Гинтер фон Клуге — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
м сређивање користећи AWB
 
(Није приказано 8 међуизмена 5 корисника)
Ред 6:
| датум_рођења = {{датум рођења|1882|10|30}}
| место_рођења = [[Познањ]]
| држава_рођења = {{застава|[[Немачко царство}}]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1944|8|17|1882|10|30}}
| место_смрти = [[Мец]]
| држава_смрти = {{застава[[Нацистичка Њемачка|Француска}}Нацистичка Немачка]]
| школа =
| војска = {{застава|Немачко царство}} <small>(до 1918)</small><br />{{застава|Вајмарска Република}} <small>(до 1933)</small><br />{{застава|Нацистичка Немачка}}
Ред 21:
| потпис =
}}
 
'''Гинтер Адолф Фердинанд фон Клуге''' ({{јез-нем|Günther Adolf Ferdinand von Kluge}}; [[Познањ]], [[30. октобар]] [[1882]] — [[Мец]], [[17. август]] [[1944]]) је био је немачки фелдмаршал, који је био један од најспособнијих [[Адолф Хитлер|Хитлерових]] команданата на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]]. Осим на Источном фронту, учествовао је у [[Инвазија на Пољску (1939)|Пољској]] и [[Битка за Француску|Француској]] кампањи. Након тога је колебљиво учествовао у [[Јулска завера|завери против Хитлера]].
 
== Биографија ==
 
Клуге је рођен у аристократској породици и служио је у Немачкој војсци током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Након завршетка војне академије, служио је у генералштабу у периоду између 1910. и 1918. године. У међуратном периоду је брзо напредовао у служби. До чина пуковника је стигао 1930. године, а генерал поручникамајора три године касније. Чин генерал-пуковникапотпуковника је стекао годину дана касније, а команду над корпусом је добио 19361935. године, кад и чин артиљеријског генерала добио је у августу 1936. Био је заинтересован за мобилно ратовање, чиме је стекао Хитлерово поштовање, и осигурао свој напредак у служби.<ref name="jewishvirtuallibrary.org - Kluge">[https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/biography/Kluge.html jewishvirtuallibrary.org - Kluge]</ref>
 
Био је поштовалац тадашњег команданта армије [[Вернер фон Фрич|Вернера фон Фрича]], који је пензионисан због оптужби да је хомосексуалац. Због доброг односа са Фричом, и сам Гинтер је послат у пензију у фебруару 1938. године. Како се рат приближавао, тако је Гинтер враћен из пензије, и већ крајем 1938. када је преузео команду над шестом групом армија, стационираном у [[Хановер]]у.<ref name="GuentherHansvonKluge">[http://www.ahoy.tk-jk.net/GermanFieldMarshalsWW2/GuentherHansvonKluge..html GuentherHansvonKluge]</ref>
Линија 39 ⟶ 40:
Као и многи други, ни Клуге није успео да убеди Хитлера да не преусмерава велике оклопне снаге на исток Украјне и према Лењинграду. Био је шокиран зато што је Хитлер очекивао да се Москва освоји са доста ослабљеним панцер јединицама. Након што је Хитлер одбио да дозволи ограничено повлачење током [[Битка за Москву|битке за Москву]] и како није имао саосећања према војницима, Клуге је почео да сумња у његову психичку стабилност.
 
У јуну 1942. Бок је због болести привремено смењен са места команданта Групе армија ЦентарЈуг, а Хитлер је Клугеа поставио на његово место у децембру 1941.. ГенералштабШтаб је био у [[Смоленск]]у, где је службовао и [[Хенинг фон Тресков]], који је до тад већ много официра увукао у заверу против Хитлера. Завреници из групе армија Центар су убедили Клугеа да је једини начин да се спасе Немачка је да се Хитлер физички елиминише.
 
Клуге је пристао на план да се Хитлер намами у штаб групе армија Центар у Смоленску, где су завереници планирали да га убију. Али када је сазнао да је план био да неко упуца Хитлера, он се успротивио. Сматрао је да то не иде на част немачком официру. Због његовог неслагања, план је обустављен.
 
Хитлер је 29. јуна 1944. сменио [[Герд фон Рундштет|Герда фон Рундштета]] са места врховномврховног команданта снага у западној Европи, и на његово место поставио Клуега. Он је тиме стекао могућност да заверенике снабдева свим информацијама везаним за Хитлерово кретање. Али, након неколико дана проведених са Хитлером, он је опет почео да верује да само Хитлер може спасити Немачку. Рундштет и Ромел нису били тиме задовољни.
 
Након посете Ромеловом штабу, и пошто је Ромел сазнао за новонастало ситуацију, он је побеснео и рекао Клугеу да обиће јединице на западном фронту. Након инспекције трупа, Клуге се вратио на страну завереника. 16. јула Ромел и Клуге су добили информацију, да је [[Клаус фон Штауфенберг]], ушао у ближи круг Хитлерових сарадника и да је био спреман да убије Хитлера. Након тога, власт би преузела влада на челу са [[Лудвиг Бек|Лудвигом Беком]] и [[Карл Горделер|Карлом Горделером]], која би преговарала око потписивања мира. Клуге је обећао помоћ само у случају да Хитлер буде убијен, а Ромел је оећаообећао помоћ чак и у случају да се његов командант не сложи са завером.
 
Велики ударац за заверенике је био то што је Ромел сутрадан тешко рањен, чиме им је једина подршка остао Клуге. 19. јула у [[Париз]]у, Клугеу је речено да ће завера бити сутра спроведена у дело, а Клуге им је обећао помоћ. Упркос неуспеху [[Јулска завера|Јулске завере]], генерал [[Карл-Хајнрих фон Штилпнагел]] је испунио свој задатак, и ухапсио цео контингент [[Шуцштафел|СС]] и [[Гестапо]] јединица у Паризу. Када је Клуге чуо за неуспех атентата, није се очекивала помоћ са његове стране. Ипак, ШтулпнагелШтилпнагел није тако лако хтео да одустаодустане. Он се одвезао до Клугеовог штаба у пратњи свог ађутанта пуковника Цезара фон Хофакера. Хофакер је рекао Клугеу да он под својом командом има целокупну немачку војску на Западном фронту, коју може да покрене у устанак против Хитлера. У најмању руку, могао је да преда целу војску, и да тиме олакша савезницима пробој до Берлина. Али Клуге на то није ништа рекао. Када је ШтулпнагелШтилпнагел инсистирао, Клуге му је запретио хапшењем.
 
=== Сукоб са Хитлером и смрт ===
Линија 58 ⟶ 59:
 
== Референце ==
{{reflistизвори}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Günther von Kluge}}
{{Фелдмаршали Нацистичке Немачке}}
{{подножје}}
 
{{DEFAULTSORTСОРТИРАЊЕ:Клуге, Гинтер фон}}
[[Категорија:Рођени 1882.]]
[[Категорија:Умрли 1944.]]