png|мини|лево
Војводина се простире
Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина [[Фрушка гора]], и југоистока Баната, са [[Вршачке планине|Вршачким планинама]]. Најнижа тачка Војводине је 75{{m}}, a највиша 641{{m}}.<ref>{{cite web |title=Planinski vrhovi Vojvodine |url=https://www.srbijapodlupom.com/planinski-vrhovi-vojvodine/ |website=Србија под лупом |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
Највећи хидрографски потенцијал чини река [[Дунав]] са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у
У географском смислу, појам ''Војводина'' може се односити и на делове Срема и Баната који припадају граду Београду ([[Панчевачки Рит]], [[Земун]], [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], [[Сурчин]]), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове Срема, [[Бачка|Бачке]] и Баната који данас припадају [[Хрватска|Хрватској]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]], а такође се односио и на подручје [[Барања|Барање]].<ref>{{cite web |title=Zna li Srbija čija je Baranja |url=https://www.koreni.rs/zna-li-srbija-cija-je-baranja/ |website=Корени |access-date=11. 12. 2024.}}</ref>
== Историја ==
{{
{{Историја Војводине}}
Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: [[Срби]], [[Илири]], [[Трачани]], [[Келти]], [[Римљани]], [[Сармати]], [[Готи]], [[Хуни]], [[Гепиди]], [[Остроготи]], [[Лангобарди]], [[Византинци]], [[Словени|Стари Словени]], [[Авари]], [[Франци]], [[Бугари]], [[Мађари]], [[Османски Турци]], [[Немци]] и други.
=== Античко доба ===
[[Датотека:Carska palata Sirmijum1.JPG|мини|лево|Антички град [[Сирмијум]]]]
У периоду [[неолит]]а, на простору Војводине цветају две значајне археолошке културе: [[Старчевачка култура|старчевачка]] и [[винчанска култура]]. [[Праиндоевропљани]] су се први пут населили на територији данашње Војводине 3200. године пре нове ере. Током [[енеолит]]а, као и [[Бронзано доба|бронзаног]] и [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], неколико индоевропских археолошких култура било је концентрисано у Војводини или око ње, као што су [[Вучедолска култура|вучедолска]], [[Ватинска култура|ватинска]] и [[босутска култура]], између осталих.<ref>{{cite web |last1=Љуштина |first1=Марија |title=Изазови средњег бронзаног доба: ватинска култура и балкански суседи |url=https://www.academia.edu/80912661/%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8 |website=Academia |access-date=17. 12. 2024.}}</ref>
Пре [[Римско царство|римских]] освајања у 1. веку пре нове ере, област Војводине су насељавали индоевропски народи [[Илири|илирског]], [[Трачани|трачког]] и [[Келти|келтског]] порекла. Прве државе образоване на овим просторима биле су келтска држава [[Скордисци|Скордиска]] (3. век пре нове ере — 1. век нове ере) са престоницом у [[Сингидунум]]у (данашњи [[Београд]]), као и [[Дакија|дачко]] краљевство [[Буребиста|Буребисте]] (1. век пре нове ере).<ref>{{cite web |title=Укратко о илирским племенима на Балкану |url=https://archivum.arhivvojvodine.org.rs/ukratko-o-ilirskim-plemenima-na-balka/ |website=Архивум |access-date=17. 12. 2024.}}</ref>
У време римске управе, подручје данашње Војводине било је у самом средишту светских дешавања, будући да је град [[Сирмијум]] (данашња [[Сремска Митровица]]) био један од четири главна града [[Римско царство|Римског царства]], а у самом граду или његовој околини рођено је шест [[Списак римских царева|римских царева]].<ref>{{cite web |title=CARSKI GRAD NA SAVI: Ovo su rimski imperatori rođeni u okolini Sremske Mitrovice! (FOTO) |url=https://serbiantimes.info/carski-grad-na-savi-ovo-su-rimski-imperatori-rodeni-u-okolini-sremske-mitrovice-foto/ |website=Serbian Times |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> Сирмијум је такође био главни град неколико римских административних јединица, међу којима су [[Доња Панонија]], [[Панонија Секунда]], [[Дијецеза Панонија]] и [[Префектура Илирик]].
Римска власт је трајала до 5. века, након чега је регион дошао у посед разних народа и држава. Док је [[Банат]] био део римске провинције [[Дакија|Дакије]], [[Срем]] је припадао римској провинцији [[Панонија|Панонији]]. [[Бачка]] није била део Римског царства и била је насељена и под управом [[Јазиги|Јазига]].
=== Средњи век ===
[[Датотека:Arača 3.jpg|мини|Средњовековна црква [[Арача]]]]
Након што су [[Римљани]] протерани са ових простора, завладали су разни индоевропски и турски народи и државе. Ови народи су чинили [[Готи]], [[Сармати]], [[Хуни]], [[Гепиди]] и [[Авари]]. За регионалну историју највећа је по значају била [[Гепидска краљевина]], која је имала престоницу у Сирмијуму. Према збирци ''[[Чуда Светог Димитрија]]'' из 7. века, Авари су око 680. године дали област Срем бугарском вођи по имену [[Кубер (владар)|Кубер]].
[[Словени]] (углавном преци данашњих [[Срби|Срба]]) се насељавају на територију данашње Војводине у 6. веку). За време [[Авари|аварске]] и [[Прво бугарско царство|бугарске]] управе, деловима данашње Војводине су управљали локални владари који су носили титуле војводе или жупана.<ref>{{cite web |title=Vojvođanske seobe |url=https://vreme.com/dodatno/vojvodjanske-seobe/ |website=Време |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> Такви владари били су [[Кубер (владар)|Кубер]] (7. век), [[Бута-ул]] (8. век), [[Салан]] са резиденцијом у граду [[Тител]]у и [[Глад (бугарски војвода)|Глад]] (9. век), као и [[Ахтум]] и [[Сермон]] (11. век).
У 9. веку, после пада аварске државе, на овим просторима настају први облици словенске државности. Прве словенске државе које су владале овим крајем су биле [[Прво бугарско царство]], [[Великоморавска кнежевина]] и [[Панонска кнежевина]]. За време бугарске управе (9. век) овим крајем су владали локални бугарски војводе, Салан и Глад. Саланова резиденција је била Тител, док се Гладова вероватно налазила у бедему Галада или можда у Кладову (Гладово) у источној Србији. Гладов потомак био је војвода Ахтум, још један локални владар из 11. века који се противио успостављању мађарске власти над тим регионом.<ref>{{cite web |title=Митови о Словенима |url=https://rtv.rs/sr_ci/magazin/nauka-i-tehnologija/mitovi-o-slovenima_707019.html |website=Радио-телевизија Војводине |access-date=17. 12. 2024.}}</ref>
=== Војводина у саставу Краљевине Угарске ===
[[Датотека:Tvrđava u Baču 2.jpg|мини|лево|[[Бачка тврђава]]]]
Између 10. и 12. века, на подручју данашње Војводине се устаљује власт [[Краљевина Угарска|Краљевине Угарске]]. Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је [[Мађари|Мађаре]], [[Словени|Словене]], [[Кумани|Кумане]], [[Саси|Сасе]], [[Секељи|Секеље]], [[Јаси (Мађарска)|Јасе]], [[Власи (Балкан)|Влахе]], итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су [[Кметство|кметови]] били углавном Словени.<ref name="hungarian">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=-zZ_NVM9mNEC&q=%22lost+their+Hungarian+populations+for+more+than+two+centuries%22|title=Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin|via=google.rs|pages=140, 155|isbn=9781931313759|last1=Kocsis|first1=Karoly|last2=Kocsis-Hodosi|first2=Eszter|date=April 2001|publisher=Simon Publications, Incorporated }}</ref>
Крајем 13. и почетком 14. века, доњим и горњим Сремом (данашња [[Мачва]] и данашњи [[Срем]]), владали су српски краљ [[Стефан Драгутин]] (између 1282. и 1316. године) и угарски великаш [[Угрин Чак]] (умро 1311. године), а обојица су били фактички независни владари.<ref name="hungarian"/>
Иако су Срби на територији Војводине били део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од периода средњег века, примарно 14. века. Непосредно пред [[Османско освајање Балканског полуострва|осоманско освајање ових простора]], Срби су чинили знатан део становништва данашње Војводине. После пада [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] под [[Османско царство]] (1459), деспоти Србије су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]]. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње [[Купиново]]) у Срему.<ref name="hungarian"/>
=== Војводина у саставу Османског царства ===
[[Датотека:Serbian empire07 map.png|мини|[[Царство Јована Ненада]] (1526—1527)]]
Убрзо после [[Мохачка битка|Мохачке битке]] (1526) и војног пораза који је [[Краљевина Угарска|Краљевини Угарској]] нанело [[Османско царство]], на историјску сцену излази самозвани српски цар [[Јован Ненад]].<ref>{{cite web |title=Srpski vladari od dolaska na Balkan do 20. veka (XV deo) |url=https://n1info.rs/magazin/lifestyle/srpski-vladari-od-dolaska-na-balkan-do-20-veka-xv-deo/ |website=[[N1]] |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у [[Бачка|Бачкој]], северном [[Банат]]у и делу [[Срем]]а и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била [[Суботица]]. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова српска држава била је кратког века. Угарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили његову војску у лето 1527. године, а цар Јован Ненад је убијен. После пропасти цареве државе, Бачка и делови Баната којима је управљао долазе за кратко време поново под угарску управу, да би убрзо дошли под директну осоманску управу.<ref>{{cite web |last1=Андрић |first1=Грујица |title=Владао годину дана и два пута губио главу: Ко је био Јован Ненад, „Црни човек и последњи српски цар" |url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-69399739 |website=BBC News |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
После убиства цара Јована Ненада, дотадашњи врховни командант његове армије, [[Радослав Челник]], преместио се са делом бивше цареве војске из Бачке у Срем, којим је тада управљало Османско царство. Челник је за себе узео титулу сремског војводе и владао Сремом од 1527. до 1530. године као осомански вазал, а резиденција му се налазила у граду [[Сланкамен]]у. Пошто је Челник раскинуо свој савез са Турцима и преместио се на територију [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], Срем долази под директну отоманску управу после 1530. године.<ref>{{cite web |title=Sremsko vojvodstvo Radoslava Čelnika ZABORAVLJENO U PROŠLOSTI! |url=https://mitrovica.info/sremsko-vojvodstvo-radoslava-celnika-zaboravljeno-u-proslosti-24/ |website=Сремскомитровачки портал |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
Током осоманског освајања и успоставе осоманске власти [[Мађари|мађарско]] и [[Католичка црква|католичко]] словенско ([[Шокци|шокачко]]) становништво се углавном иселило са ових простора. Током осоманске владавине, већи део становништва Војводине чинили су Срби, који су претежно живели у селима, док је градове настањивало етнички и верски мешовито становништво, које је укључивало Србе, [[муслимани|муслимане]] (Турци, [[Срби муслимани|исламизовани Срби]], [[Арапи]]), [[Роми|Роме]], [[Грци|Грке]], [[Цинцари|Цинцаре]], [[Јевреји|Јевреје]], итд. После обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] 1557. године, које је издејствовао [[Мехмед-паша Соколовић]], православни Срби са подручја Војводине дошли су под њену јурисдикцију, а поглавар патријаршије имао је тада титулу „патријарха Срба, [[Бугари|Бугара]], поморских и северних страна”. Срби у Банату су подигли велики [[Банатски устанак|устанак против турске власти]] 1594. године, а царевина им се осветила спаљивањем моштију [[Свети Сава|Светог Саве]] — највеће српске реликвије, коју су поштовали чак и муслимани српског порекла.<ref>{{cite web |title=Zaboravljeni a veliki srpski ustanak zbog koga su TURCI SPALILI MOŠTI SVETOG SAVE (FOTO) |url=https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/2628491-zaboravljeni-a-veliki-srpski-ustanak-zbog-koga-su-turci-spalili-mosti-svetog-save-foto |website=19. 12. 2024. |access-date=[[Telegraf.rs]]}}</ref>
=== Војводина у саставу Хабзбуршке монархије ===
{{Главни чланак|Историјат идеје о аутономији Војводине}}
[[Датотека:Great serb migration-sr.png|мини|лево|Главна територија коју су населили Срби током велике сеобе 1693. године (представљена плавом бојом)]]
После [[Карловачки мир|Карловачког]] (1699) и [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] (1718), целокупна територија данашње Војводине долази под [[Хабзбуршка монархија|аустријску (хабсбуршку)]] власт. Делови територије данашње Војводине укључени су тада у [[Војна крајина|војну границу]], а други делови су дошли под цивилну (жупанијску) власт. За разлику од територија под цивилном управом, војном границом управљало се директно из [[Беч]]а. Из овог периода су познате и две [[велике сеобе Срба]] у Аустријску царевину (1690. и 1739), којима је појачана бројност српског становништва на подручју Војводине. Срби су тада признати за једну од нација [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]] (-{[[Раци|Natio Rasciana]]}-) и признато им је право на једно посебно војводство, односно територијалну аутономију. Ово право је, међутим, остварено тек у револуцији од 1848. до 1849. године. Током аустријске владавине, на територију Војводине су се, поред Срба, населили и многи колонисти, највише Немци и Мађари, али такође и [[Словаци у Србији|Словаци]], [[Хрвати у Србији|Хрвати]], [[Русини у Србији|Русини]], [[Румуни у Србији|Румуни]] и други.<ref>{{cite book |last1=DeLucia |first1=JoEllen |title=Migration and Modernities The State of Being Stateless, 1750-1850 |date=2018 |publisher=Edinburgh University Press |isbn=9781474440363 |page=156 |url=https://books.google.com/books?id=gHoxEAAAQBAJ&dq=Great+Serbian+Migration,+Serbs+from+Ottoman+territories+settled+in+the+Habsburg+monarchy&pg=PA156}}</ref>
[[Датотека:Свјетлопис терасе у Сријемским Карловцима са које је проглашена Војводина Србија.jpg|мини|[[Магистрат у Сремским Карловцима]] где је проглашена [[Српска Војводина]]]]
После избијања мађарске револуције (15. марта 1848), делегација војвођанских Срба кренула је у [[Братислава|Пожун]], да новој мађарској влади достави захтеве Срба за равноправним положајем у Угарској. После неуспелих преговора, дошло је до немира у војвођанским градовима, којом приликом су Срби спалили матичне књиге вођене на мађарском језику. Што је мађарска влада била непопустљивија према умереним српским захтевима, то су ови захтеви постајали радикалнији. У првим српским захтевима не спомињу се ни војвода ни војводина ни аутономија, али ће то веома брзо постати главне тачке српских захтева. На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (од 13. до 15. маја 1848), Срби су прогласили [[Српска Војводина|Српску Војводину]], која се састојала од Срема, Баната, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]. За војводу је изабран [[Стеван Шупљикац]], [[Карловачка митрополија]] је уздигнута на ранг [[Карловачка митрополија|патријаршије]], а тадашњи митрополит, [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]], проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине. Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора. Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем. Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Угарској.<ref>{{cite journal |last1=Czamańska |first1=Ilona |title=The Vlachs – several research problems |journal=Balcanica Posnaniensia. Acta et studia |date=2015 |volume=22 |issue=1 |page=13 |doi=10.14746/bp.2015.22.1 |url=https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/view/3895/0}}</ref>
После пораза мађарске револуције, одлуком аустријског цара, у новембру 1849. године, формирана је једна засебна аустријска покрајина названа [[Војводство Србија и Тамишки Банат]] (''-{Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat}-''), која се састојала од делова Баната, Бачке и Срема. Покрајином је управљао аустријски гувернер, чије се седиште налазило у [[Темишвар]]у, а титула војводе је припадала аустријском цару. Службени језици Војводства Србије били су [[Немачки језик|немачки]] и илирски ([[Српски језик|српски]]). Покрајина Војводство Србија и Тамишки Банат је укинута 1860. године а већи део њене територије (Банат и Бачка) је прикључен хабсбуршкој [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]], са изузетком Срема који је прикључен [[Краљевина Славонија|Краљевини Славонији]], која касније постаје део [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]] у оквиру хабзбуршке Угарске.<ref>{{cite web |title=„Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat“ |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vojvodstvo-srbija-i-tamiski-banat/ |website=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
[[Датотека:Wiki.Vojvodina II Freedom Square (Novi Sad) 060.jpg|мини|лево|Зграда у којој је одржана [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика Народна Скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена]] на којој је донета одлука о присједивању Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.]]
После распада [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] (29. октобра 1918), [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи]] је у [[Нови Сад|Новом Саду]] 25. новембра 1918. године прогласила отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињење [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], што је касније озакоњено [[Видовдански устав|Видовданским уставом]]. Један дан пре тога (24. новембра 1918), Скупштина Срема, одржана у [[Рума|Руми]], се такође изјаснила за прикључење Срема Србији. Делегацију представника Баната, Бачке и Барање примио је регент [[Александар I Карађорђевић|Александар -{I}- Карађорђевић]] у [[Београд]]у 1. децембра 1918. године, када је проглашено стварање [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref>{{cite web |last1=Boarov |first1=Dimitrije |title=Na pravoj ili krivoj strani istorije |url=http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Maj98/1005/1005_2.HTM |website=Naša Borba |date=10 May 1997}}</ref>
Поред одлуке о присаједињењу Краљевини Србији, Велика народна скупштина у Новом Саду је такође донела одлуку о формирању покрајинске владе ([[Банат, Бачка и Барања|народне управе]]) и покрајинске скупштине ([[Велики народни савет|великог народног савета]]) за [[Банат, Бачка и Барања|Банат, Бачку и Барању]].<ref>{{cite web |title=Дан када се Србији прикључила Барања, Бачка и Банат |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493095/dan-kada-se-srbiji-prikljucila-baranja-backa-i-banat |website=[[Политика (новине)|Политика]] |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> За председника народне управе изабран је [[Јован Лалошевић]], а за председника великог народног савета [[Славко Милетић]]. Народна управа за Банат, Бачку и Барању била је активна све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу.<ref>{{cite web |title=Годишњица присаједињења Војводине Србији 1918. године |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/godisnjica-prisajedinjenja-vojvodine-srbiji-1918.-godine_1586942.html |website=Радио-телевизија Војводине |access-date=19. 12. 2924.}}</ref>
Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца било је у почетку подељено на округе и жупаније, а затим на области. Године 1929. формирана је покрајина Краљевине Југославије, названа [[Дунавска бановина]], са седиштем у Новом Саду, која је обухватала Бачку, Барању, већи део Баната и Срема, као и део [[Шумадија|Шумадије]] и [[Браничевски управни округ|Браничева]].<ref>{{cite web |title=Ристић: Војводина присаједињењем трајно српска |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/1918-ponos/ristic-vojvodina-prisajedinjenjem-trajno-srpska_969852.html |website=Радио-телевизија Србије |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
=== Војводина у Другом светском рату ===
{{Главни|Војводина у Народноослободилачкој борби}}
[[Датотека:Spomenik Sloboda Iriski Venac 03.jpg|мини|[[Споменик Слобода]] на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], посвећен [[Покрети отпора у Другом светском рату|антифашистичком отпору]] у [[Војводина у Народноослободилачкој борби|окупираној Војводини]]]]
После краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] и брзе капитулације Краљевине Југославије 1941. године, Војводина је окупирана од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]] и подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]], Бачку и Барању је анектирала [[Миклош Хорти|Хортијева]] [[Краљевина Мађарска]], док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, иако је формално припадао [[Милан Недић|Недићевој]] [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србији]]. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941—1944). У току [[Фашизам|фашистичке]] окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.<ref>{{cite book|last=Crowe|first=David|title=Crimes of State Past and Present: Government-Sponsored Atrocities and International Legal Responses|year=2011|publisher=Routledge|pages=45–46}}</ref><ref>{{Cite book|last=McCormick|first=Robert B.|title=Croatia Under Ante Pavelić: America, the Ustaše and Croatian Genocide|year=2014|location=London-New York|publisher=I.B. Tauris|url=https://books.google.com/books?id=c-t7BAAAQBAJ|isbn=9781780767123}}</ref><ref>{{cite web| url=http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=10921| author=Ivo Goldstein| title=Uspon i pad NDH| publisher=Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb| access-date=20 February 2011| url-status=dead| archive-url=https://web.archive.org/web/20110717114852/http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=10921| archive-date=17 July 2011| author-link=Ivo Goldstein}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=TtWycwryensC&pg=PA430 |title=Century of genocide: critical essays and eyewitness accounts|isbn=0-203-89043-4|page=430|date=1997|author=Samuel Totten, William S. Parsons|publisher=Taylor & Francis |access-date=28 September 2010}}</ref>
Покрет отпора, који су [[комунизам|комунисти]] покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка [[Црвена армија|Црвене армије]], октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким институцијама.<ref>{{cite web|url=http://adevarul.ro/locale/focsani/cine-fost-baba-novac-credinciosul-general-mihai-viteazul-ucis-unguri-chinuri-groaznice-devorat-corbi-1_5587fbd3cfbe376e358b3190/index.html|title=Cine a fost Baba Novac, credinciosul general al lui Mihai Viteazul, ucis de unguri în chinuri groaznice şi devorat de corbi|date=22 June 2015 }}</ref>
Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] (1941—1945), на појединим привремено ослобођеним подручјима Војводине основани су органи народне власти, на челу са [[Главни народноослободилачки одбор Војводине|Главним народноослободилачким одбором Војводине]] (ГНООВ), који је установљен у новембру 1943. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Срби на подручју Војводине су били прогоњени од стране окупационих режима ([[Краљевина Мађарска (1920—1946)|мађарског]], [[Независна Држава Хрватска|хрватског]], [[Територија војноуправног команданта Србије|немачког]]).<ref name="mail-archive1">{{cite web|url=http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg44296.html|title=[sim] Srbe podjednako ubijali okupator i i "oslobodioci"|date=14 January 2009|work=mail-archive.com}}</ref>
=== Војводина у СФРЈ ===
[[Датотека:Nandor Major na dočeku predsednika Tita, Šid, 30.09.1977.jpg|мини|лево|Дочек [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] у [[Шид]]у (1977)]]
Након ослобођења највећег дела Војводине у јесен 1944, покренуто је питање о озваничењу статуса Војводине као аутономне покрајине, с обзиром на њене историјске, економске и културне посебности, као и постојање већег броја припадника националних мањина. На пленарном заседању које је одржано 6. априла 1945. у Новом Саду, чланови ГНООВ су донели једногласну одлуку о успостављању аутономне покрајине. Делегација ГНООВ је потом отпутовала у Београд, где је учествовала на заседању [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). На седници која је одржана 7. априла 1945. представници ГНООВ су делегатима АСНОС-а саопштили одлуку о укључивању Војводине у састав Србије, на шта је АСНОС одговорио усвајањем резолуције којом је одлука ГНООВ поздрављена и прихваћена.{{sfn|Попов|1977|p=294-295}}{{sfn|Димић|2001|p=296}}
Скупштина изасланика народа Војводине, која је одржана 30. и 31. јула 1945. године у Новом Саду, потврдила је дотадашњи рад и одлуке ГНООВ. Скупштина је такође формализовала одлуку о уласку [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводине]], као аутономне покрајине, у састав федералне јединице [[Народна Република Србија|Србије]]. Статус аутономне покрајине у Србији, Војводина је задржала до данас, иако се степен аутономије мењао током времена. Највећи степен аутономије Војводина је имала између 1974. и 1990. године, када је, иако формално у саставу Србије, имала статус федералног субјекта Југославије са елементима државности.<ref>{{cite web |title=Времеплов: Усвојен Устав Србије којим је укинуто решење из 1974. |url=https://rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov-usvojen-ustav-srbije-kojim-je-ukinuto-resenje-iz-1974._1376990.html |website=Радио-телевизија Војводине |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
Под влашћу председника Србије [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], током лета и јесени 1988. одржан је низ протеста против руководства [[Савез комуниста Војводине|Савеза комуниста Војводине]], који су приморали руководство да поднесе оставку. На крају су [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]] прихватили уставне амандмане Србије којима је практично одбачена аутономија покрајина у Србији. Војводина и Косово изгубили су елементе државности септембра 1990. године доношењем новог [[Устав Србије из 1990.|Устава Србије]].<ref>{{cite thesis|url=http://edoc.hu-berlin.de/dissertationen/tomic-dorde-2014-11-28/PDF/tomic.pdf|title="Phantomgrenzen" in Zeiten des Umbruchs – die Autonomieidee in der Vojvodina der 1990er Jahre|author=Đorđe Tomić|date=28 November 2014|publisher=Philosophische Fakultät I |doi=10.18452/17174 }} Dissertation. Humboldt-Universität zu Berlin, 2015.</ref>
=== Савремено доба ===
[[Датотека:Нато бомбе изазивале еколошку катастрофу у Новом Саду.jpeg|мини|Дим из бомбардоване рафинерије у Новом Саду]]
Услед [[Ратови у Југославији|ратова у бившој Југославији]] и [[Етничко чишћење|етничког чишћења]] српског становништва из разних делова [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]], број становника Војводине је нагло порастао. У Војводину тада углавном долазе протерани Срби из данашње [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. [[НАТО бомбардовање Југославије]], које је и даље [[Легитимитет НАТО бомбардовања Југославије|контроверзна тема]], донело је бројне [[Цивилне жртве НАТО бомбардовања Југославије|цивилне жртве]] и [[Материјална штета НАТО бомбардовања Југославије|материјалну штету]], док је [[НАТО бомбардовање Новог Сада|најгоре прошао Нови Сад]].<ref>{{cite web |last1=Срдић |first1=Милан |title=Бомбардовање новосадских мостова – болно и горко сећање за становнике Српске Атине |url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5169069/novi-sad-nato-agresija-mostovi.html |website=[[Радио-телевизија Србије]] |access-date=17. 12. 2024.}}</ref>
[[Свргавање Слободана Милошевића]] из 2000. створио је нову политичку климу у Војводини. Након разговора политичких странака, степен аутономије покрајине донекле је повећан Законом о омнибусу из 2002. [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине]] усвојила је 15. октобра 2008. нови Статут, који је, након делимичних измена, одобрила [[Народна скупштина Републике Србије]].<ref>{{cite web |title=Novi statut Vojvodine nije separatistički i ne ruši državu |url=https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/novi-statut-vojvodine-nije-separatisticki-i-ne-rusi-drzavu/pfhcfx6 |website=[[Блиц (новине)|Блиц]] |access-date=17. 12. 2024.}}</ref>
== Политика ==
{{Главни чланак|Политички систем Војводине}}
[[Датотека:Kompleks Banovine.jpg|мини|[[Комплекс Бановине у Новом Саду]]]]
Највиши правни акт Аутономне Покрајине Војводине је [[Статут Аутономне Покрајине Војводине|Статут]] (изнад којег је [[Устави Србије|Устав Републике Србије]]), који је ступио на снагу 1. јануара 2010.<ref>{{cite wikisource|title=Статут Аутономне Покрајине Војводине |wslink=Статут Аутономне Покрајине Војводине (2009) |wslanguage= |last=|first= |authorlink= |year=2009|publisher= |location= |scan=}}</ref> Највиши покрајински орган је [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштина]], у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије Војводине и у којој су равноправни сви службени језици. Орган извршне власти је [[Покрајинска влада Војводине|Покрајинска влада]] коју чине покрајински секретари и потпредседници, док је предводи [[Председник Покрајинске владе Војводине|председник владе]].
Војводина је чланица [[Savet evropskih opština i regija|Савета европских општина и регија]] при [[Европски парламент|Европском парламенту]], као прва, а засада и једина регија која је постала чланица а да матична држава није у том тренутку била члан [[Европска унија|Европске уније]] или [[Савет Европе|Савета Европе]]. Такође, саоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав—Кереш—Мориш—Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из [[Мађарска|Мађарске]] и [[Румунија|Румуније]], а чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.<ref>{{cite web|url=http://www.vojvodina.gov.rs/en/government-autonomous-province-vojvodina|title=Government of the Autonomous Province of Vojvodina|work=vojvodina.gov.rs|access-date=2015-02-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20150217142046/http://www.vojvodina.gov.rs/en/government-autonomous-province-vojvodina|archive-date=2015-02-17|url-status=dead}}</ref>
== Административна подела ==
[[Датотека:Vojvodina municipalities map.png|мини|Општине и градови у Војводини]]
Војводина се састоји од 39 [[општина]] и 8 [[град]]ова, подељених у 7 округа. Седишта округа су у: [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Суботица|Суботици]], [[Зрењанин]]у, [[Панчево|Панчеву]], [[Сомбор]]у, [[Кикинда|Кикинди]] и [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].
{| class="wikitable" style="width: 60%; margin: 0 auto 0 auto;"
|+ '''Територијална организација'''
|-
! [[Управни окрузи Србије|Управни окрузи]]
!
!
|-
! [[Севернобачки управни округ|Севернобачки округ]] || 2 + 1 град || [[Суботица]]
Линија 175 ⟶ 210:
! 7 || 39 + 8 градова ||
|}
== Демографија ==
{{
{{Historical populations
|1787|476018 |1828|864281 |1840|912754 |1857|1030545 |1880|1172729 |1890|1331143 |1900|1432748 |1910|1512983 |1921|1528238 |1931|1624158 |1931|1636367 |1948|1663212 |1953|1699545 |1961|1854965 |1971|1952533 |1981|2034772 |1991|2012517 |2002|2031992 |2011|1931809 |2022|1740230
| source = <ref>{{cite web|title=2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf|website=stat.gov.rs|publisher=Statistical Office of the Republic of Serbia|access-date=16 January 2017}}</ref>
}}
=== Етничке групе ===
Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из
У већини општина и градова Војводине већинско становништво су Срби. Мађари чине већину становништва у пет општина на северу
=== Религија ===
{{Главни чланак|Религија у Војводини}}
Према резултатима [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011. године]], од укупног броја становника Војводине већину (према верској припадности) чине хришћани: [[православци]] (70,25%), [[католици]] (17,43%) и [[протестантизам|протестанти]] (3,31%). Муслимани чине 0,74% становника покрајине.{{sfn|Лађевић|2014|p=184}}
Упоредни подаци о верској и етничкој припадности сведоче да у оквиру сваке етничке заједнице постоје специфичне религијске већине и мањине. Тако су [[Срби у Војводини|Срби]], [[Румуни у Србији|Румуни]], [[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]], [[Роми у Србији|Роми]] и [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]] највећим делом православци, док су [[Мађари у Србији|Мађари]], [[Хрвати у Србији|Хрвати]] и [[Буњевци]] највећим делом католици. [[Украјинци у Србији|Украјинци]] су већим делом православци (57%), а мањим делом католици (36%), док су [[Русини у Србији|Русини]] већим делом католици (75%), а мањим делом православци (18%). [[Словаци у Србији|Словаци]] су већим делом протестанти (82%), а мањим делом католици (6%). [[Бошњаци у Србији|Бошњаци]] су највећим делом муслимани.{{sfn|Лађевић|2014|p=187-202}}
Међу војвођанским Русинима, Украјинцима и Румунима који припадају католичкој вероисповести, највећи део су [[гркокатолици]].
=== Службени језици ===
У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: [[српски језик|српски]] ([[српска ћирилица|ћирилично писмо]] уз могућност употребе [[гајица|латиничног]]), [[мађарски језик|мађарски]] ([[Мађарска абецеда|латиница]]), [[словачки језик|словачки]] ([[словачка абецеда|латиница]]), [[хрватски језик|хрватски]] (латиница), [[румунски језик|румунски]] ([[румунска абецеда|латиница]]) и [[Западнорусински језик|русински]] ([[Русински алфабет|ћирилица]]). Извршно Веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: дневне новине ''[[Дневник (новине)|Дневник]]'' на српском језику и ''-{[[Мађар Со|Magyar Szó]]}-'' (''Мађарска реч'') на мађарском језику, а недељници су ''-{[[Хрватска ријеч|Hrvatska riječ]]}-'' (''Хрватска реч'' — хрватски), ''-{[[Хлас Људу|Hlas Ľudu]]}-'' (''Глас народа'' — словачки), ''-{[[Libertatea]]}-'' (''Слобода'' — румунски) и ''-{[[Руске слово]]}-'' (''Русинска реч'' — русински).
Састав становништва према матерњем језику, према попису из 2011. године, био је: [[српски језик]] (76,91%), [[мађарски језик]] (12,48%), [[словачки језик]] (2,47%), [[ромски језик]] (1,42%), [[румунски језик]] (1,25%), [[хрватски језик]] (0,75%), и други.
=== Већи градови ===
{{Највећи градови у Војводини}}
==
[[Датотека:Serbia Vojka from southwest IMG 9207.JPG|мини|Војводина је позната као „житница Србије”]]
Привреда Војводине се у великој мери заснива на развијеној [[Прехрамбена индустрија|прехрамбеној индустрији]] и плодном [[Пољопривреда|пољопривредном]] земљишту. Пољопривреда је приоритетан сектор у Војводини. Традиционално је био значајан део локалне привреде и генератор позитивних резултата, захваљујући обиљу плодног пољопривредног земљишта које чини 84% њене територије. Учешће агробизниса у укупној индустријској производњи износи 40%, односно 30% у укупном извозу Војводине.<ref>{{cite web |title=Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi |url=https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/386403/Statistika-koja-se-ne-menja-Vojvodina-najvise-izvozi-a-Beograd-uvozi.html |website=[[Радио 021]] |access-date=13. 12. 2024.}}</ref>
[[Метална индустрија]] Војводине има дугу традицију и састоји се од мањих металопрерађивачких предузећа за производњу компоненти и, у мањој мери, од произвођача оригиналне опреме са сопственим брендираним производима. Војвођански метални кластер окупља 116 предузећа са 6.300 запослених. Развијене су и друге гране индустрије као што су [[хемијска индустрија]], [[електроиндустрија]], [[нафтна индустрија]] и [[Грађевинарство|грађевинска индустрија]]. Сектор [[Информационо-комуникационе технологије|информационо-комуникационих технологија]] (ИКТ) је у протеклој деценији брзо растао и заузео значајну улогу у економском развоју Војводине.<ref>{{cite web |title=После Божића почиње обука за програмере у организацији "Војводина ИКТ кластера" (АУДИО) |url=https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/posle-bozica-pocinje-obuka-za-programere-u-organizaciji-vojvodina-ikt-klastera-(audio)_1505464.html |website=[[Радио-телевизија Војводине]] |access-date=13. 12. 2024.}}</ref>
Сектор [[Висока технологија|високе технологије]] се изузетно брзо развија у Војводини. [[Развој софтвера]] представља главни извор прихода, посебно развој [[ЕРП]] решења, [[Java (програмски језик)|Џава]] апликација и [[Мобилне апликације|мобилних апликација]]. Предузећа из ИТ сектора се углавном баве [[Инжењеринг софтвера|инжењерингом софтвера]], на основу захтева међународних клијената или развојем сопствених софтверских производа за потребе домаћег и међународног тржишта. Војводина посебну пажњу посвећује међурегионалној и прекограничној економској сарадњи, као и спровођењу приоритета дефинисаних у оквиру Стратегије ЕУ за Дунавски регион.<ref>{{cite web |title=PKS: Zajedničkim projektima u Dunavskom regionu do EU fondova |url=https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/pks-zajednicki-projekti-dunavski-region/ |website=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=13. 12. 2024.}}</ref>
Своје инвестиционе потенцијале Војводина промовише кроз Развојну агенцију Војводине (РАВ), коју је основала [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине]].<ref>{{cite web |title=Razvojna agencija Vojvodine: Vojvodina predstavila svoje potencijale na sajmu “Automechanika” u Frankfurtu |url=https://nsuzivo.rs/region-i-svet/razvojna-agencija-vojvodine-vojvodina-predstavila-svoje-potencijale-na-sajmu-automechanika-u-frankfurtu |website=НС уживо |access-date=13. 12. 2024.}}</ref> Неке од најзначајнијих предузећа из Војводине су: [[Нафтна индустрија Србије]], [[Србијагас]], [[ХИП-Петрохемија]], [[Апатинска пивара]] и [[Новосадски сајам]].
=== Туризам ===
{{Главни чланак|Туризам у Војводини}}
[[Датотека:Palic panorama.jpg|мини|[[Палићко језеро]]]]
Туристичке дестинације у Војводини чине познати [[Фрушкогорски манастири|православни манастири]] на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], бројна ловишта, културно-историјски споменици, различити фолклори, галерије и музеји, равничарски предели са пуно зеленила, велике реке, канали и језера, као и [[Делиблатска пешчара]] („Европска Сахара”). У Војводини се такође одржава један од најпосећенијих музичких фестивала у Европи, -{[[Exit (фестивал)|Exit]]}-.<ref>{{cite web|url=http://vojvodinaonline.com/?lang=en|title=Vojvodina online – Tourism Organisation of Vojvodina|work=vojvodinaonline.com|date=19 May 2023 }}</ref>
Као туристичка дестинација, Војводина је позната по лову и риболову, бројним фестивалима хране, етно-фестивалима, музичким фестивалима, као и богатим архитектонским и културним наслеђем, које укључује бројне православне манастире, дворце, тврђаве, као и остатке [[Стари Рим|античке римске]] цивилизације од којих су најзначајнији остаци римског [[Сирмијум]]а.<ref>{{cite web |url=http://www.upoznajsrbiju.co.rs/mesto/sremska-mitrovica-125 |title=Mesto Sremska Mitrovica, upoznaj Srbiju |access-date=1 October 2014 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140514030940/http://www.upoznajsrbiju.co.rs/mesto/sremska-mitrovica-125 |archive-date=14 May 2014}}</ref><ref>{{cite journal |url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=29146 |title=SRCE.hr |journal=Vjesnik Arheološkog Muzeja U Zagrebu |date=8 December 2006 |volume=39 |issue=1 |pages=59–164 |access-date=1 October 2014 |last1=Domić-Kunić |first1=Alka}}</ref>
Остале познате туристичке дестинације у Војводини чине [[Национални парк Фрушка гора]], [[Вршачке планине]], [[Специјални резерват природе Засавица]], [[Петроварадинска тврђава]], [[Крчединска ада]], [[Загајичка брда]], [[Врдничка бања]] и [[Белоцркванска језера]].<ref>{{cite web |title=Šta obići u Vojvodini - Posetite najlepša mesta u Vojvodini |url=https://bookaweb.com/sr/blog/sta-obici-u-vojvodini |website=Bookaweb |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
==
[[Датотека:Most Slobode 1.jpg|мини|[[Мост слободе у Новом Саду]]]]
Кроз Војводину пролазе важне саобраћајнице, пре свега ауто-пут који иде од [[Средња Европа|средње Европе]] и [[Хоргош]]а на граници према [[Мађарска|Мађарској]], па преко [[Нови Сад|Новог Сада]] до [[Београд]]а, и даље на југоисток ка [[Ниш]]у где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са [[Бугарска|Бугарском]]; други на југ, према [[Скопље|Скопљу]] и [[Солун]]у. Трећи крак ауто-пута се у [[Срем]]у одваја на запад, према суседној [[Хрватска|Хрватској]] и даље ка [[Западна Европа|западној Европи]]. Око ауто-пута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.<ref>{{cite web |title=Vojvodina počinje da se smeši. Izdata dozvola za brzu saobraćajnicu “Osmeh Vojvodine” (VIDEO) |url=https://nsuzivo.rs/vojvodina/vojvodina-pocinje-da-se-smesi-izdata-dozvola-za-brzu-saobracajnicu-osmeh-vojvodine-video |website=НС уживо |access-date=13. 12. 2024.}}</ref>
На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток—Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и значајним за Србију.
Тренутно је у изградњи Фрушкогорски коридор,<ref>{{Cite web|url=https://nsuzivo.rs/srbija/fruskogorski-koridor-revolucionarno-menja-sever-srbije-sve-o-projektu-koji-ce-ubrzati-transport-i-doneti-investicije|title=FRUŠKOGORSKI KORIDOR REVOLUCIONARNO MENJA SEVER SRBIJE: Sve o projektu koji će ubrzati transport i doneti investicije {{!}} NS Uživo|last=Kužet|first=Sanja|date=2024-06-26|website=nsuzivo.rs|language=sr-RS|access-date=2024-12-19}}</ref> док пројектована брза саобраћајница названа „Осмех Војводине” дуга више од 164 километра повезује исток и запад Војводине.<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/osmeh-vojvodine-kuda-tacno-prolazi-moto-put-od-sombora-do-kikinde/|title=Osmeh Vojvodine: Kuda tačno prolazi moto-put od Sombora do Kikinde|date=2023-10-10|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2024-12-19}}</ref>
== Образовање ==
[[Датотека:Gymnasium of Karlovci 8242 01.jpg|мини|[[Карловачка гимназија]], најстарија српска гимназија, основана 1791.]]
[[Образовање]] у Војводини има дугу традицију. [[Образовање у Србији|Образовни систем Србије]] данас је веома развијен и обухвата [[Предшколско образовање|предшколско]], [[Основно образовање|основно]], [[Средње образовање|средње]] и [[Високо образовање|високошколско образовање]]. Настава се, на свим нивоима образовања у Србији, одвија на српском језику, а може се изводити, под одређеним условима, и на језику [[Национална мањина|националних мањина]]. Та законска могућност се нарочито често користи у Војводини због изражене мултиетничке структуре становништва. За све ученике који се не школују на свом [[Матерњи језик|матерњем језику]] омогућено је и неговање матерњег језика са елементима националне културе.
Након основног образовања, младима у Војводини су на располагању гимназије, стручне школе, мешовите школе, средње уметничке школе и средње школе за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом. У оквиру редовног средњег образовања, настава се одржава на српском, мађарском, словачком, румунском, русинском и хрватском језику.<ref>{{cite web |title=Vojvodina gubi svoju višejezičnost: Sve manje prvaka u odeljenjima manjinskih nacionalnih zajednica |url=https://autonomija.info/vojvodina-gubi-svoju-visejezicnost-sve-manje-prvaka-u-odeljenjima-manjinskih-nacionalnih-zajednica/ |website=Аутономија |access-date=13. 12. 2024.}}</ref>
Војводина је препознатљива по својим високошколским установама, које привлаче студенте из читаве Србије и [[Српска дијаспора|српске дијаспоре]], нарочито [[Република Српска|Републике Српске]].<ref>{{cite web |title=U Novom Sadu i Beogradu 16.000 studenata iz Republike Srpske, mali broj njih se vrati kući |url=https://www.021.rs/story/Info/Srbija/329849/U-Novom-Sadu-i-Beogradu-16000-studenata-iz-Republike-Srpske-mali-broj-njih-se-vrati-kuci.html |website=Радио 021 |access-date=13. 12. 2024.}}</ref> У више градова Војводине функционишу бројни [[Државни универзитет|државни]] и [[Приватни универзитет|приватни]] факултети, на којима су студентима у понуди [[Основне академске студије|основне]], [[Мастер академске студије|мастер]] и [[докторске академске студије]].
== Култура ==
[[Датотека:Zgrada MS.jpg|мини|[[Матица српска]], најстарија матица на свету]]
У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: [[Матица српска]] (основана 1826) и [[Српско народно позориште]], (основано 1861), у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и [[Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду|огранак Српске академије наука и уметности]], [[Војвођанска академија наука и уметности]], као и два научна института.<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/vojvodina-dobija-akademiju-nauka-i-umetnosti/3s1w1ry|title=Vojvodina dobija akademiju nauka i umetnosti|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|access-date=13. 12. 2024.}}</ref>
У Војводини такође раде и [[Музеј Војводине]], [[Архив Војводине]], [[Музеј савремене уметности Војводине]], [[Културни центар Војводине Милош Црњански]], [[Позоришни музеј Војводине]]. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]].<ref>{{cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/sombor-foto-kino-klub-rada-krstic-medju-najstarijima-u-srbiji_1523467.html|title=Сомбор: Фото-кино клуб "Рада Крстић" међу најстаријима у Србији|last1=Миловановић Симичић|first1=Весна|website=Радио-телевизија Војводине|access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
== Спорт ==
[[Датотека:Stadion FK "Karađorđe" u Novom Sadu.jpg|мини|[[Стадион Карађорђе]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]]]
Организацију спортских манифестација спроводи Спортски савез Војводине, који је део [[Спортски савез Србије|Спортског савеза Србије]], уз помоћ Покрајинског секретаријата за спорт и омладину у склопу [[Покрајинска влада Војводине|Покрајинске владе Војводине]].<ref>{{cite web |last1=Васић Аџић |first1=Мирјана |title=Organizacija sportskih aktivnosti značajna za razvoj zajednice |url=https://biznis.rs/vesti/srbija/organizacija-sportskih-aktivnosti-znacajna-za-razvoj-zajednice/ |website=Biznis.rs |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> Најзначајнији спортски простори у Војводини налазе се у њеном административном центру [[Нови Сад|Новом Саду]], а највише се издвајају [[стадион Карађорђе]] и [[Спенс]], као и [[ТСЦ арена]] у [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]].<ref>{{cite web |title=Kompletiran projekat rekonstrukcije postojećeg stadiona Karađorđe u Novom Sadu - Evo kako će izgledati (FOTO) |url=https://www.ekapija.com/news/4454677/kompletiran-projekat-rekonstrukcije-postojeceg-stadiona-karadjordje-u-novom-sadu-evo-kako-ce |website=еКаприја |access-date=19. 12. 2024.}}</ref>
Захваљујући резултатима спортиста из Војводине, основан је државни [[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду]] и приватни [[Факултет за спорт и психологију Универзитета Едуконс]].<ref>{{cite web |title=Питали смо студенте: Зашто сте уписали Факултет спорта и физичког васпитања? (ВИДЕО) |url=https://gradskeinfo.rs/pitali-smo-studente-zasto-ste-upisali-fakultet-sporta-i-fizickog-vaspitanja-video-27-12-2022/ |website=Градске инфо |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> Спортисти пореклом из Војводине остварили су бројне успехе за своју земљу, али и друге државе које су представљали на спортским такмичењима. Неке од значајнијих спортиста из Војводине представљају кошаркаш [[Никола Јокић]], атлетичарка [[Ивана Шпановић]], рвач [[Давор Штефанек]], фудбалер [[Влада Аврамов]], рвач [[Виктор Немеш]], кошаркаш [[Михаило Васић]], атлетичар [[Михаил Дудаш]] и други.
[[Фудбалски савез Војводине]] је територијални савез у оквиру [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]] са седиштем у Новом Саду. У Војводини се налази и један од најбољих клубова из [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]] — [[ФК Војводина]].<ref>{{cite web |title=Ветерани Војводине - сећање на трофеј |url=https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/veterani-vojvodine-secanje-na-trofej_845291.html |website=Радио-телевизија Војводине |access-date=19. 12. 2024.}}</ref> Једну од четири [[Српска лига|Српске лиге]] у фудбалу чини и [[Српска лига Војводина]].
== Галерија ==
<gallery mode="packed">
Датотека:Beach on Danube (30010829475).jpg|Плажа на [[Дунав]]у у [[Нови Сад|Новом Саду]]
Датотека:Nacionalni park Fruška gora 04.jpg|[[Национални парк Фрушка гора]]
Датотека:Karadjordjevo 17 - pony.jpg|[[Ергела Карађорђево]]
Датотека:DSC 3404-1w.jpg|[[Специјални резерват природе Засавица]]
Датотека:Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg|[[Српско народно позориште]]
Датотека:
Датотека:Karlovačka Bogoslovija u Sremskim Karlovcima eksterijer.jpg|[[Српска православна богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима|Богословија у Сремским Карловцима]]
Датотека:
Датотека:
Датотека:
Датотека:Bridge_across_Zlatica_River_near_Crna_Bara.jpg|Мост преко реке Златице код [[Црна Бара (Чока)|Црне Баре]]
Датотека:
Датотека:
</
== Види још ==
| |||