Вацлав Нижински — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Нема описа измене |
||
| (Није приказано 27 међуизмена 10 корисника) | |||
Ред 1:
{{Инфокутија биографија
| титула_префикс =
|
| род =
| титула_суфикс =
| слика = Talisman -Vayou -Vaslav Nijinsky -1909.JPG
| ширина_слике = 200п
| алт =
| опис_слике = ''Вацлав Нижински као Вају у балету ''Талисман'' 1909.''
| пуно_име =
| име_по_рођењу =
| остала_имена =
| надимак =
| датум_рођења = {{датум рођења|1889|3|12}}<ref name="Acocella">{{cite journal|url=https://www.nybooks.com/articles/1999/01/14/secrets-of-nijinsky/|title=Secrets of Nijinsky|last=Acocella|first=Joan|date=14 January 1999|journal=[[Њујорк Ривју Оф Букс|The New York Review of Books]]|volume=46 |issue=1 |author-link=Joan Acocella}}</ref><ref name="Acocella2"/>/1890<ref name="Encyclopedia"/>
| место_рођења = [[Кијев]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| крштен =
| датум_нестанка =
| место_нестанка =
| статус_нестанка =
| датум_смрти = {{датум смрти|1950|4|8|1889|3|12}}
| место_смрти = [[Лондон]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство]]
| узрок_смрти =
| тело_откривено =
| место_укопа =
| коорд_укопа =
| пребивалиште =
| држављанство =
| образовање =
| алма_матер =
| занимање =
| активни_период =
| ера =
| послодавац =
| организација =
| агент =
| деловање =
| радови =
| стил =
| родни_град =
| зарада =
| нето_вредност =
| висина =
| тежина =
| телевизија =
| титула =
| мандат =
| претходник =
| наследник =
| партија =
| покрет =
| супарници =
| одбори =
| кривична_пријава =
| кривична_казна =
| кривични_статус =
| супружник =
| партнер =
| деца =
| родитељи =
| рођаци =
| родбина =
| позивни_знак =
| награде =
| почасти =
| веб-сајт =
| module =
| потпис =
| фусноте =
| ијек =
| женски_пол =
}}
'''Вацлав Нижински''' ({{јез-пољ|Wacław Niżyński}}, {{јез-рус|Вацлав Фомич Нижинский}}, [[12. март]] [[1889]]<ref name="Acocella"/><ref name="Acocella2"/>/[[1890]]
Родио се у [[Кијев]]у у породици пољских балетских играча.<ref>[https://michelinewalker.com/tag/vaslav-nijinsky/ Vaslav Nijinsky]</ref> Године 1900. придружио се Царској балетској школи. Чувена балерина [[Матилда Кшешинска]] га је 1910. одабрала да игра улогу бога ветра Вајуа у новој поставци балета „Талисман“. Ова улога га је прославила. Прекретница у каријери Нижинског је наступила када са срео са продуцентом [[Сергеј Дјагиљев|Сергејом Дјагиљевом]] који је промовисао руску уметност у иностранству.<ref>{{Cite web|url=http://www.groningermuseum.nl/index.php?id=1260 |title= Groninger Museum
Нижински је био сјајан у улогама из балета: Клеопатра, Успавана лепотица, [[Жизела]], Карневал, Шехерезада.<ref>{{Harvnb|Albright|2004|p=19}}</ref> У балетским дуетима сарађивао је са [[Тамара Карсавина|Тамаром Карсавином]].
После краћег ангажмана у [[Маријински театар|Маријинском театру]], који је завршен скандалом, почео је да се бави кореографијом. Створио је кореографије за своје улоге: „Поподне једног фауна“ (1912), „Тил Ојленшпигел“ (1916) и „Посвећење пролећа“ (1913). Његове кореографије су превазилазиле границе традиционалног балета и усмеравале га ка модерном балету. На париској представи „Поподнева једног фауна“, критика и публика је Нижинског оптужила за вулгарност на сцени. У његову одбрану су устали [[Огист Роден]], [[Одилон Редон]] и [[Марсел Пруст]].
Био је бисексуалац, и био је љубавник [[Сергеј Дјагиљев|Сергеја Дјагиљева]]. Померао је током каријере границе дозвољеног у балету, пошто је често у плесу правио референце на хомосексуалност и мастурбацију.<ref>{{Cite web |url=http://gayecho.com/drustvo.aspx?id=26916#.WLs3-fnyvIU |title=GayEcho - Društvo: Homoseksualci koje Putin obožava
На путу у Јужну Америку 1913. Нижински је упознао мађарску грофицу Ромолу Пулски са којом се оженио у Буенос Ајресу. У Северној Америци је наступао 1916. У ово време је почео да показује симптоме [[схизофренија|шизофреније]]. Доживео је слом живаца 1919, чиме се његова каријера окончала. Са женом се преселио у Швајцарску где се неуспешно лечио. Остатак живота је провео у лудницама и болницама за менталне болеснике. Умро је у клиници у Лондону 1950. Његово тело је 1953. пренесено у Париз на [[гробље Монмартр]].
== Биографија ==
[[Датотека:Nijinsky (1890-1950) photographed at Krasnoe Selo, summer 1907.jpg|thumb|left|Нижински у [[Красноје Село|Краснојем селу]], 1907]]
Вацлав Нижински је рођен 1889<ref name="Acocella"/><ref name="Acocella2">{{Cite book|title=The Diary of Vaslav Nijinsky|url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji_j7u6|editor=[[Joan Acocella]]|orig-year=1998|year=2006|publisher=[[University of Illinois Press]]|isbn=978-0-252-07362-5}}</ref> или 1890<ref name="Encyclopedia"/> у [[Кијев]]у, [[Руска Империја|Руско царство]] (сада [[Украјина]]), као '''Wacław Niżyński''', од родитеља [[Пољаци|Пољака]], гостујућих плесача Томаша Нижинског (р. 7. марта 1862) и Елеоноре Береде (р. 28. децембра 1856). Нижински је крштен у [[Варшава|Варшави]]. Изјашњавао се као [[Пољаци|Пољак]] иако је одрастао у унутрашњости Русије са родитељима и имао је потешкоћа да говори пољски.<ref name="Sarzyński 2000">{{Cite news|last=Sarzyński|first=Piotr|publication-date=6 May 2000|issue=2244|year=2000|title=Popołudnie fauna|volume=19|periodical=[[Polityka]]|location=Poland|url=https://www.polityka.pl/archiwumpolityki/1846540,1,popoludnie-fauna.read}}</ref>
Елеанора је, заједно са своја два брата и две сестре, остала сироче док је још била дете. Почела је да зарађује за живот као статиста у балету [[Grand Theatre, Warsaw|Великог позоришта]] у Варшави (пољски: ''Teatr Wielki''), поставши пуноправни члан компаније са тринаест година. Године 1868. њен таленат је уочен и она се преселила у Кијев као соло играчица. Томаш Нижински је такође похађао позоришну школу Вјелки, где је постао солиста. Са 18 година прихватио је солистички уговор са [[Одеса|Одеским]] позориштем. Њих двоје су се упознали, венчали у мају 1884. и започели каријеру у путујућем оперском друштву Сетов. Томаш је био главни плесач, а Елеанора солиста. Елеонора је наставила са турнејама и плесом док је имала троје деце, синове Станислава (р. 29. децембра 1886. у [[Тбилиси|Тифлису]]) и Вацлава; и ћерку [[Bronislava Nijinska|Брониславу]] („Бронија“, р. 8. јануара 1891. у [[Минск]]у). Она је боловала од [[teža depresijska epizoda|депресије]], која је можда била генетска рањивост коју је у другом облику делио њен син Вацлав.<ref name="Acocella"/> Оба дечака су добила обуку од свог оца и појавила се у аматерској продукцији ''[[Hopak|Хопака]]'' у Одеси 1894. године.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=19–22, 28}}</ref>
Након што је Јосеф Сетов умро око 1894. године, компанија се распала. Томаш је покушао да води сопствену компанију, али није успео. Он и његова породица постали су путујући плесачи, а деца су се појавила у божићној представи у [[Нижњи Новгород|Нижњем Новгороду]]. Године 1897, Томаш и Елеанора су се раздвојили након што се Томаш заљубио у другу плесачицу, Румјанцеву, док је био на турнеји у Финској. Елеанора се са децом преселила у улицу [[Mokhovaya Street (Saint Petersburg)|Моховаја 20]] у Санкт Петербургу. Наговорила је пријатеља из Великог театра, Виктора Станисласа Гилерта, који је у то време предавао у [[Vaganova Academy of Russian Ballet|Царској балетској школи]], да помогне да Вацлав уђе у школу. Он је организовао да запажени учитеља [[Enrico Cecchetti|Енрико Чекети]] спонзира апликацију. Бронија је ушла у школу две године након Вацлава. Њихов старији брат Станислав је у младости пао са прозора и сматра се да је имао оштећење мозга. Вацлав и Бронија, по узрасту раздвојени са само две године, постали су веома блиски како су расли.<ref>{{Harvnb|Ostwald|1991|pp=6–7}}</ref> Како је растао, Станислав је постајао све психички нестабилнији и имао је жестоке нападе беса. Он је 1902. године примљен у азил за умоболне.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=22–25}}</ref>
=== Царска балетска школа ===
[[Датотека:NIJINSKI demi-arabesque Pavillon de L´Armide.jpg|thumb|Нижински као Армидин роб у ''[[Le Pavillon d'Armide]].'' Средњи чин је првобитно кореографирао [[Mihail Fokin|Мишел Фокин]] као ''L'animation de Gobelins'' за представу ученика Империјалне балетске школе из 1907. године, а извели су је нови Балети Русије на вечер отварања у Паризу 1909. године.]]
Године 1900, Нижински се придружио Царској балетској школи, где је у почетку учио плес код [[Sergei Legat|Сергеја Легата]] и његовог брата [[Nikolai Legat|Николаја]]. Студирао је мимику код [[Pavel Gerdt|Павела Герта]]; сва тројица су били главни играчи у [[Mariinsky Ballet|Царском руском балету]]. На крају једногодишњег пробног периода, његови наставници су се сложили да Нижински има изузетне плесне способности и он је потврђен за пријем у интернат при школи. Појавио се у споредним улогама у класичним балетима као што је ''Фауст'', као миш у ''[[Крцко Орашчић|Шћелкунчику]]'', паж у ''[[Sleeping Beauty (ballet)|Успаваној лепотици]]'' и ''[[Лабудово језеро|Лабудовом језеру]]'', и освојио је Диделотову стипендију. Током прве године његове академске студије покривале су већ савладани материјал, тако да његови релативно лоши резултати нису били толико уочљиви. Добро се сналазио у темама које су га занимале, али то иначе није био случај.
Године 1902, упозорен је да је само изврсност његовог плеса спречила његово искључење из школе због лоших резултата. Ова опуштеност је била појачана током његових школских година тиме што је Нижински често биран као статиста у разним представама, што га је приморавало га да буде ван учионица ради проба и да проводи ноћи на представама. Задиркивали су га због тога што је Пољак, а надимак „Јапончек“ због његовог слабо јапанског изгледа у време када је Русија била у рату са Јапаном. Неки другови из разреда су били завидни и негодовали су због његове изузетне плесне способности. Године 1901. један друг из разреда је намерно узроковао да падне, што је довело до његовог [[concussion|потреса мозга]] и четири дана био у коми.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=25–27}}</ref>
[[Mikhail Oboukhov|Михаил Обухов]] је постао његов учитељ 1902. и доделио му је највишу оцену коју је икада дао једном ученику. Он је добијао студентске улоге у командним наступима испред [[цар]]а од ''[[Пакита, Гранха (Лампазос де Наранхо)|Пахите]]'', ''Шћелкунчик'' и ''Малог грбавог коња''. На пољу музике је учио клавир, флауту, [[балалајка|балалајку]] и хармонику, добијајући добре оцене. Имао је добру способност да чује и свира музику на клавиру, иако је његов вид за читање био релативно слаб. Насупрот томе, његово понашање је понекад било бурно и дивље, што је резултирало његовим искључењем из школе 1903. године због инцидента у којем су ученици пуцали у шешире пролазника из катапулата док су их возили до Маринског позоришта у кочијама. Поново је примљен у школу као нерезидент након јаких батина и враћен на пређашњи положај након месец дана условне казне.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=27–29}}</ref>
Године 1904, у узрасту од 14 година, Нижинског је одабрао велики кореограф [[Маријус Петипа]] да игра главну улогу у, како се показало, кореографовом последњем балету, ''[[La Romance d'un Bouton de rose et d'un Papillon]].'' Тај рад никада није изведен због избијања [[Руско-јапански рат|Руско-јапанског рата]].
У недељу, 9. јануара 1905. године, Нижински је ухваћен у масакру [[Крвава недјеља (1905)|Крваве недеље]] у Санкт Петербургу, где је група молилаца на челу са [[Georgy Gapon|оцем Гапоном]] покушала да изнесе своју петицију цару. Војници су пуцали на масу, што је довело до око 1000 жртава. Нижински је ухваћен у гужви на [[Невски Проспект|Невском проспекту]] и одведен према [[Зимски дворац|Зимском дворцу]]. Царска коњица је јуришала на гомилу, остављајући га са раном на глави. Следећег дана се вратио на лице места са пријатељем чија је сестра нестала. Она никада није пронађена.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|pp=29–30}}</ref>
Нижински је постајао све смиренији и озбиљнији како је одрастао, али је наставио да склапа мало пријатељстава, што се наставило кроз његов живот. Његова резерва и привидна тупост чинили су га непривлачним за друге осим када је играо.<ref>{{Harvnb|Parker|1988|p=31}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|title=The Diary of Vaslav Nijinsky|url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji_j7u6|editor=[[Joan Acocella]]|orig-year=1998|year=2006|publisher=[[University of Illinois Press]]|isbn=978-0-252-07362-5}}
* {{Cite book |last=Albright|first=Daniel |year=2004|title=Modernism and Music: An Anthology of Sources |publisher=[[University of Chicago Press]] |isbn=978-0-226-01267-4 }}
* {{cite book|author=Bergamini, John|title=The Tragic Dynasty: A History of the Romanovs |location= |publisher= William S. Konecky Associates, Incorporated|year=1969|isbn=1-56852-160-X|pages=430}},. Konecky and Konecky.
* {{Cite book |author-link=Richard Buckle |first=Richard |last=Buckle|year=1971|title=Nijinsky |publisher=The Trinity Press |isbn=0297-00452-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/nijinsky0000buck_u6f4 }}
* {{Cite book |author-link=Richard Buckle |first=Richard |last=Buckle|year=1979|title=Diaghilev |url=https://archive.org/details/diaghilev0000buck_x6n8 |isbn=978-0-297-77506-5 |publisher=Weidenfeld & Nicolson |location=London }}
* {{Cite book |title= Misia, the life of Misia Sert |url= https://archive.org/details/misialifeofmisia00gold |url-access= registration |first1=Arthur |last1=Gold |first2= Robert |last2=Fitzdale |year= 1992 |publisher= Vintage Books |isbn= 9780679741862 }}
* Kolb, Alexandra (2009) "Nijinsky's Images of Homosexuality: Three Case Studies". ''Journal of European Studies'' 39/2, pp. 147–171
* {{cite book|author=Kopelson, Kevin|authorlink=Kevin Kopelson|title=The Queer Afterlife of Vaslav Nijinsky. |url=https://archive.org/details/queerafterlifeof0000kope |location=|publisher=Stanford University Press|year=1997|isbn=0-8047-2950-6|pages=}}
* [[Lucy Moore (historian)|Moore, Lucy]] (2013), ''Nijinsky: a Life'', Profile.
* {{Cite book |title=The Diary of Vaslav Nijinsky: Unexpurgated Edition |last=Nijinsky|first=Waslaw|date=January 1999 |publisher=Farrar Straus Giroux |editor=Joan Acocella |isbn=978-0-374-13921-6 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/diaryofvaslavnij0000niji }}
*{{ cite book |first=Romola |last=Nijinsky|author-link=Romola de Pulszky |title=Nijinsky |url=https://archive.org/details/nijinsky0000niji_n3y6 |year=1934|publisher=Simon and Schuster}}
* {{Cite book |first=Peter F.|last=Ostwald|title=Vaslav Nijinsky, A Leap into Madness |year=1991|location=London |isbn= 086051711-X | publisher=Robson Books Ltd.|url= https://books.google.com/books?id=1VNuCYaauZUC}}
* {{Cite book |last=Parker|first=Derek |year=1988|title=Nijinsky: God of the Dance |location=Wellingborough, England |publisher=Thorsons Publishing Group |isbn=978-1-85336-032-9 }}
* {{Cite book|last1=Fedosova|first1=E. M.| last2=Laletin
|first2=S. V.
|year=2008|title=Вацлав Нижинский
|trans-title=Vaslav Nijinsky
|url=https://books.google.com/books?id=oyQ-AQAAIAAJ&q=%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F
|publisher=Art Deco
|pages= 148|isbn=9785914610088
}}
{{Литература крај}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Vaslav Nijinsky}}
* {{Internet Archive author |sname=Vaslav Nijinsky}}
* [https://www.nytimes.com/books/first/n/nijinsky-diary.html Vaslav Nijinsky, Chapter One, ''The Diary of Vaslav Nijinsky/ Unexpurgated Edition''], Edited by Joan Acocella, Farrar, Straus and Giroux, 1998, online February 1999
* [http://www.newyorker.com/talk/2009/06/29/090629ta_talk_acocella Joan Acocella, "The Faun"], ''The New Yorker'', 29 June 2009
* [http://www.nypl.org/research/lpa/nijinsky/ Vaslav Nijinsky: Creating A New Artistic Era Vaslav], New York Public Library.
* [https://newrepublic.com/article/74538/the-autopsy-vaslav-nijinsky Bridget Lowe, ″At the Autopsy of Vaslav Nijinsky″], ''New Republic'', 20 April 2010
* {{IMDb title|0295480|The Diaries of Vaslav Nijinsky (2001)}}
* {{IMDb title|0192365|Nijinsky: Unfinished Project (1970)}}
{{нормативна контрола}}
{{Портал бар|Биографија|ЛГБТ+}}
{{СОРТИРАЊЕ:Нижински, Вацлав}}
[[Категорија:Рођени 1889.]]
[[Категорија:Умрли 1950.]]
[[Категорија:Руски балетани]]
[[Категорија:ЛГБТ+ особе из Пољске]]
[[Категорија:ЛГБТ+ особе из Русије]]
| |||