Сесил Битон — разлика између измена

| датум_рођења = [[14.{{Датум јануар]] [[рођења|1904]].|1|14}}

| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]

'''Сер Сесил Волтер Харди Битон''' ({{јез-енгл|Cecil Walter Hardy Beaton}}; [[Лондон]], [[14. јануар]] [[1904]] — Броадчалк, [[18. јануар]] [[1980]]) био je [[Енглеска|енглески]] [[фотограф]], [[илустратор]], [[Дизајн ентеријера|дизајнер ентеријера]], [[костимограф]] и [[сценограф]]. У каријери дугој преко 60 година Битон је постао интернационално славан по својим гламурозним и стилизованим фотографијама познатих и по дизајну филмских и позоришних костима. За свој рад на костимима добио је два [[оскарОскар]]а, и то за филмове ''Жижи'' ([[1958]]) и ''[[Моја лепа госпођице]]'' ([[1964]]), и четири награде [[Награда Тони|Тони]] за позоришне костиме у представама: ''Квадрил'' ([[1955]]), ''Моја лепа госпођице'' ([[1957]]), ''Саратога'' ([[1960]]) и ''Коко'' ([[1970]]). Објавио је и сопствени дневник у шест томова, који је писао од [[1922]]. до [[1974]].

Сесил Битон је рођен 14. јануара [[1904]]. у [[Лондон]]у, тачније у Хампстеду, као син трговца Ернеста Волтера Хардија Битона (1867–1936) и његове жене, Ети Сисонс (1872–1962). Још као дете почео је да се интересује за свет позорнице сакупљајући новинске исечке о [[moda|моди]] и слике глумица.<ref name="urldesigner Encyclopædia Britannica">{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/57523/Sir-Cecil-Beaton/.html |title=Sir Cecil beaton |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 1. 2012.|pages= }}</ref> Његов први додир са [[фотографија|фотографијом]] био је преко његове [[дадиља|дадиље]] која му је позајљивала камеру Кодак 3А, популарни модел [[фото-апарат]]а намењен и идеалан за почетнике у овој области.<ref name="urldesigner profile at Fashion Model Directory">{{cite web |url=http://www.fashionmodeldirectory.com/designers/sir-cecil-beaton/.html |title=designer profile at Fashion Model Directory |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 1. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Убрзо му је фотографија постала [[хоби]], а прве моделе пронашао је међу члановима своје породице. Године [[1918]]. отишао је на школовање у Хароу, да би у периоду између [[1922]]. и [[1925]], наставио школовање на [[Универзитет Кембриџ|Кембриџу]]у. На Кембриџу је студирао [[историја|историју]], [[уметност]] и [[архитектура|архитектуру]], али никада није дипломирао.<ref name="urldesigner profile at Fashion Model Directory" /> Након што је напустио [[универзитет]], запослио се у трговачкој фирми свог оца где се задржао само осам дана.

Своју каријеру је започео у Лондону дизајнирајући каталоге јакни и костиме за хуманитарне матинее, а истовремено је студирао професионалну фотографију у студију Паула Танквеја.<ref name="urldesigner profile at Fashion Model Directory" /> Убрзо је почео да ради за британско издање часописа Вог, прво као [[илустратор]], а затим и као фотограф. У Лондону [[1924]]. отвара сопствени студио. Међу првим клијентима нашао се и млади аристократа Стивен Тенент који му је постао и најбољи пријатељ. Овај млади и богати [[денди]] увео је Битона у аристократске кругове Лондона, односно у свет за којим је Битон одувек жудео. Друго важно пријатељство које је склопио у овом периоду било је са породицом Ситвел. Ову породицу сачињавали су књижевници модернисти: Идит, Озберт и Сашеверел Ситвел. Из овог пријатељства настала је читава серија фотографија на којој Идит, Озберт и Сашеверел заузимају необичне позе обучени у ексцентричну одећу. Пријатељство и покровитељство ове породице отворило му је врата уметничких и [[авангарда|авангардних]] кругова Лондона.<ref name="urlThe Sitwells and the arts of the 1920s and 1930s">{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books?id=nfiCk2lVZiYC&dq=cecil+beaton+sitwell&hl=sr&source=gbs_navlinks_s/.html |title=The Sitwells and the arts of the 1920s and 1930s |last=Bradford |authorfirst=Sarah Bradford |authorlink= |coauthors= |date=1996 |format= |work= |publisher=University of Texas Press |pages=239 |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 1. 2012. |pages=239 }}{{Мртва веза}}</ref> До касних двадесетих Сесил Битон је већ био признати и тражени модни и друштвени фотограф.

Након Другог светског рата, осим што се вратио фотографисању холивудске и културне елите, започиње и каријеру дизајнера костима на [[Бродвеј]]у и у Холивуду. Године [[1972]]. добија титулу [[Сер (титула)|серсера]]а. <ref name="urlCecil Beaton - Trivia">{{cite web |url=http://www.imdb.com/name/nm0064100/bio |title=Cecil Beaton - Trivia |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 1. 2012.|pages= }}</ref> Две године касније доживљава [[мождани удар|шлог]], који је као последицу донео трајно одузимање десне стране тела. Иако је научио да пише, слика и намешта фото-апарат левом руком, сматрао је да више неће моћи да зарађује. Као резултат те забринутости улази у преговоре са Филипом Гарнером око продаје на аукцији његових радова. Умире у својој кући у Бродчалку 1980. године услед срчаног удара.<ref name="urlCecil Beaton - Trivia" />

Сесил Битон је био препознатњив по свом дендистичком облачењу и феминизираним манирима. Као студент носио је [[karmin|кармин]] и мазао нокте. Врло рано је открио да је, како је записао у свом дневнику, “ужасни, ужасни [[хомосексуалност|хомосексуалац]]“. <ref name="urlA history of homoesexuality in Europe: Berlin, London, Paris, 1919-1939",>{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books/about/A_history_of_homosexuality_in_Europe.html?id=PW1GjP0_6Y4C&redir_esc=y/.html |title= A history of homoesexuality in Europe: Berlin, London, Paris, 1919-1939, volume I and II |authorlast=Florence Tamagne |first=Florence|authorlink= |coauthors= |date=2006 |format= |work= |publisher=Algora publishing |pages=476 |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= strana 166 |accessdate = 26. 1. 2012.|pages=476 }}</ref> Његове везе са мушкарцима махом су биле краткотрајне. Почетком тридестих заљубљује се у Питера Вотсона, богатог колекционара уметничких дела. Иако је и Вотсон био хомосексуалац, он никада није показао интересовање према Битону. <ref name="autogenerated1">{{citation | first = Hugo | last = Vickers | title = Cecil Beaton: The Authorised Biography | year = 1985 | publisher = Phoenix Press}}</ref> У својим дневницима Битон је тврдио да је наводно имао аферу и са [[Гари Купер|Гаријем Купером]], који му је био блиски пријатељ током живота.<ref name="urldesigner profile at Fashion Model Directory" /><ref name="urlGary Cooper - Biography">{{cite web |url=http://www.imdb.com/name/nm0000011/bio/.html |title= Gary Cooper - Biography |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 1. 2012. |pages= }}{{Мртва веза}}</ref>

Осим хомосексуалних афера Битон је имао и пар интимних веза са женама. Биографи се не слажу око тога да ли су ове афере сведочиле о његовој [[бисексуалност]]и или су то биле излети у [[хетеросексуалност]] услед сопствене [[аутохомофобија|аутохомофобије]].<ref name="autogenerated1" /> Најпознатија оваква веза била је веза са глумицом [[Грета Гарбо|Гретом Гарбо]]. До њиховог званичног упознавања долази [[1946]]. када настаје прва серија фотографија. Исте године започиње њихова веза која је била отвореног типа са честим прекидима и остваривању афера са другим особама. Након што је Гарбо неколико пута одбила да се уда за њега, у њиховом односу долази до хлађења. [[1972]]. Битон објављује трећи том сопственог дневника у којем је било информација о њиховој вези, што је Грета Гарбо доживела као издају и потпуно прекинула било какав контакт са њим. Пристала је да га види након 8 година, неколико дана пред Битонову смрт 1980. <ref name="urlLoving Garbo: the story of Greta Garbo, Cecil Beaton and Mercedes de Acosta">{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books/about/Loving_Garbo.html?id=SHAIAQAAMAAJ&redir_esc=y/.html |title=Loving Garbo: the story of Greta Garbo, Cecil Beaton and Mercedes de Acosta |authorlast=Hugo Vickers |first=Hugo|authorlink= |coauthors= |date=1993 |format= |work= |publisher=Pimlico |pages=276 |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 26. 1. 2012.|pages=276 }}</ref>

[[Датотека:Cecil Beaton´s camera 1932 Standard Rolleiflex.jpg|200px|thumb|right|Фото-апарат ролејфлекс који је Битон користио у северној Африци.]]

Битон није стекао вештину фотографисања у школама већ је био самоук. Поседовао је темељно знање о фотографији викторијанског и едвардијанског доба. Посебан утицај на њега оставиле су фотографије Камиле Силви и техника меког [[фокус (оптика)|фокуса]], коју је примењивао Емил Ото Хопе. Такође, у његовим радовима осећа се утицај енглеских портретиста и [[ренесанса|ренесансних]] сликара. <ref name="urlThe Berg Companion to Fashion">{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books?id=Hemsvn9ZbRkC&dq=he+is+very,+very+good,+but+when+he%E2%80%99s+bad,+he%E2%80%99s+horrid&hl=sr&source=gbs_navlinks_s/.html |title=The Berg Companion to Fashion |authorlast=Valerie Steele |first=Valerie|authorlink= |coauthors= |date=2010 |format= |work= |publisher=Berg |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 6. 7. 2012.|pages= }}</ref>

Прве успешне фотографије начинио је фотографишући своје сестре Ненси и Барбару (Баба) у костимима које је сам сашио. Осим костима, Битон је осмислио и позадину, комбинујући је од марамица, псеудо-фирентинског [[брокат]]а и шљокичастих мрежа. Ту навику да сам осмишљава костиме и сценографију на својим фотографијама примењиваће често током читаве каријере. У фотографијама које су настале тридесетих година осећа се снажан утицај холивудског филма. Тај утицај се првенствено огледа у снажним контрастима и изразитим сенкама. Под утицајем [[Надреализам|надреализма]], у своје фотографије укључује бизарне комбинације. Скупоцене хаљине комбинује са мутилицама за јаја, жицама металног кревета и кухињским прибором. Његови модели почињу да носе шешире направљене од љусака од јаја и торбице направљене од прућа. Након надреалистичке фазе уследио је утицај рококоа. Битон је обилазио антикварнице трагајући за скулптурама, таваницама и избрушеним [[Arabeska|арабескама]] које би укључивао у своје фотографије подражавајући на тај начин платна сликара [[Рококо|рококоа]], посебно [[Ђовани Батиста Тијеполо|Ђованија Батисте Тијепола]]. Након Другог светског рата његове фотографије, иако не губе на екстравагатности, ипак постају сведеније. <ref name="urlThe Berg Companion to Fashion" />

Битонов објектив забележио је портрете великог броја најзнаменитијих филмских звезда, музичара и интелектуалаца његовог времена. Неки од најпознатијих који су стали испред његове камере су: [[Стивен Тенент]], [[Гари Купер]], [[Марлен Дитрих]], [[Грета Гарбо]], [[Талула Банкхед]], [[Салвадор Дали]], [[Пабло Пикасо]], [[Винстон Черчил]], [[Марлон Брандо]], [[Јул Бринер]], [[Вивијен Ли]], [[Вита-Секвил Вест]], [[Едит Ситвел]], [[Жан Кокто]], [[Жан Пол Сартр|Жан-Пол Сартр]], [[Марија Калас]], [[Колета]], [[Гертруда Стајн]], [[Мерилин Монро]], [[Одри Хепберн]], [[Кетрин Хепберн]], [[Меј Вест]], [[Елизабет Тејлор]], [[Рудолф Нурејев]], [[Мик Џегер]], [[Енди Ворхол]], [[Кенди Дарлинг]], краљица [[Елизабет Боуз-Лајон]], [[Џоун Крафорд]], [[Грејс Кели]], [[Тенеси Вилијамс]], [[Труман Капоте]], [[Меријен Мур]] и многи други.

Висока екстравагатност, бајковитост, гламурозност, пажљиво третирање детаља, начиниле су га једним од најпознатијих фотографа свих времена и донеле су му титулу „[[Џорџ Гордон Бајрон|Бајрона]] фотоапарата“<ref name="url:Časopis LIFE 3. januar 1938 članak: A man photographs the faces of lovely ladies ">{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books/about/LIFE.html?id=jkoEAAAAMBAJ&redir_esc=y/.html |title=LIFE |author= |authorlink= |coauthors= |date=2010 |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 6. 7. 2012.|pages= }}</ref>. Писац [[Труман Капоте]] је тврдио да никада неће измислити такву камеру која ће моћи да сними и обухвати све што Битон види.<ref name="Guardian - Bright young thing ">{{cite web |url=http://www.guardian.co.uk/artanddesign/2004/jan/24/photography/.html |title=Bright young thing |authorlast=Vickers|first=Hugo Vickers |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Guardian |pages= |language=engleskom |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 8. 7. 2012.|pages= }}</ref> Са друге стране претераност у детаљима и сладуњавост на неким фотографијама одбијале су појединце. Амбивалетност његовог фотографског рада сумира Џин Торнтон речима:„када је Сесил Битон добар он је веома, веома добар али када је лош, он је ужасан... потребна је генијалност да би се био тако лош.“<ref name="urlThe Berg Companion to Fashion" />

За Филм ''[[Ана Карењина (филм из 1948)|Ана Карењина]]'', Битон је ангажован непосредно пре почетка снимања. Две недеље пре прве клапе [[Вивијен Ли]], која је глумила Ану, и Битон су отишли у Париз да испробају сашивене костиме. Сви корсети су били уски и неудобни, те је Битон послат да их брзо преправи. После су утврдили да су били неудобни јер их је Вивијен Ли облачила наопако. Иако су Битон и Вивијен касније постали пријатељи, у једном тренутку је дошло до несугласица. Наиме, када се Лијева пожалила неколико пута да су рукавице преуске, Битон је суво одговорио да рукавице нису уске, него да су њој шаке превелике. Сесил Битон у писму Грети Гарбо, која је већ прослављено тумачила лик Ане Карењине, саопштава: „Мислим да ће Ана бити добар филм. Добро је режиран. Главна глумица није Ана Карењина - ипак она није ти - али је симпатична и има сјајну личност и стил. Вронски је катастрофа.“ <ref name="urlVivien Leigh: A Biography">{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books?id=uMdRckjUDvAC&pg=PA56&dq=Vivien+Leigh:+A+Biography++%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80:+Michelangelo+Capua&hl=sr&sa=X&ei=PVv3T-ivN4T6sga1o6jABQ&ved=0CDAQ6AEwAA#v=onepage&q=Vivien%20Leigh%3A%20A%20Biography%20%20%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%3A%20Michelangelo%20Capua&f=false/.html |title=Vivien Leigh: A Biography |authorlast=Michelangelo Capua |first=Michelangelo|authorlink= |coauthors= |date=2013 |format= |work= |publisher=McFarland and company |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 7. 7. 2012.|pages=56}}</ref>

Сесил Битон је заједно са редитељем [[Винсет Минели|Винсетом Минелијем]] укључен у пројекат снимања филма ''Жижи'' од самог почетка. Заједно са Минелијем обилазио је Париз тражећи локације за снимање овог мјузикла који се одиграва почетком двадестог века. Иако је готово фетишизирао тај период, Битон се плашио да се креативно истрошио, јер је до тада махом креирао костиме из тог периода. Да би пронашао инспирацију, у [[Париз]]у је прелиставао француске часописе тог времена и поново ишчитавао [[Колета|Колетине]] романе (филм Жижи представља филмску адаптацију њеног истоименог романа). ''Жижи'' је био захтеван пројекат и Битон је рецимо за само једну сцену требало да осмисли 150 различитих костима. ''Жижи'' је био више него успешан филм освојивши девет оскараОскара, укључујући оскарОскар за најбољи филм и оскарОскар за најбољи костим који је припао Битону. Минели и Битон су костиме и декор користили да представе унутрашње немире и дамаре главне јунакиње испод сјајне површине француског друштва тог доба. <ref name="urlmoviediva">{{cite web |url=http://www.moviediva.com/MD_root/reviewpages/MDGigi/.html |title=Gigi |author= |authorlink= |coauthors= |date=2000 |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 7. 7. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

Пре него што је почело снимање филма ''[[Моја лепа госпођице]]'', Битон је већ радио костиме за бродвејску верзију овог [[Мјузикл|мјузикла]] за које је добио награду Тони. Битон је пре првих скица обилазио [[музеј]]е и прелиставао часописе из тог периода да би добио што више идеја и био што више веран едвардијанском времену. Дивећи се Битоновом укусу и стручности, [[Одри Хепберн]] (која је тумачила главну јунакињу овог филма) је знала да је Битон тај који ће је учинити лепом. Очарана његовим скицама, она је одмах пожелела да парадира у његовим костимима. Једног дана Сесил Битон јој је показао [[Лутка|лутку]] са њезиним ликом, обучену у трошни зелени капут и са сламнатим шеширом (такав костим Одри Хепбурн носи у првим сценама филма). Хепбурнова је тврдила да је постресена аутентичношћу костима заплакала. Ускоро је Битон почео да понаша попут контролора. Давао је наређења о дужини трепавица и прегледао свако дугме и брош што је излуђивало готово читав сет. Одри Хепберн је подржавала Битоново инсистирање на аутентичности сваког детаља и стрпљиво је седела у шминкерници сатима. Разлог оваквог цепидлачења био је да се што уверљивије прикаже прелазак Елизе Дулитл од простакуше до даме. Колико се Битон слагао са Одри Хепберн толико се није слагао са режисером [[Џорџ Кјукор|Џорџом Кјукором]]. Разлози за свађу били су многобројни. Када је визуелни аспект филма завршен, Кјукор је одлучио да са Битоном не проговори ни једну реч.<ref name="Emanuel Levy - The Conflict between Cukor and Cecil Beaton ">{{cite web |url=http://www.emanuellevy.com/comment/my-fair-lady-the-conflict-between-cukor-and-cecil-beaton-4/.html |title=The Conflict between Cukor and Cecil Beaton |authorlast=Emanuel Levy |first=Emanuel|authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 7. 7. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

Филм је освојио осам оскараОскара укључујући и оскарПскар за најбољи филм и оскарОскар за најбољи костим који је припао Битону (његов други оскарОскар у каријери). Временом филм је постао антологијски, али и препознатљив управо по костимима. Посебно је позната сцена на хиподрому Аскот Гавот у коме је приказано високо друштво Лондона у екстравагатним и бизарним црно-белим костимима.

Битон је већи део свог живота водио [[Дневник (књижевност)|дневник]] који је касније објавио у шест томова. Дневник обухвата период од 1922. до 1974. Свестан да је имао редак приступ особама и просторијама значајних људи двадесетог века желео је да остави и њихове писане портрете у својим дневницима. Савременици истичу чињеницу да готово никад није био без мраморне свеске у којој је често нешто записивао.<ref name="Guardian - Bright young thing " /> Захваљујући његовим дневницима, биографи данас могу да сазнају доста скривених чињеница о личностима које су пажљиво криле своју интиму, каква је рецимо била Грета Гарбо. Историчар уметности, Џон Ричардсон, у есеју о Битону у својој књизи ''Свети монструми, свети мајстори'', истиче да је Битон имао ''хомосексуални смисао за разумевање духа времена'' и да је то пренео у своје записе.<ref name="Sacred Monsters, Sacred Masters: Beaton, Capote, Dalí, Picasso, Freud, Warhol, and More ">{{cite web |url=httphttps://books.google.rscom/books?id=c89NAAAAYAAJ&q=Sacred+Monsters,+Sacred+Masters&dq=Sacred+Monsters,+Sacred+Masters&hl=sr&sa=X&ei=Vt34T_X1IYTasgbe4fSgBQ&ved=0CDMQ6AEwAA/.html |title=Sacred Monsters, Sacred Masters: Beaton, Capote, Dalí, Picasso, Freud, Warhol, and More |authorlast=Richardson|first=John Richardson |authorlink= |coauthors= |date=2001 |format= |work= |publisher=Random House |pages= |language=engleskom |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 8. 7. 2012.|pages= }}</ref> Након смрти објављени су и дневници из последње деценије његовог живота које Битон није стигао да редигује. У тим дневницима се нашло доста искреније мишљење о многим јавним личностима са којима је сарађивао. Тако о [[Елизабет Тејлор]] пише да су ''њене груди, висеће и огромне као груди сељанке која доји бебу у [[Перу]]у'', а [[Кетрин Хепберн]] описује као ''исхабани, рошави, пегави, спаљени, ишарани, избељени и смежурани комад распаднуте материје''.<ref name="recenzija na sajtu Waterstone ">{{cite web |url=http://www.waterstones.com/waterstonesweb/products/cecil+beaton/hugo+vickers/hugo+vickers/unexpurgated+beaton/3418475/.html |title=recenzija na sajtu Waterstone reviews |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language=engleskom |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 8. 7. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

Након смрти име Сесила Битона није пало у заборав. Велики број књига, приручника и енциклопедија везаних за моду и фотографију укључују његово име. Изложбе његових фотографија одржавају се често. Последњих година најзначајније изложбе су биле у Националној галерији портрета у Лондону од 5. фебруара до 31. маја 2004.<ref name="подаци о изложби у Лондону">{{cite web |url=http://www.npg.org.uk/whatson/exhibitions/20041/cecil-beaton-portraits.php|title=Cecil Beaton Portraits |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language=engleskom |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 8. 7. 2012.|pages= }}</ref> и у Музеју града Њујорка од 25. октобра 2011. до 22. априла 2012.<ref name="подаци о изложби у Њујорку">{{cite web |url=http://www.mcny.org/exhibitions/past/Cecil-Beaton-The-New-York-Years.html|title=Cecil Beaton: The New York Years |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language=engleskom |archiveurl= https://web.archive.org/web/20120528025515/http://www.mcny.org/exhibitions/past/Cecil-Beaton-The-New-York-Years.html|archivedate=28. 05. 2012|quote= |accessdate = 8. 7. 2012.|url-status=dead|df=}}</ref> У Музеју Викторије и Алберта од 8. фебруара до 22. априла 2012. изложене су биле Битонове фотографије Краљице [[Елизабета II|Елизабете II]] у оквиру јубилеја прославе шездесет година владавине. <ref name="подаци о изложби">{{cite web |url=http://www.vam.ac.uk/content/exhibitions/cecilbeaton/about-the-exhibition/.html |title=Queen Elizabeth II by Cecil Beaton - A Diamond Jubilee celebration |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language=engleskom |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 8. 7. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

{{DEFAULTSORTСОРТИРАЊЕ:Битон, Сесил}}

[[Категорија:ЕнглезиЕнглески фотографи]]

[[Категорија:ФотографиЛГБТ+ особе из Енглеске]]

[[Категорија:ЛГБТДобитници особенаграде Тони]]