Вис (острво) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Верзија на датум 7. септембар 2018. у 17:56 уреди Srbbolusic (разговор \| доприноси) 27.346 измена м →Историја ← Старија измена		Тренутна верзија на датум 28. јун 2024. у 23:53 уреди поништи Smilutin (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани, Прегледачи IP адреса привремених налога 20.446 измена Словне грешке
(Нису приказане 23 међуизмене 11 корисника)
Ред 1: {{други\|Вис}} {{Инфокутија Острво \| име= Вис \| име 2= \| код језика= \| слика= Vis ~~Bisevo~~Island ~~satelite~~- Croatia.~~gif~~jpg \| опис_слике = Вис \| држава 1= \| држава 2= Линија 37 ⟶ 38: '''Вис''' је [[острво]] у [[Јадранско море\|Јадранском мору]], на [[Хрватска\|хрватском]] делу Јадрана. Удаљен је 45 -{km}- од континенталног копна. Површина острва износи 89,24 km², до острво долази комерцијална линија трајекта из [[Сплит]]а једном до ~~двапута~~два пута дневно, а лети има и везу с [[Анкона\|Анконом]] у [[Италија\|Италији]]. Дужина обале острва је 77 -{km}-. Линија 48 ⟶ 49: Вис је био место старогрчког насељавања,<ref>"Правда", Београд 1939. године</ref> а из тог доба потиче и старовековно насеље [[Иса]] (''-{Issa}-''), а потом прелази под римску управу. У раном [[средњи вијек\|средњем веку]] припадао је [[Неретљанска област\|Неретљанској области]], а његови први словенски становници били су [[Срби Неретљани]], који нису прихватили [[хришћанство]]<ref>[http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio Де Администрандо Империо] {{Wayback\|url=http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio \|date=20081219100557 }} на вики изворима</ref> када је то учинила већина [[Јужни Словени\|Јужних Словена]]. После је често мијењао владаре, односно за владаре је имао [[Млетачка република\|Млетке]], [[Французи\|Французе]], па чак и [[Енглези\|Енглезе]] (тада се на острву, први пут у Хрватској, заиграо и [[крикет]]). После пада [[Наполеон I Бонапарта\|Наполеона]] и Млетачке републике, Вис долази под власт [[Хабзбуршка монархија\|Хабзбурга]]. Тада постаје део царске покрајине Далмације која је, реорганизацијом [[Аустријско царство\|Аустријског царства]] у [[Аустроугарска\|Аустроугарску]], припала аустријском делу. Током револуционарних догађања за уједињење Италије су се појавиле аспирације за припојење Италији. Године [[1866]]. се догодила [[битка код Виса]] између ~~Аустроугарске~~Аустрије и Италије, када је италијанска морнарица поражена од стране флоте аустријског адмирала Тегетхофа,<ref>"Време", Београд 1933. године</ref> а Вис остаје у саставу будуће Аустроугарске. Распадом [[Аустроугарска\|Аустроугарске]], Вис улази у састав [[Краљевина Југославија\|Краљевине СХС]], касније Краљевине Југославије. "Вишка Виноградарско-винарска задруга" продавала је (1933) своја вина у Београду. Имала је своју продавницу у београдској Балканској улици.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref>▼ === Православни Вис ===▼ У [[Други светски рат\|Другом светском рату]], након што су савезници успели преузети власт, на њему је био смештен савезнички војни аеродром (данас под виноградима). [[Јосип Броз Тито]] се склонио на Вис након [[Немачка\|немачких]] акција на [[Дрвар]] ([[Десант на Дрвар\|''Десант на Дрвар'' или ''Седма офанзива'']]), а на острву је формирана [[партизанска ескадрила]].▼ Крајем 1925. године јавио се снажан и масован покрет међу становништвом острва Виса, за прелазак у православље. Током велике свечаности одржане 25. јануара 1926. године сплитски православни парох Урукало је превео у православље 200 мештана дотадашњих католика. То је урађено на позив и молбу будућих православаца, који су писали свештенику у Сплит. Острвљани су тражили да им пошаље једног православног свештеника како би одслужио прву православну литургију. Поп Урукало је 23.јануара лично приспео на острво, у друштву са руским певачким хором. Дочек му је приредио народ а поздравили су га председник општине и школски надзорник Грчина. Православна црква - капела са орнатом је импровизована у сали Друштва "Хрватска зора". Ту је 24. јануара 1924. године пред председником општине и око 500 грађана одржана прва православна литургија. Друго вече је руски хор извео духовни концерт у просторијама "Тежачке слоге". Сутрадан у понедељак поп Урукало је на позив верника у пратњи шест црквених одборника осветио водицу у 61 дому. Припремало се још 300 католика да пређе - врати се у "прадедовску веру". Настао је покрет за градњу православног храма који су подржали мештани Виса и села Луке, Смедерева и Кути.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1926. године</ref>▼ У социјалистичкој Југославији, Вис је био острво затворено за странце и био је велико војно утврђење.▼ Иницијативом удове Милеве Ивановић (попадије) са острва Виса ту је априла 1927. године основан пододбор Друштва "Књегиње Зорке". За председницу је била изабрана Милева, супруга покојног вишког православног проте Стевана Ивановића.<ref>"Време", Београд 30. новембар 1927. године</ref> ▲=== Православни Вис === На Вису је 12. новембра 1933. године освећена нова православна црква од стране епископа шибенског др Иринеја Ђорђевића, уз асистенцију епископа мостарског др Станковића. Храм је био посвећен Св. Ћирилу и Методију, а свечаности је присуствовало неколико хиљада становника острва и гостију.<ref>"Правда", Београд 13. новембар 1933. године</ref> ▲Крајем 1925. године јавио се снажан и масован покрет међу становништвом острва Виса, за прелазак у православље. Током велике свечаности одржане 25. јануара 1926. године сплитски православни парох Урукало је превео у православље 200 (216) мештана дотадашњих католика. То је урађено на позив и молбу будућих православаца, који су писали свештенику у Сплит. Највише нових православаца узело је да слави Св. Саву, док су остали изабрали Св. Јована.<ref>"Време", Београд 28. јануара 1926. године</ref> Острвљани су тражили да им пошаље једног православног свештеника како би одслужио прву православну литургију. Поп Сергеј Урукало је 23.јануара лично приспео на острво, у друштву са руским певачким хором. Дочек му је приредио народ а поздравили су га председник општине и школски надзорник Грчина. Православна црква - капела са орнатом је импровизована у сали Друштва "Хрватска зора". Ту је 24. јануара 1924. године пред председником општине и око 500 грађана одржана прва православна литургија. Друго вече је руски хор извео духовни концерт у просторијама "Тежачке слоге". Сутрадан у понедељак поп Урукало је на позив верника у пратњи шест црквених одборника осветио водицу у 61 дому. Припремало се још 300 католика да пређе - врати се у "прадедовску веру". Јер то су потомци некадашњих Срба досељених из Србије из [[Смедерево\|Смедерева]], након пада Српске деспотовине. Настао је покрет за градњу православног храма који су подржали мештани Виса и села Луке, Смедерева и Кути.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1926. године</ref> Православни покрет је захватио и околна острва, најпре Корчулу где је у то време прешло у православље 20 породица. ▲"Вишка Виноградарско-винарска задруга" продавала је (1933) своја вина у Београду. Имала је своју продавницу у београдској Балканској улици.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> На Вису је 12. новембра 1933. године освећена нова православна [[Српски православни храм Светих Кирила и Методија на Вису\|црква]] од стране епископа шибенског др Иринеја Ђорђевића, уз асистенцију епископа мостарског др Станковића. Храм је био посвећен Св. Ћирилу и Методију, а пројектовао га је београдски архитекта [[Момир Коруновић]]. Парох вишки је тада био поп Стеван Јавор а председник црквене општине Иво Руљанчић. Свечаности је присуствовало неколико хиљада становника острва и гостију из Смедерева и Београда.<ref>"Правда", Београд 13. новембар 1933. године</ref> Иконостас је требало да уради чувени сликар [[Урош Предић]], али је одустао. Храм су срушиле комунистичке власти и на његовом мјесту направиле парк.<ref>{{Cite book\|last=Кокотовић\|first=Будимир\|authorlink=Будимир Кокотовић\|title=Православље, бр.1358, 15. октобар, Храм Светих Кирила и Методија на острву Вис, 1933-1963\|year=2023\|url=\|publisher=СПЦ\|pages=20, 21\|location=Београд}}</ref> ▲У [[Други светски рат\|Другом светском рату]], након што су савезници успели преузети власт, на њему је био смештен савезнички војни аеродром (данас под виноградима). [[Јосип Броз Тито]] се склонио на Вис након [[Немачка\|немачких]] акција на [[Дрвар]] ([[Десант на Дрвар\|''Десант на Дрвар'' или ''Седма офанзива'']]), а на острву је формирана [[партизанска ескадрила]]. ▲У социјалистичкој Југославији, Вис је био острво затворено за странце и био је велико војно утврђење. == Клима == Линија 87 ⟶ 86: == Спољашње везе == {{commonscat\|Island of Vis}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:~~Острва~~Вис\| ~~у Хрватској~~]] [[Категорија:Острва Јадранског мора]]