Грејс Хопер — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Верзија на датум 21. новембар 2015. у 06:30 уреди BokicaK (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 282.634 измене Нема описа измене ← Старија измена		Тренутна верзија на датум 17. октобар 2024. у 00:46 уреди поништи FelixBot (разговор \| доприноси) Ботови 1.609.993 измене м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
(Није приказано 40 међуизмена 15 корисника)
Ред 1: {{Инфокутија Научник \| ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> \| име = Грејс Хопер \| слика = Grace Hopper.jpg \| ширина_слике = ~~250п~~ \| опис_слике = ~~\| пуно_име =~~ \| надимак= Задивљујућа Грејс \| датум_рођења = {{датум рођења\|1906\|12\|9}} \| место_рођења = [[Њујорк]] \| држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе\|САД]] \| датум_смрти = {{Датум смрти\|1992\|1\|1\|1906\|12\|9}} \| место_смрти = [[Арлингтон (Вирџинија)\|Арлингтон]] \| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе\|САД]] \| пребивалиште = \| поље = ▼ \| држављанство = \| институција = ▼ \| ~~школа~~ религија = \| образовање = \| студенти = ▼ ▲\| поље = \| познат_по = ▼ \| школа = [[Vassar College]], [[Универзитет Јејл]], [[Wardlaw-Hartridge School]] \| награде = ▼ \| ментор = \| напомене = ▼ ▲\| институција = \| академија = ▲\| студенти = ▲\| познат_по = \| позната_по = ▲\| награде = ▲\| напомене = \| потпис = \| потпис_ширина = \| опис_потписа = }} Контраадмирал '''Грејс Мари Хопер''' ({{јез-енг\|Grace Murray Hopper}}; [[Њујорк]], [[9. децембар]] [[1906]] — [[Арлингтон (Вирџинија)\|Арлингтон]], [[1. јануар]] [[1992]].) је била је [[Сједињене Америчке Државе\|амерички]] [[математичар]] и [[информатика\|информатичар]].<ref>{{cite news\|url = http://content.yudu.com/A2qfj4/201403March/resources/3.htm\|title = Amazing Grace: Rear Adm. Grace Hopper, USN, was a pioneer in computer science\|first = Mark\|last = Cantrell\|magazine = Military Officer\|publisher = Military Officers Association of America\|volume = 12\|issue = 3\|pages = 52–55, 106\|date = 1. 3. 2014\|accessdate = 1. 3. 2014}}</ref> Открила прву грешку (-{{јез-ен\|bug}-}) на рачунару [[Марк -{I}- (рачунар)\|Марк I]] док је била добровољно у [[Америчка ратна морнарица\|Америчкој ратној морнарици]]. Радила је на пројектовању првих [[асемблер]]ских језика. Заслужна је за идеју да се код пише језиком који почива на природном језику, тј. [[енглески језик\|енглеском]]. Програмски језик [[FLOW-MATIC]] је био први такав језик. Учествовала је у комитету за стварање првог пословног програмског језика -{[[Кобол (програмски језик)\|COBOL]]}- (-{'''Co'''mmon '''B'''usiness '''O'''riented '''L'''anguage}-) на који су њене идеје из -{Flowmatic}- језика снажно утицале. Радила је у [[Америчка ратна морнарица\|Америчкој морнарици]], где је пензионисана у чину контраадмирала. Док је радила за ~~'''~~[[Mark -{II~~}-'''~~ (рачунар)\|Mark II]] рачунаром на [[Универзитет Харвард\|универзитету Харвард]], открила је ноћног мољца у [[релеј]]у који је ометао рад рачунара. Она је извадила мољца и када су је питали шта ради, она је одговорила да '''дебагује''' ({{јез-~~{en. '''~~ен\|debug~~'''~~}-}) систем. Додуше фразу рачунарски баг ~~(-{bug}-)~~debug није она измислила него је допринела њеној популарности.▼ [[Датотека:H96566k.jpg\|десно\|мини\|слика прве рачунарске грешке (-{bug}-)]]▼ ▲Док је радила за '''Mark -{II}-''' рачунаром на [[Универзитет Харвард\|универзитету Харвард]], открила је ноћног мољца у [[релеј]]у који је ометао рад рачунара. Она је извадила мољца и када су је питали шта ради, она је одговорила да '''дебагује''' (-{en. '''debug'''}-) систем. Додуше фразу рачунарски баг (-{bug}-) није она измислила него је допринела њеној популарности. Оправдано је носила надимак ~~„задивљујућа“~~„задивљујућа” Грејс, а 1996. године, војни разарач [[Америчка ратна морнарица\|Америчке морнарице]], [[USS Hopper (DDG-70)]], по њој је добио име. Три пута је добијала решење о пензионисању, али сваки пут би одбијала да напусти војску. Када је уз највиша признања и почасти, као најстарији официр америчке војске, коначно пензионисана, Грејс Мари Хопер је наставила да ради као виши саветник у ~~Дигитал~~Диџитал Еквипмент корпорацији. [[Слика:Grace Hopper and UNIVAC.jpg\|мини\|лево\|220п\|Грејс Хопер и рачунар UNIVAC током 1960их]]▼ Ова посвећена научница, у развоју свог патента, пошла је од тезе да је могуће створити програмски језик који ће бити заснован на енглеском језику. Пре тога програмирање се вршило машинским кодовима, а -{COBOL}- је први програмски језик базиран на енглеском језику. Седамдесетих година, -{COBOL}- наилази на примену у читавим [[Оружане снаге САД\|Oружаним снаgама Сједињених Држава]].▼ ▲Ова посвећена научница, у развоју свог патента, пошла је од тезе да је могуће створити програмски језик који ће бити заснован на енглеском језику. Пре тога програмирање се вршило машинским кодовима, а -{COBOL}- је први програмски језик базиран на енглеском језику. Седамдесетих година, -{COBOL}- ~~наилази~~је нанашао примену у читавим [[Оружане снаге САД\|~~Oружаним~~Оружаним ~~снаgама~~снагама Сједињених Држава]]. Данас, највећи број најпопуларнијих компјутерских програма, укључујући и -{Windows}-, базирани су на проналаску „задивљујуће“ Грејс. У њену част, као израз захвалности, компанија [[Мајкрософт]], основала је фонд из кога је до сада стипендирала више од 3000 надарених студената.▼ ▲Данас, највећи број најпопуларнијих компјутерских програма, укључујући и -{Windows}-, базирани су на проналаску ~~„задивљујуће“~~„задивљујуће” Грејс. У њену част, као израз захвалности, компанија [[Мајкрософт]], основала је фонд из кога је до сада стипендирала више од ~~3000~~3.000 надарених студената. Међу колегама остаће упамћена по реченици: „Брод је најсигурнији у луци, али брод није направљен да би био у луци“.▼ ▲Међу колегама ~~остаће~~остала је упамћена по реченици: „Брод је најсигурнији у луци, али брод није направљен да би био у ~~луци“~~луци”. == Каријера == === Други светски рат === ▲[[Датотека:~~H96566k~~First Computer Bug, 1945.jpg\|десно\|мини\|~~слика~~Слика прве рачунарске грешке (-{{јез-ен\|bug}-})]] Током [[Други светски рат\|Другог светског рата]], 1943. године, Хоперова је добила одсуство са Васар колеџа и положила је заклетву за резервни састав [[Америчка морнарица\|морнарице Сједињених Америчких Држава]], једна од многих жена које су добровољно служиле у добровољачкој хитној помоћи WAVES ({{јез-енг\|Woman Accepted for Volunteer Emergency Service}}). Морали су да направе изузетак да би се пријавила, зато што је њена телесна тежина била 6,8 килограма испод минималне тежине морнарице, која је била 54 килограма. Пријавила се у децембру и обучавала се у морнаричкој школи резервног састава на Смит Колеџу у Нортхамптону, [[Масачусетс]]. Дипломирала је прва у својој класи 1944. године, а потом је додељена пројекту Бироа бродова за компјутерско израчунавање на [[Харвард универзитет]]у као млађи поручник. Служила је тиму програмског особља на рачунару Марк I на челу са Ховардом Х. Ајкеном. Хопер и Ајкен су сарађивали на 3 рада на Марк I, такође познатом као Аутоматски секвенцијални контролисани рачунар. Захтев Хоперове да пређе у регуларну морнарицу на крају рата је био одбијен због њене старости (38 година). Наставила је да служи у резервном саставу морнарице. Хоперова је остала у Лабораторији за компјутерско рачунање до 1949. године, одбијајући пуну професуру на Васар колеџу да би радила као истраживач под уговором морнарице на Харварду.<ref name="KBW">{{cite book \|last=Williams \|first=Kathleen Broome \|title=Improbable Warriors: Women Scientists and the U.S. Navy in World War II \|url=https://archive.org/details/improbablewarrio0000will \|accessdate= \|edition= \|year=2001 \|publisher=Naval Institute Press \|location=Annapolis, Maryland \|isbn=978-1-55750-961-1}}</ref> === UNIVAC === Године 1949, Хоперова се запослила у Екерт-Мохли рачунарској корпорацији као виши математичар и прикључила се тиму који је радио на развоју [[UNIVAC]] I (Универзални аутоматски рачунар).<ref name="Ogilvie">{{cite book\|last=Ogilvie\|first=Marilyn\|author-link=Marilyn Ogilvie\|title=The biographical dictionary of women in science: pioneering lives from ancient times to the mid-20th century\|year=2000\|publisher=Routledge\|location=New York\|isbn=978-0-415-92040-7\|author2= Joy Harvey\|author2-link=Joy Harvey\|url=https://books.google.com/books?id=I4hUAAAAMAAJ&q=hopper}}{{check cite\|reason=doesn't seem to support those dates\|date=1. 11. 2013}}</ref> У раним 1950-им, компанија је била преузета од стране корпорације Ремигтон Ранд, и док је радила за њих, Хоперова је завршила свој оригинални компајлер. Компајлер је био познат као А компајлер и његова прва верзија је била А-0.<ref name="mcgee2004" />{{rp\|11}} Године 1952, имала је оперативни компајлер. „Нико није могао да поверује”, каже она. „Имала сам активни компајлер и нико га није дирао. Рекли су ми да рачунари могу да ураде само аритметику”.<ref>{{cite web\|url=http://www.cs.yale.edu/homes/tap/Files/hopper-wit.html\|title=The Wit and Wisdom of Grace Hopper}}</ref> Године 1954, Хоперова је именована за првог директора аутоматског програмирања, а њено одељење је објавило неке од првих програмских језика заснованих на компајлерима, укључујучи [[MATH-MATIC]] и [[FLOW-MATIC]].<ref name="Ogilvie" /> === [[COBOL]] === ▲[[~~Слика~~Датотека:Grace Hopper and UNIVAC.jpg\|мини\|лево\|~~220п~~200п\|Грејс Хопер и рачунар UNIVAC током ~~1960их~~1960-их]] У пролеће 1959. године, дводневна конференција, позната и као [[CODASYL]] ({{јез-ен\|Conference on Data System Languages}}) окупила је компјутерске експерте из индустрије и владе. Хоперова је служила као технички консултант у одбору, а многи од њених бивших запослених су били краткотрајни чланови комисије која је дефинисала нови језик [[COBOL]] (акроним за {{јез-ен\|COmmon Business-Oriented Language}}). Нови језик је проширио FLOW-MATIC, један од језика Хоперове, са неким идејама из његовог IBM еквивалента, [[COMTRAN]]-а ({{јез-ен\|Commercial Translator}}). Њено веровање да би програми требало да буду написани на језику који је близак енглеском језику (а не у [[машински језик\|машинском коду]] или на језицима сличним машинском коду, као што је програмски језик) било је представљено у новом пословном језику, а COBOL је наставио да буде најзаступљенији пословни језик до данас.<ref name="KWB">{{cite book \|last=Beyer \|first=Kurt W. \|title=Grace Hopper and the Invention of the Information Age \|url=https://archive.org/details/gracehopperinven0000beye \|accessdate= \|edition= \|year=2009 \|publisher=MIT Press \|location=Cambridge, Massachusetts \|isbn=978-0-262-01310-9}}</ref> У периоду од 1966 до 1976, Хоперова је служила као директор морнаричке групе програмских језика у канцеларији морнаричких информационих система планирања и била је унапређена у чин капетана 1973. године.<ref name="KBW"/> Развила је софтвер валидације за COBOL и његов компајлер као део стандардизације COBOL програма за целу Морнарицу.<ref name="KBW"/> === Стандарди === Током 1970-их, Хоперова се залагала у Министарству одбране да велике, централизоване системе замене мрежом малих раздељених компјутера. Сваки корисник на било ком рачунарском чвору може да приступи заједничкој бази података које се налазе на мрежи.<ref name="mcgee2004">{{cite book \|last=McGee \|first=Russell C.\|title=My Adventure with Dwarfs: A Personal History in Mainframe Computers \|url=http://www.cbi.umn.edu/hostedpublications/pdf/McGee_Book-4.2.2.pdf \|publisher=Charles Babbage Institute \|location=University of Minnesota \|year=2004 \|accessdate= 7. 5. 2014}}</ref>{{rp\|119}} Развила је примену стандарда за тестирање компјутерских система и компонената, што је најзначајније за ране [[програмски језици\|програмске језике]], попут [[FORTRAN]]-а и COBOL-а. Морнарички тестови за усклађивање са овим стандардима дошли до значајног приближавања између дијалеката програмских језика главних рачунарских продаваца. Током 1980-их, ови тестови (као и њихова званична администрација) били су преузети од стране Националног бироа за Стандарде ({{јез-ен\|National Bureau of Standards}}; NBS), који је данас познат као Национални институт за стандарде и технологију ({{јез-ен\|National Institute of Standards and Technology}}; NIST). == Референце == {{reflist\|30em}} == Литература == {{Литература\|30em}} * {{Cite book \|last=Beyer \|first=Kurt W. \|title=Grace Hopper and the Invention of the Information Age \|url=https://archive.org/details/gracehopperinven0000beye \|edition=1st \|date= 30. 9. 2009 \|publisher=MIT Press \|location=Cambridge, Massachusetts \|isbn=978-0-262-01310-9}} * {{Cite book \|last=Marx \|first=Christy \|authorlink=Christy Marx \|title=Grace Hopper: the first woman to program the first computer in the United States \| edition=1st \|series=Women hall of famers in mathematics and science \| date= 1. 8. 2003 \|publisher=Rosen Publishing Group \|location=New York City \|isbn=978-0-8239-3877-3}} * {{cite web \|url=http://www.agnesscott.edu/lriddle/women/hopper.htm \|title=Biographies of Women Mathematicians: Grace Murray Hopper \|last=Norman \|first=Rebecca \|publisher=[[Agnes Scott College]] \|date=1. 6. 1997 \|accessdate=17. 11. 2014}} * {{Cite book \|last=Williams \|first=Kathleen Broome \|title=Grace Hopper: Admiral of the Cyber Sea \|edition=1st \|date= 15. 11. 2004 \|publisher=Naval Institute Press \|location=Annapolis, Maryland \|isbn=978-1-55750-952-9}} * {{Cite book \|last=Williams \|first=Kathleen Broome \|title=Improbable Warriors: Women Scientists and the U.S. Navy in World War II \|url=https://archive.org/details/improbablewarrio0000will \|accessdate= \|edition= \|year=2001 \|publisher=Naval Institute Press \|location=Annapolis, Maryland \|isbn=978-1-55750-961-1}} Williams' book focuses on the lives and contributions of four notable women scientists: [[Mary Sears (oceanographer)\|Mary Sears]] (1905–1997); [[Florence van Straten]] (1913–1992); Grace Murray Hopper (1906–1992); [[Mina Spiegel Rees]] (1902–1997). * {{Cite book \|last=Ignotofsky \|first=Rachel \|title=Women in Science: 50 fearless pioneers who changed the world \|date=2017\|publisher=Wren & Rook \|location=London \|isbn=9781984856159}} * Vining, M. (2012). Technology and Culture, 53(2), 516–517. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/41475535 * Williams, K. (1999). Scientists in Uniform: The Harvard Computation Laboratory in World War II. Naval War College Review, 52(3), 90-110. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/44643011 {{cite book \|last1=Billings \|first1=Charlene \|title=Grace Hopper : Navy admiral and computer pioneer \|date=1989 \|publisher=Enslow Publishers \|isbn=0-89490-194-X \|url-access=registration \|url=https://archive.org/details/gracehoppernavya0000bill }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat\|Grace Hopper}} {{портал\|Информатика и рачунарство\|САД}}▼ {{MacTutor Biography\|id=Hopper}} * [https://web.archive.org/web/20171225202555/http://archive.computerhistory.org/resources/text/Oral_History/Hopper_Grace/102702026.05.01.pdf Oral History of Captain Grace Hopper - Interviewed by: Angeline Pantages] 1980, Naval Data Automation Command, Maryland. * {{webarchive \|url=https://web.archive.org/web/20100224101438/http://www.chips.navy.mil/links/grace_hopper/womn.htm \|date=February 24, 2010 \|title=RADM Grace Hopper, USN Ret.}} from ''Chips'', the United States Navy [[information technology]] magazine. * [http://usnhistory.navylive.dodlive.mil/2014/12/09/grace-hopper-navy-to-the-core-a-pirate-at-heart/ ''Grace Hopper: Navy to the Core, a Pirate at Heart''] {{Wayback\|url=http://usnhistory.navylive.dodlive.mil/2014/12/09/grace-hopper-navy-to-the-core-a-pirate-at-heart/ \|date=20170922165446 }} (2014), To learn more about Hopper's story and Navy legacy [[navy.mil]]. * [http://fivethirtyeight.com/features/the-queen-of-code/ ''The Queen of Code''] (2015), a documentary film about Grace Hopper produced by [[FiveThirtyEight]]. * Norwood, Arlisha. [https://www.womenshistory.org/education-resources/biographies/grace-hopper "Grace Hopper"]. National Women's History Museum. 2017. ▲{{портал бар\|Биографија\|Информатика и рачунарство\|САД}} {{DEFAULTSORT:Хопер, Грејс}}▼ {{нормативна контрола}} ▲{{~~DEFAULTSORT~~СОРТИРАЊЕ:Хопер, Грејс}} [[Категорија:Рођени 1906.]] [[Категорија:Умрли 1992.]]