Гинтер фон Клуге — разлика између измена

{{Инфокутија Војно лице

| држава_рођења = {{застава|[[Немачко царство}}]]

| држава_смрти = {{застава[[Нацистичка Њемачка|Француска}}Нацистичка Немачка]]

| војска = {{застава|Немачко царство}} <small>(до 1918)</small><br />{{застава|Вајмарска Република}} <small>(до 1933)</small><br />{{застава|Нацистичка Немачка}}

'''Гинтер Адолф Фердинанд фон Клуге''' ({{јез-нем|Günther Adolf Ferdinand von Kluge}}; [[Познањ]], [[30. октобар]] [[1882]] — [[Мец]], [[17. август]] [[1944]]) је био је немачки фелдмаршал, који је био један од најспособнијих [[Адолф Хитлер|Хитлерових]] команданата на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]]. Осим на Источном фронту, учествовао је у [[Инвазија на Пољску (1939)|Пољској]] и [[Битка за Француску|Француској]] кампањи. Након тога је колебљиво учествовао у [[Јулска завера|завери против Хитлера]].

Клуге је рођен у аристократској породици и служио је у Немачкој војсци током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Након завршетка војне академије, служио је у генералштабу у периоду између 1910. и 1918. године. У међуратном периоду је брзо напредовао у служби. До чина пуковника је стигао 1930. године, а генерал поручникамајора три године касније. Чин генерал-пуковникапотпуковника је стекао годину дана касније, а команду над корпусом је добио 19361935. године, кад и чин артиљеријског генерала добио је у августу 1936. Био је заинтересован за мобилно ратовање, чиме је стекао Хитлерово поштовање, и осигурао свој напредак у служби.<ref name="jewishvirtuallibrary.org - Kluge">[https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/biography/Kluge.html jewishvirtuallibrary.org - Kluge]</ref>

У јуну 1942. Бок је због болести привремено смењен са места команданта Групе армија ЦентарЈуг, а Хитлер је Клугеа поставио на његово место у децембру 1941.. ГенералштабШтаб је био у [[Смоленск]]у, где је службовао и [[Хенинг фон Тресков]], који је до тад већ много официра увукао у заверу против Хитлера. Завреници из групе армија Центар су убедили Клугеа да је једини начин да се спасе Немачка је да се Хитлер физички елиминише.

Клуге је пристао на план да се Хитлер намами у штаб групе армија Центар у Смоленску, где су завереници планирали да га убију. Али када је сазнао да је план био да неко упуца Хитлера, он се успротивио. Сматрао је да то не иде на част немачком официру. Због његовог неслагања, план је обустављен.

Хитлер је 29. јуна 1944. сменио [[Герд фон Рундштет|Герда фон Рундштета]] са места врховномврховног команданта снага у западној Европи, и на његово место поставио Клуега. Он је тиме стекао могућност да заверенике снабдева свим информацијама везаним за Хитлерово кретање. Али, након неколико дана проведених са Хитлером, он је опет почео да верује да само Хитлер може спасити Немачку. Рундштет и Ромел нису били тиме задовољни.

Након посете Ромеловом штабу, и пошто је Ромел сазнао за новонастало ситуацију, он је побеснео и рекао Клугеу да обиће јединице на западном фронту. Након инспекције трупа, Клуге се вратио на страну завереника. 16. јула Ромел и Клуге су добили информацију, да је [[Клаус фон Штауфенберг]], ушао у ближи круг Хитлерових сарадника и да је био спреман да убије Хитлера. Након тога, власт би преузела влада на челу са [[Лудвиг Бек|Лудвигом Беком]] и [[Карл Горделер|Карлом Горделером]], која би преговарала око потписивања мира. Клуге је обећао помоћ само у случају да Хитлер буде убијен, а Ромел је оећаообећао помоћ чак и у случају да се његов командант не сложи са завером.

Велики ударац за заверенике је био то што је Ромел сутрадан тешко рањен, чиме им је једина подршка остао Клуге. 19. јула у [[Париз]]у, Клугеу је речено да ће завера бити сутра спроведена у дело, а Клуге им је обећао помоћ. Упркос неуспеху [[Јулска завера|Јулске завере]], генерал [[Карл-Хајнрих Фонфон ШтулпнагелШтилпнагел]] је испунио свој задатак, и ухапсио цео контигентконтингент [[Шуцштафел|СС]] и [[Гестапо]] јединица у Паризу. Када је Клуге чуо за неуспех атентата, није се очекивала помоћ са његове стране. Ипак, ШтулпнагелШтилпнагел није тако лако хтео да одустаодустане. Он се одвезао до Клугеовог штаба у пратњи свог ађутанта пуковника Цезара фон Хофакера. Хофакер је рекао Клугеу да он под својом командом има целокупну немачку војску на Западном фронту, коју може да покрене у устанак против Хитлера. У најмању руку, могао је да преда целу војску, и да тиме олакша савезницима пробој до Берлина. Али Клуге на то није ништа рекао. Када је ШтулпнагелШтилпнагел инсистирао, Клуге му је запретио хапшењем.

[[Операција Оверлорд|Битка за Нормандију]] се развијала веома неповољно за Немце, и Клуге је молио Хитлера да повуче армије на обале [[Рајна|Рајне]], и да ту држе положаје, али је Хитлер то одбио. 15. августа, када су савезничке трупе упале дубље у положаје Групе армија Запад, Клуге је напустио штаб и почео да размишља о предаји.

За то време, у Хитлеровом штабу је пресретнута Америчкаамеричка радио порука, у којој се питало где се налази Клуге. Хитлер је одмах посумњао да Клуге жели да преговара о миру. Такође се знало да је истог дана и генерал [[Џорџ Смит Патон|Патон]] био ван свог штаба, и да је наводно покушао да ступи у контакт са немачким представником, али да се он није појавио. Такође, начелник обавештајне службе генерала [[Бернард Монтгомери|Монтгомерија]] је потврдио да је Клуге нестао, и да се његов позив очекује.

{{reflistизвори}}

{{DEFAULTSORTСОРТИРАЊЕ:Клуге, Гинтер фон}}