Вацлав Нижински — разлика између измена

| ширина_слике = 250п200п

| датум_рођења = {{датум рођења|1889|3|12}}<ref name="Acocella">{{cite journal|url=https://www.nybooks.com/articles/1999/01/14/secrets-of-nijinsky/|title=Secrets of Nijinsky|last=Acocella|first=Joan|date=14 January 1999|journal=[[Њујорк Ривју Оф Букс|The New York Review of Books]]|volume=46 |issue=1 |author-link=Joan Acocella}}</ref><ref name="Acocella2"/>/1890<ref name="Encyclopedia"/>

| држава_рођења = {{застава|[[Руска Империја}}]]

| држава_смрти = {{застава|[[Уједињено Краљевство}}]]

'''Вацлав Нижински''' ({{јез-пољ|Wacław Niżyński}}, {{јез-рус|Вацлав Фомич Нижинский}}, [[12. март]] [[1889]]<ref name="Acocella"/><ref name="Acocella2"/>/[[1890]]<ref name="Encyclopedia"/>—8 — [[8. април]] [[1950]]) је био je [[Русија|руски]] [[балет]]ски играч и [[кореографија|кореограф]] [[Пољаци|пољског]] порекла.<ref name="Encyclopedia">{{cite encyclopedia|url=https://www.encyclopedia.com/people/literature-and-arts/dance-biographies/vaslav-nijinsky|title=Vaslav Nijinsky|encyclopedia=Encyclopedia of World Biography|year=2004|publisher=Encyclopedia.com}}</ref> Био је славан због своје виртуозности, високих скокова и способности да се уживи у ликове. Могао је плеше на врховима прстију, што је била реткост међу балетанима.

Родио се у [[Кијев]]у у породици пољских балетских играча.<ref>[https://michelinewalker.com/tag/vaslav-nijinsky/ Vaslav Nijinsky]</ref> Године 1900. придружио се Царској балетској школи. Чувена балерина [[Матилда Кшешинска]] га је 1910. одабрала да игра улогу бога ветра Вајуа у новој поставци балета „Талисман“. Ова улога га је прославила. Прекретница у каријери Нижинског је наступила када са срео са продуцентом [[Сергеј Дјагиљев|Сергејом Дјагиљевом]] који је промовисао руску уметност у иностранству.<ref>{{Cite web|url=http://www.groningermuseum.nl/index.php?id=1260 |title= Groninger Museum ||accessdate=|last=|first= |date=|work= |publisher=-{www.groningermuseum.nl}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>, а највише у Паризу. Са њиме је годинама био у пословно-емотивно-љубавној вези. Дјагиљев је 1909. у Париз довео трупу [[Руски балет|руског балета]] којој су припадали Нижински и [[Ана Павлова]]. Руски балет и опера су доживели велики успех те сезоне, који је утицао на културну сцену Париза целу наредну деценију.

На путу у Јужну Америку 1913. Нижински је упознао мађарску грофицу Ромолу Пулски са којом се оженио у Буенос Ајресу. У Северној Америци је наступао 1916. У ово време је почео да показује симптоме [[шизофренијасхизофренија|шизофреније]]. Доживео је слом живаца 1919, чиме се његова каријера окончала. Са женом се преселио у Швајцарску где се неуспешно лечио. Остатак живота је провео у лудницама и болницама за менталне болеснике. Умро је у клиници у Лондону 1950. Његово тело је 1953. пренесено у Париз на [[гробље Монмартр]].

[[Датотека:Nijinsky (1890-1950) photographed at Krasnoe Selo, summer 1907.jpg|thumb|left|250п|Нижински у [[Красноје Село|Краснојем селу]], 1907]]

Вацлав Нижински је рођен 1889<ref name="Acocella"/><ref name="Acocella2">{{Cite book|title=The Diary of Vaslav Nijinsky|url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji_j7u6|editor=[[Joan Acocella]]|orig-year=1998|year=2006|publisher=[[University of Illinois Press]]|isbn=978-0-252-07362-5}}</ref> или 1890<ref name="Encyclopedia"/> у [[Кијев]]у, [[RussianРуска EmpireИмперија|Руско царство]] (сада [[Украјина]]), као '''Wacław Niżyński''', од родитеља [[Polish peopleПољаци|Пољака]], гостујућих плесача Томаша Нижинског (р. 7. марта 1862) и Елеоноре Береде (р. 28. децембра 1856). Нижински је крштен у [[Варшава|Варшави]]. Изјашњавао се као [[PolesПољаци|Пољак]] иако је одрастао у унутрашњости Русије са родитељима и имао је потешкоћа да говори пољски.<ref name="Sarzyński 2000">{{Cite news|last=Sarzyński|first=Piotr|publication-date=6 May 2000|issue=2244|year=2000|title=Popołudnie fauna|volume=19|periodical=[[Polityka]]|location=Poland|url=https://www.polityka.pl/archiwumpolityki/1846540,1,popoludnie-fauna.read}}</ref>

Елеанора је, заједно са своја два брата и две сестре, остала сироче док је још била дете. Почела је да зарађује за живот као статиста у балету [[Grand Theatre, Warsaw|Великог позоришта]] у Варшави (пољски: ''Teatr Wielki''), поставши пуноправни члан компаније са тринаест година. Године 1868. њен таленат је уочен и она се преселила у Кијев као соло играчица. Томаш Нижински је такође похађао позоришну школу Вјелки, где је постао солиста. Са 18 година прихватио је солистички уговор са [[Одеса|Одеским]] позориштем. Њих двоје су се упознали, венчали у мају 1884. и започели каријеру у путујућем оперском друштву Сетов. Томаш је био главни плесач, а Елеанора солиста. Елеонора је наставила са турнејама и плесом док је имала троје деце, синове Станислава (р. 29. децембра 1886. у [[Тбилиси|Тифлису]]) и Вацлава; и ћерку [[Bronislava Nijinska|Брониславу]] („Бронија“, р. 8. јануара 1891. у [[Минск]]у). Она је боловала од [[Depressionteža (mood)depresijska epizoda|депресије]], која је можда била генетска рањивост коју је у другом облику делио њен син Вацлав.<ref name="Acocella"/> Оба дечака су добила обуку од свог оца и појавила се у аматерској продукцији ''[[Hopak|Хопака]]'' у Одеси 1894. године.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=19–22, 28}}</ref>

Након што је Јосеф Сетов умро око 1894. године, компанија се распала. Томаш је покушао да води сопствену компанију, али није успео. Он и његова породица постали су путујући плесачи, а деца су се појавила у божићној представи у [[NizhnyНижњи NovgorodНовгород|Нижњем Новгороду]]. Године 1897, Томаш и Елеанора су се раздвојили након што се Томаш заљубио у другу плесачицу, Румјанцеву, док је био на турнеји у Финској. Елеанора се са децом преселила у улицу [[Mokhovaya Street (Saint Petersburg)|Моховаја 20]] у Санкт Петербургу. Наговорила је пријатеља из Великог театра, Виктора Станисласа Гилерта, који је у то време предавао у [[Vaganova Academy of Russian Ballet|Царској балетској школи]], да помогне да Вацлав уђе у школу. Он је организовао да запажени учитеља [[Enrico Cecchetti|Енрико Чекети]] спонзира апликацију. Бронија је ушла у школу две године након Вацлава. Њихов старији брат Станислав је у младости пао са прозора и сматра се да је имао оштећење мозга. Вацлав и Бронија, по узрасту раздвојени са само две године, постали су веома блиски како су расли.<ref>{{Harvnb|Ostwald|1991|pp=6–7}}</ref> Како је растао, Станислав је постајао све психички нестабилнији и имао је жестоке нападе беса. Он је 1902. године примљен у азил за умоболне.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=22–25}}</ref>

[[Датотека:NIJINSKI demi-arabesque Pavillon de L´Armide.jpg|thumb|right|250п|Нижински као Армидин роб у ''[[Le Pavillon d'Armide]].'' Средњи чин је првобитно кореографирао [[MichelMihail FokineFokin|Мишел Фокин]] као ''L'animation de Gobelins'' за представу ученика Империјалне балетске школе из 1907. године, а извели су је нови Балети Русије на вечер отварања у Паризу 1909. године.]]

Године 1900, Нижински се придружио Царској балетској школи, где је у почетку учио плес код [[Sergei Legat|Сергеја Легата]] и његовог брата [[Nikolai Legat|Николаја]]. Студирао је мимику код [[Pavel Gerdt|Павела Герта]]; сва тројица су били главни играчи у [[Mariinsky Ballet|Царском руском балету]]. На крају једногодишњег пробног периода, његови наставници су се сложили да Нижински има изузетне плесне способности и он је потврђен за пријем у интернат при школи. Појавио се у споредним улогама у класичним балетима као што је ''Фауст'', као миш у ''[[TheКрцко NutcrackerОрашчић|Шћелкунчику]]'', паж у ''[[Sleeping Beauty (ballet)|Успаваној лепотици]]'' и ''[[SwanЛабудово Lakeјезеро|Лабудовом језеру]]'', и освојио је Диделотову стипендију. Током прве године његове академске студије покривале су већ савладани материјал, тако да његови релативно лоши резултати нису били толико уочљиви. Добро се сналазио у темама које су га занимале, али то иначе није био случај.

[[Mikhail Oboukhov|Михаил Обухов]] је постао његов учитељ 1902. и доделио му је највишу оцену коју је икада дао једном ученику. Он је добијао студентске улоге у командним наступима испред [[цар]]а од ''[[PaquitaПакита, Гранха (Лампазос де Наранхо)|Пахите]]'', ''Шћелкунчик'' и ''Малог грбавог коња''. На пољу музике је учио клавир, флауту, [[balalaikaбалалајка|балалајку]] и хармонику, добијајући добре оцене. Имао је добру способност да чује и свира музику на клавиру, иако је његов вид за читање био релативно слаб. Насупрот томе, његово понашање је понекад било бурно и дивље, што је резултирало његовим искључењем из школе 1903. године због инцидента у којем су ученици пуцали у шешире пролазника из катапулата док су их возили до Маринског позоришта у кочијама. Поново је примљен у школу као нерезидент након јаких батина и враћен на пређашњи положај након месец дана условне казне.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=27–29}}</ref>

Године 1904, у узрасту од 14 година, Нижинског је одабрао велики кореограф [[Marius Petipa|Маријус Петипа]] да игра главну улогу у, како се показало, кореографовом последњем балету, ''[[La Romance d'un Bouton de rose et d'un Papillon]].'' Тај рад никада није изведен због избијања [[RussoРуско-Japaneseјапански Warрат|Руско-јапанског рата]].

У недељу, 9. јануара 1905. године, Нижински је ухваћен у масакру [[BloodyКрвава Sundayнедјеља (1905)|Крваве недеље]] у Санкт Петербургу, где је група молилаца на челу са [[Georgy Gapon|оцем Гапоном]] покушала да изнесе своју петицију цару. Војници су пуцали на масу, што је довело до око 1000 жртава. Нижински је ухваћен у гужви на [[NevskyНевски ProspectПроспект|Невском проспекту]] и одведен према [[WinterЗимски Palaceдворац|Зимском дворцу]]. Царска коњица је јуришала на гомилу, остављајући га са раном на глави. Следећег дана се вратио на лице места са пријатељем чија је сестра нестала. Она никада није пронађена.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=29–30}}</ref>

{{refbeginЛитература|30em}}

* {{Cite book| ref=harv|title=The Diary of Vaslav Nijinsky|url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji_j7u6|editor=[[Joan Acocella]]|orig-year=1998|year=2006|publisher=[[University of Illinois Press]]|isbn=978-0-252-07362-5}}

* {{Cite book | ref=harv|last=Albright|first=Daniel |year=2004|title=Modernism and Music: An Anthology of Sources |publisher=[[University of Chicago Press]] |isbn=978-0-226-01267-4 }}

* {{cite book|author=Bergamini, John (1969) ''|title=The Tragic Dynasty: A History of the Romanovs'', pg.|location= 430.|publisher= KoneckyWilliam andS. Konecky. {{pageAssociates, Incorporated|year=1969|isbn=1-56852-160-X|pages=430}},. Konecky and Konecky.

* {{Cite book | ref=harv|author-link=Richard Buckle |first=Richard |last=Buckle|year=1971|title=Nijinsky |publisher=The Trinity Press |isbn=0297-00452-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/nijinsky0000buck_u6f4 }}

* {{Cite book | ref=harv|author-link=Richard Buckle |first=Richard |last=Buckle|year=1979|title=Diaghilev |url=https://archive.org/details/diaghilev0000buck_x6n8 |isbn=978-0-297-77506-5 |publisher=Weidenfeld & Nicolson |location=London }}

* {{Cite book | ref=harv|title= Misia, the life of Misia Sert |url= https://archive.org/details/misialifeofmisia00gold |url-access= registration |firstfirst1=Arthur |lastlast1=Gold |first2= Robert |last2=Fitzdale |year= 1992 |publisher= Vintage Books |isbn= 9780679741862 }}

*[[Kevin Kopelson{{cite book|author=Kopelson, Kevin]]|authorlink=Kevin (1997) ''Kopelson|title=The Queer Afterlife of Vaslav Nijinsky.''. {{cite book|author=|titleurl=https://archive.org/details/queerafterlifeof0000kope |location=|publisher=Stanford University Press|year=1997|isbn=0-8047-2950-6|pages=}}

* {{Cite book | ref=harv|title=The Diary of Vaslav Nijinsky: Unexpurgated Edition |last=Nijinsky|first=Waslaw|date=January 1999 |publisher=Farrar Straus Giroux |editor=Joan Acocella |isbn=978-0-374-13921-6 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji }}

* {{Cite book | ref=harv|first=Peter F.|last=Ostwald|title=Vaslav Nijinsky, A Leap into Madness |year=1991|location=London |isbn= 086051711-X | publisher=Robson Books Ltd.|url= https://books.google.com/books?id=1VNuCYaauZUC}}

* {{Cite book | ref=harv|last=Parker|first=Derek |year=1988|title=Nijinsky: God of the Dance |location=Wellingborough, England |publisher=Thorsons Publishing Group |isbn=978-1-85336-032-9 }}

* {{Cite book| ref=harv|lastlast1=Fedosova|firstfirst1=E. M.| last2=Laletin

{{порталПортал бар|Биографија|ЛГБТ+}}

{{DEFAULTSORTСОРТИРАЊЕ:Нижински, Вацлав}}