Вис (острво) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Словне грешке |
|||
| (Није приказано 25 међуизмена 11 корисника) | |||
Ред 1:
{{други|Вис}}
{{Инфокутија Острво
| име= Вис
| име 2=
| код језика=
| слика= Vis
| опис_слике = Вис
| држава 1=
| држава 2=
Линија 37 ⟶ 38:
'''Вис''' је [[острво]] у [[Јадранско море|Јадранском мору]], на [[Хрватска|хрватском]] делу Јадрана. Удаљен је 45 -{km}- од континенталног копна.
Површина острва износи 89,24 km², до острво долази комерцијална линија трајекта из [[Сплит]]а једном до
Дужина обале острва је 77 -{km}-.
Линија 48 ⟶ 49:
Вис је био место старогрчког насељавања,<ref>"Правда", Београд 1939. године</ref> а из тог доба потиче и старовековно насеље [[Иса]] (''-{Issa}-''), а потом прелази под римску управу.
У раном [[средњи вијек|средњем веку]] припадао је [[Неретљанска област|Неретљанској области]], а његови први словенски становници били су [[Срби Неретљани]], који нису прихватили [[хришћанство]]<ref>[http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio Де Администрандо Империо] {{Wayback|url=http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio |date=20081219100557 }} на вики изворима</ref> када је то учинила већина [[Јужни Словени|Јужних Словена]].
После је често мијењао владаре, односно за владаре је имао [[Млетачка република|Млетке]], [[Французи|Французе]], па чак и [[Енглези|Енглезе]] (тада се на острву, први пут у Хрватској, заиграо и [[крикет]]).
После пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и Млетачке републике, Вис долази под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбурга]]. Тада постаје део царске покрајине Далмације која је, реорганизацијом [[Аустријско царство|Аустријског царства]] у [[Аустроугарска|Аустроугарску]], припала аустријском делу. Током револуционарних догађања за уједињење Италије су се појавиле аспирације за припојење Италији. Године [[1866]]. се догодила [[битка код Виса]] између
Распадом [[Аустроугарска|Аустроугарске]], Вис улази у састав [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]], касније Краљевине Југославије.
"Вишка Виноградарско-винарска задруга" продавала је (1933) своја вина у Београду. Имала је своју продавницу у београдској
▲"Вишка Виноградарско-винарска задруга" продавала је (1933) своја вина у Београду. Имала је своју продавницу у београдској Далматинској улици.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref>
У [[Други светски рат|Другом светском рату]], након што су савезници успели преузети власт, на њему је био смештен савезнички војни аеродром (данас под виноградима). [[Јосип Броз Тито]] се склонио на Вис након [[Немачка|немачких]] акција на [[Дрвар]] ([[Десант на Дрвар|''Десант на Дрвар'' или ''Седма офанзива'']]), а на острву је формирана [[партизанска ескадрила]].
У социјалистичкој Југославији, Вис је био острво затворено за странце и био је велико војно утврђење.
=== Православни Вис ===
Крајем 1925. године јавио се снажан и масован покрет међу становништвом острва Виса, за прелазак у православље. Током велике свечаности одржане 25. јануара 1926. године сплитски православни парох Урукало је превео у православље 200 (216) мештана дотадашњих католика. То је урађено на позив и молбу будућих православаца, који су писали свештенику у Сплит. Највише нових православаца узело је да слави Св. Саву, док су остали изабрали Св. Јована.<ref>"Време", Београд 28. јануара 1926. године</ref> Острвљани су тражили да им пошаље једног православног свештеника како би одслужио прву православну литургију. Поп Сергеј Урукало је 23.јануара лично приспео на острво, у друштву са руским певачким хором. Дочек му је приредио народ а поздравили су га председник општине и школски надзорник Грчина. Православна црква - капела са орнатом је импровизована у сали Друштва "Хрватска зора". Ту је 24. јануара 1924. године пред председником општине и око 500 грађана одржана прва православна литургија. Друго вече је руски хор извео духовни концерт у просторијама "Тежачке слоге". Сутрадан у понедељак поп Урукало је на позив верника у пратњи шест црквених одборника осветио водицу у 61 дому. Припремало се још 300 католика да пређе - врати се у "прадедовску веру". Јер то су потомци некадашњих Срба досељених из Србије из [[Смедерево|Смедерева]], након пада Српске деспотовине. Настао је покрет за градњу православног храма који су подржали мештани Виса и села Луке, Смедерева и Кути.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1926. године</ref> Православни покрет је захватио и околна острва, најпре Корчулу где је у то време прешло у православље 20 породица.
На Вису је 12. новембра 1933. године освећена нова православна [[Српски православни храм Светих Кирила и Методија на Вису|црква]] од стране епископа шибенског др Иринеја Ђорђевића, уз асистенцију епископа мостарског др Станковића. Храм је био посвећен Св. Ћирилу и Методију, а пројектовао га је београдски архитекта [[Момир Коруновић]]. Парох вишки је тада био поп Стеван Јавор а председник црквене општине Иво Руљанчић. Свечаности је присуствовало неколико хиљада становника острва и гостију из Смедерева и Београда.<ref>"Правда", Београд 13. новембар 1933. године</ref> Иконостас је требало да уради чувени сликар [[Урош Предић]], али је одустао. Храм су срушиле комунистичке власти и на његовом мјесту направиле парк.<ref>{{Cite book|last=Кокотовић|first=Будимир|authorlink=Будимир Кокотовић|title=Православље, бр.1358, 15. октобар, Храм Светих Кирила и Методија на острву Вис, 1933-1963|year=2023|url=|publisher=СПЦ|pages=20, 21|location=Београд}}</ref>
== Клима ==
Линија 81 ⟶ 86:
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Island of Vis}}
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:
[[Категорија:Острва Јадранског мора]]
| |||