Вис (острво) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Словне грешке
 
(Није приказано 17 међуизмена 11 корисника)
Ред 1:
{{други|Вис}}
{{Инфокутија Острво
| име= Вис
| име 2=
| код језика=
| слика= Vis BisevoIsland satelite- Croatia.gifjpg
| опис_слике = Вис
| држава 1=
| држава 2=
Линија 37 ⟶ 38:
'''Вис''' је [[острво]] у [[Јадранско море|Јадранском мору]], на [[Хрватска|хрватском]] делу Јадрана. Удаљен је 45 -{km}- од континенталног копна.
 
Површина острва износи 89,24 km², до острво долази комерцијална линија трајекта из [[Сплит]]а једном до двапутадва пута дневно, а лети има и везу с [[Анкона|Анконом]] у [[Италија|Италији]].
 
Дужина обале острва је 77 -{km}-.
Линија 48 ⟶ 49:
Вис је био место старогрчког насељавања,<ref>"Правда", Београд 1939. године</ref> а из тог доба потиче и старовековно насеље [[Иса]] (''-{Issa}-''), а потом прелази под римску управу.
 
У раном [[средњи вијек|средњем веку]] припадао је [[Неретљанска област|Неретљанској области]], а његови први словенски становници били су [[Срби Неретљани]], који нису прихватили [[хришћанство]]<ref>[http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio Де Администрандо Империо] {{Wayback|url=http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio |date=20081219100557 }} на вики изворима</ref> када је то учинила већина [[Јужни Словени|Јужних Словена]].
 
После је често мијењао владаре, односно за владаре је имао [[Млетачка република|Млетке]], [[Французи|Французе]], па чак и [[Енглези|Енглезе]] (тада се на острву, први пут у Хрватској, заиграо и [[крикет]]).
 
После пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и Млетачке републике, Вис долази под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбурга]]. Тада постаје део царске покрајине Далмације која је, реорганизацијом [[Аустријско царство|Аустријског царства]] у [[Аустроугарска|Аустроугарску]], припала аустријском делу. Током револуционарних догађања за уједињење Италије су се појавиле аспирације за припојење Италији. Године [[1866]]. се догодила [[битка код Виса]] између АустроугарскеАустрије и Италије, када је италијанска морнарица поражена од стране флоте аустријског адмирала Тегетхофа,<ref>"Време", Београд 1933. године</ref> а Вис остаје у саставу будуће Аустроугарске.
 
Распадом [[Аустроугарска|Аустроугарске]], Вис улази у састав [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]], касније Краљевине Југославије.
Линија 66 ⟶ 67:
Крајем 1925. године јавио се снажан и масован покрет међу становништвом острва Виса, за прелазак у православље. Током велике свечаности одржане 25. јануара 1926. године сплитски православни парох Урукало је превео у православље 200 (216) мештана дотадашњих католика. То је урађено на позив и молбу будућих православаца, који су писали свештенику у Сплит. Највише нових православаца узело је да слави Св. Саву, док су остали изабрали Св. Јована.<ref>"Време", Београд 28. јануара 1926. године</ref> Острвљани су тражили да им пошаље једног православног свештеника како би одслужио прву православну литургију. Поп Сергеј Урукало је 23.јануара лично приспео на острво, у друштву са руским певачким хором. Дочек му је приредио народ а поздравили су га председник општине и школски надзорник Грчина. Православна црква - капела са орнатом је импровизована у сали Друштва "Хрватска зора". Ту је 24. јануара 1924. године пред председником општине и око 500 грађана одржана прва православна литургија. Друго вече је руски хор извео духовни концерт у просторијама "Тежачке слоге". Сутрадан у понедељак поп Урукало је на позив верника у пратњи шест црквених одборника осветио водицу у 61 дому. Припремало се још 300 католика да пређе - врати се у "прадедовску веру". Јер то су потомци некадашњих Срба досељених из Србије из [[Смедерево|Смедерева]], након пада Српске деспотовине. Настао је покрет за градњу православног храма који су подржали мештани Виса и села Луке, Смедерева и Кути.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1926. године</ref> Православни покрет је захватио и околна острва, најпре Корчулу где је у то време прешло у православље 20 породица.
 
На Вису је 12. новембра 1933. године освећена нова православна [[Српски православни храм Светих Кирила и Методија на Вису|црква]] од стране епископа шибенског др Иринеја Ђорђевића, уз асистенцију епископа мостарског др Станковића. Храм је био посвећен Св. Ћирилу и Методију, а свечаностипројектовао га је београдски архитекта [[Момир Коруновић]]. Парох вишки је тада био поп Стеван Јавор а председник црквене општине Иво Руљанчић. Свечаности је присуствовало неколико хиљада становника острва и гостију из Смедерева и Београда.<ref>"Правда", Београд 13. новембар 1933. године</ref> Иконостас је требаотребало да уради чувени сликар [[Урош Предић]], али је одустао. Храм су срушиле комунистичке власти и на његовом мјесту направиле парк.<ref>{{Cite book|last=Кокотовић|first=Будимир|authorlink=Будимир Кокотовић|title=Православље, бр.1358, 15. октобар, Храм Светих Кирила и Методија на острву Вис, 1933-1963|year=2023|url=|publisher=СПЦ|pages=20, 21|location=Београд}}</ref>
Иницијативом удове Милеве Ивановић (попадије) са острва Виса ту је априла 1927. године основан пододбор Друштва "Књегиње Зорке". За председницу је била изабрана Милева, супруга покојног вишког православног проте Стевана Ивановића.<ref>"Време", Београд 30. новембар 1927. године</ref>
 
На Вису је 12. новембра 1933. године освећена нова православна црква од стране епископа шибенског др Иринеја Ђорђевића, уз асистенцију епископа мостарског др Станковића. Храм је био посвећен Св. Ћирилу и Методију, а свечаности је присуствовало неколико хиљада становника острва и гостију.<ref>"Правда", Београд 13. новембар 1933. године</ref> Иконостас је требао да уради чувени сликар [[Урош Предић]], али је одустао.
 
== Клима ==
Линија 87 ⟶ 86:
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Island of Vis}}
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:ОстрваВис| у Хрватској]]
[[Категорија:Острва Јадранског мора]]