Вис (острво) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: uk:Віс (острів) |
Словне грешке |
||
| (Није приказано 45 међуизмена 24 корисника) | |||
Ред 1:
{{други|Вис}}
{{Инфокутија Острво
[[Слика:Ostrvo-Vis.svg|мини|200п|Мапа острва Вис са околином]]▼
| име= Вис
[[Слика:Komiza.JPG|десно|мини|[[Комижа]]]]▼
| име 2=
[[Слика:Pagania.png|300п|десно|мини|[[Паганија]] у 9. веку према [[Константин Порфирогенит|Константину Порфирогениту]].]]▼
| код језика=
| слика= Vis Island - Croatia.jpg
| опис_слике = Вис
| држава 1=
| држава 2=
| архипелаг=
| локација=
| мапа = Croatia
| гшир=
| гдуж=
| површина=89.24
| обала=
| највиши врх=
| висина=
| геологија=
| статус=
| држава 1 ниво поделе 1=
| држава 1 регија 1=
| држава 1 име регије 1=
| држава 2 ниво поделе 1=
| држава 2 регија 1=
| држава 2 име регије 1=
| популација=
| датум пописа=
| град=
| откриће=
| временска зона=
| веб=
| напомена=
| категорија=
}}
▲[[
'''Вис''' је [[острво]] у [[Јадранско море|Јадранском мору]], на [[Хрватска|хрватском]] делу Јадрана. Удаљен је 45 -{km}- од континенталног копна.
Површина острва износи 89,24
Дужина обале острва је 77 -{km}-.
Линија 11 ⟶ 44:
Око острва Виса се налазе бројна мања острва.
== Историја ==
Острво је било насељено још у [[
Вис је био место старогрчког насељавања,<ref>"Правда", Београд 1939. године</ref> а из тог доба потиче и старовековно насеље [[Иса]] (''-{Issa}-''), а потом прелази под римску управу.
У раном [[средњи
После је често мијењао владаре, односно за владаре је имао [[
После пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]]
Распадом [[Аустроугарска|Аустроугарске]], Вис улази у састав [[Краљевина
"Вишка Виноградарско-винарска задруга" продавала је (1933) своја вина у Београду. Имала је своју продавницу у београдској Балканској улици.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref>
У [[Други светски рат|Другом светском рату]], након што су савезници успели преузети власт, на њему је био смештен савезнички војни аеродром (данас под виноградима). [[Јосип Броз Тито]] се склонио на Вис након [[Немачка|немачких]] акција на [[Дрвар]] ([[Десант на Дрвар|''Десант на Дрвар'' или ''Седма офанзива'']]), а на острву је формирана [[партизанска ескадрила]].
Линија 28 ⟶ 63:
У социјалистичкој Југославији, Вис је био острво затворено за странце и био је велико војно утврђење.
=== Православни Вис ===
==Клима==▼
Крајем 1925. године јавио се снажан и масован покрет међу становништвом острва Виса, за прелазак у православље. Током велике свечаности одржане 25. јануара 1926. године сплитски православни парох Урукало је превео у православље 200 (216) мештана дотадашњих католика. То је урађено на позив и молбу будућих православаца, који су писали свештенику у Сплит. Највише нових православаца узело је да слави Св. Саву, док су остали изабрали Св. Јована.<ref>"Време", Београд 28. јануара 1926. године</ref> Острвљани су тражили да им пошаље једног православног свештеника како би одслужио прву православну литургију. Поп Сергеј Урукало је 23.јануара лично приспео на острво, у друштву са руским певачким хором. Дочек му је приредио народ а поздравили су га председник општине и школски надзорник Грчина. Православна црква - капела са орнатом је импровизована у сали Друштва "Хрватска зора". Ту је 24. јануара 1924. године пред председником општине и око 500 грађана одржана прва православна литургија. Друго вече је руски хор извео духовни концерт у просторијама "Тежачке слоге". Сутрадан у понедељак поп Урукало је на позив верника у пратњи шест црквених одборника осветио водицу у 61 дому. Припремало се још 300 католика да пређе - врати се у "прадедовску веру". Јер то су потомци некадашњих Срба досељених из Србије из [[Смедерево|Смедерева]], након пада Српске деспотовине. Настао је покрет за градњу православног храма који су подржали мештани Виса и села Луке, Смедерева и Кути.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1926. године</ref> Православни покрет је захватио и околна острва, најпре Корчулу где је у то време прешло у православље 20 породица.
На Вису је 12. новембра 1933. године освећена нова православна [[Српски православни храм Светих Кирила и Методија на Вису|црква]] од стране епископа шибенског др Иринеја Ђорђевића, уз асистенцију епископа мостарског др Станковића. Храм је био посвећен Св. Ћирилу и Методију, а пројектовао га је београдски архитекта [[Момир Коруновић]]. Парох вишки је тада био поп Стеван Јавор а председник црквене општине Иво Руљанчић. Свечаности је присуствовало неколико хиљада становника острва и гостију из Смедерева и Београда.<ref>"Правда", Београд 13. новембар 1933. године</ref> Иконостас је требало да уради чувени сликар [[Урош Предић]], али је одустао. Храм су срушиле комунистичке власти и на његовом мјесту направиле парк.<ref>{{Cite book|last=Кокотовић|first=Будимир|authorlink=Будимир Кокотовић|title=Православље, бр.1358, 15. октобар, Храм Светих Кирила и Методија на острву Вис, 1933-1963|year=2023|url=|publisher=СПЦ|pages=20, 21|location=Београд}}</ref>
▲== Клима ==
[[Клима]] на острву је средоземна. Због чињенице да је острво доста удаљено од осталих острва и континенталног копна, односно доста је усамљен на пучини, Вис је изложен јачем ветру, него његова суседна јадранска острва.
== Становништво ==
Већинско становништво на Вису су [[Хрвати]].
Већа насеља на Вису су: [[Вис (град)|Вис]] и [[Комижа]].
== Привреда ==
У [[19. век]]у је била солидно развијена рибопрерада и рибарство, а постојале су и бројне фабрике у Комижи.
== Референце ==
{{
{{Commonscat|Island of Vis}}▼
[[Категорија:Острва у Хрватској]]▼
== Спољашње везе ==
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Вис| ]]
| |||