Електричне команде лета — разлика између измена

[[Датотека:Квадроплекс.svg|<center>Шема принципа електричних команди лета.</center>|десно|мини|400п]]

Касније је примењена напреднија технологија преноса сигнала од пилота до хидро–покретача командне површине. Избачена је механичка веза, а уместо ње направљен је електрични пренос сигнала од пилота, преко рачунара. Прве примене ове технологије су биле у аналогној техници, а реализовано је на првом авиону [[Ловачки авион|ловцу]], у серијској производњи [[F-16 Фајтинг фалкон]]а. То је отворило велике могућности за примену ефикасних софтверских и аеродинамичких решења за значајно повећање перформанси лета, посебно у маневру. У овим унапређеним решењима, коришћени су аналогни рачунари, већих могућности.<ref>[{{cite web|author= |url=http://www.vectorsite.net/avf16_1.html#m2 |title=F-16 FBW], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010. године.}}</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Evolution_of_Technology/Computers/Tech37.htm |title=Развој копјутера за FBW F-16], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=07. године06. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070607155928/http://www.centennialofflight.gov/essay/Evolution_of_Technology/Computers/Tech37.htm |url-status= }}.</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://www.glenair.com/html/tiftac.htm |title=Каблови за пренос сигнала], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=02. године05. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070502214022/http://www.glenair.com/html/tiftac.htm |url-status= }}.</ref><ref>''L'héritage de Concorde : une empreinte technologique toujours intacte'', Air & Cosmos, n°2161, 27 février 2009</ref>

Електричне команде лета, са дигиталним електронским сигналом, сличног су општег принципа као и претходна варијанта са аналогним сигналом. Разлика је само у електронском облику преноса сигнала и у томе што се у овом случају користи дигитални рачунар, већих могућности и бољих перформанси. [[Дигитални рачунар]] поред наведених предности је и флексибилнији за пријем сигнала од авионских [[сензор]]а. Са дигиталним рачунаром се могу остварити излази, према серво–вентилу, по сложенијем, задатом софтверу. [[алгоритам|Алгоритми]] сличног нивоа није могуће реализовати код логичког блока аналогног система, који има велика ограничења. Са дигиталним електричним командама лета се потпуно спроводи жеља пилота, уз побољшани квалитет и уз пружање велике помоћи у управљању са авионом. Пилот се ослобађа бриге о свима ограничењима које прате управљање са авионом, као што је гранична издржљивост структуре и граница нападног угла. [[Софтвер]], са којим рачунар обрађује сигнале, исте и филтрира од осцилаторних побуда, што обезбеђује и стабилност рада целог система. Овај [[систем]] команди лета, између осталог, отвара могућност за измештање палице, бочно од пилота. Значајно њено смањење и повећани нагиб пилотског седишта, прате овај концепт. Концепт мале бочне палице ослобађа централни део инструменталне табле, за бољу прегледност, а заваљено седиште омогућава пилоту лакше подношење услова већих оптерећења, при повећаним убрзањима. Један од пионира, у примени ових решења, је борбени авион [[F-16 Фајтинг фалкон|F-16 фајтинг фалкон]], а на путничком авиону [[Ербас А320 фамилија|Ербас А320]], примењена је бочна палица.

Технологије електричних команди лета, освојене су и потврђене са обимним теоретским и лабораторијским истраживањима и са више десетина авиона–лабораторија, преправљених на бази тих нових технологија. Сада су то усвојени стандарди, за савремене борбене, транспортне и путничке авионе, широм света. У томе смислу, Федерална ваздухопловна администрација [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ({{јез-енг|Federal Aviation Administration (FAA)}}), стандардизовала је софтвер за електричне команде лета, под ознаком: -{RTCA/DO-178B}-, а закони управљања, морају да испуне услове -{DO-178B Level A}-. Савремени серијски борбени и комерцијални авиони се производе са овом технологијом управљања, примери су F-16 фајтинг фалкон, [[F-22 раптор]], [[Рафал (авион)|Авион Рафал]], [[JAS 39 Грипен]], [[МиГ-29|МиГ-29СМТ]], [[Сухој ПАК ФА]], [[Ербас А320 фамилија|Ербас А320]], [[Боинг 777]] и други.<ref>[{{cite web |author= |url=http://www.fzt.haw-hamburg.de/pers/Scholz/dglr/hh/text_2007_09_27_A380_Flight_Controls.pdf |title=Команде лета A380, презентирано на Универзитету у Хамбургу], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=24. године09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924020326/http://www.fzt.haw-hamburg.de/pers/Scholz/dglr/hh/text_2007_09_27_A380_Flight_Controls.pdf |url-status= }}.</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://personales.upv.es/juaruiga/teaching/TFC/Material/Trabajos/AIRBUS.PDF |title=Команде лета A320/A330/A340], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=27. године03. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090327095042/http://personales.upv.es/juaruiga/teaching/TFC/Material/Trabajos/AIRBUS.PDF |url-status= }}.</ref><ref name="Студија о електричним командама лета">{{Cite web | url = http://ia600503.us.archive.org/3/items/nasa_techdoc_19760010066/19760010066.pdf | title ="Preliminary System Design Study f o r a D i g i t a l Fly-by-Wire F l i g h t Control System f o r an F-8C A i r c r a f t " | quote = Студија о електричним командама лета | author = Report No.NASA CR-2609 | date = Januaryјануар 1976 | format = pdf| publisher = NASA Langley Research Center | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate =7. 055. 2012.}}</ref>

<center><big>'''Шема примењеног принципа електричних команди лета за [[Нови авион]].'''</big></center>

[[Датотека:Шема умножавања канала.svg|<center>Илустрација умножавања и надгласавања сигнала, електричних команди лета.</center>|десно|мини|350п]]

Основни проблем електрични команди лета био је поузданост и то првенствено због тешкоћа доказа исте. Доказ поузданости у реалном времену би био толико дуготрајан, тако да би за то време застареле све остале примењене технологије. Са савременим методама симулације, у лабораторијским условима, то је смањено на прихватљиво време. Посебно је била проблематична поузданост код дигиталних система, код којих електронски сигнал потпуно прекида рачунар, када ''падне'' његов софтвер, тада се прекида и веза према хидро–покретачу. Кроз дуготрајна истраживања и потврђивања, отворен је пут резервације поузданости преко умножавања паралелних система, са применом посебних метода међусобног ''надгласавања'' њихових сигнала, усвојен је принцип међусобне независности између канала, који је основа поузданости. Већински број сличних сигнала, софтверски одбацују мањински, који одступа са својом вредношћу. Циљ је да се избегну фаталне истовремене грешке у каналима. Ако се и појави грешка у неком од канала, са надгласавањем сигнала, тај се различит сигнал одбацује, пошто је у мањини. Поузданост електричних команди лета, дефинисана је са захтевима да више од један фаталан отказ не сме да се појави, на милион сати лета. Та поузданост система команди лета, нпр. на [[Рафал (авион)|Рафалу]], доказана је у [[Физика|физичкој]] симулацији у [[Лабораторија|лабораторији]], при искљученим механичким компонентама. У процесу испитивања, од милион сати ''лета'', није се појавила ни једна грешка у електронском сигналу управљања. Шематски, на слици десно, приказан је општи принцип умножавања и надгласавања система дигиталних команди лета. Умножавање система је било по принципу три независна дигитална и један аналоган систем. У последње време је приступ са сва четири дигитална канала, при чему је на једном каналу другојачији рачунар, са поједностављеним софтвером. Када би се десило, да три истоветна канала, са сложеним софтвером, имају грешку, велика је вероватноћа да четврти, са поједностављеним, неће имати и да се авион са тиме ограниченим могућностима може вратити у базу. На овај начин је смањен ризик да системска, скривена грешка у сложеном софтверу, буде фатална за цео авион.<ref name="Електричне команде ЭДСУ-200"/><ref name="Електричне команде лета"/><ref name=" FBW-CCV"/><ref name="Студија о електричним командама лета"/><ref>{{Cite web |url=http://www.avions-militaires.net/rafale/manoeuvrabilite.php |title=Електричне команде лета Рафала |accessdate= 9. 12. 2009.|last= |first= |coauthorsdate=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |workbot=InternetArchiveBot |publisherfix-attempted=yes }}</ref>

* Развоју система команди лета, пошто се лако и у раној фази укључује пилот у тај процес, преко [[симулатор лета|симулатора лета]], који почиње да функционише од самог почетка развоја авиона,<ref name="Електричне команде ЭДСУ-200">[{{cite web |author= |url=http://www.airshow.ru/expo/22/prod_2024_r.htm |title=Електричне команде ЭДСУ-200], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=02. године08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090802215216/http://www.airshow.ru/expo/22/prod_2024_r.htm |url-status= }}.</ref><ref name="Електричне команде лета">[{{cite web|author= |url=http://dic.academic.ru/dic.nsf/enc_tech/3962/%D0%AD%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F |title=Електричне команде лета], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010. године.}}</ref><ref name=" FBW-CCV">[{{cite web|author= |url=http://www.ausairpower.net/AADR-FBW-CCV.html |title=FBW-CCV], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010. године.}}</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://www.nasa.gov/centers/dryden/news/FactSheets/FS-024-DFRC.html |title=Дигитални FBW F-8], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=06. године02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090206020513/http://www.nasa.gov/centers/dryden/news/FactSheets/FS-024-DFRC.html |url-status= }}.</ref><ref>[{{cite web |author= |url=http://www.rafmuseum.org.uk/cosford/collections/aircraft/sepecat-jaguar-act-demonstrator.cfm |title=FBW Јагуар], Приступљено|date= |website= |publisher= |access-date=10. 4. 2010 |archive-date=05. године01. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110105041649/http://www.rafmuseum.org.uk/cosford/collections/aircraft/sepecat-jaguar-act-demonstrator.cfm |url-status= }}.</ref>

<center><big>'''На [[Ербас А380|Ербасу А380]] су интегрисане електричне команде лета, а F-8 Крусадер је био један од демонстратора тих технологија. На F-8 је приказан рачунарски блок. '''</big></center>

[[Категорија:АвиониАвионске контроле]]