Отпадне воде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато sh:Otpadne vode
 
(Није приказано 40 међуизмена 16 корисника)
Ред 1:
[[FileДатотека:2012-05-28 Fotoflug Cuxhaven Wilhelmshaven DSCF9867 (crop).jpg|thumb|Постројење за прераду отпадне воде у [[Куксхавен]]у, [[Немачка]]]]
Природна или кондиционирана вода, пошто је једном искоришћена за одређену намену постаје употребљена или отпадна вода. Том приликом у њен састав улази мања или већа количина различитих примеса – загађивача, односно њене физичке, хемијске и биолошке карактеристике се у току употребе толико мењају да она постаје неподобна за ону употребу при којој је и настала.
 
== Врсте отпадних вода ==
=== Домаће отпадне воде ===
'''Домаћа отпадна вода''' представља водоводску воду или природну воду приближног квалитета која је употребљена за кување, прање или санитарне потребе у домаћинству. Поред минералних и органских материја које су већ биле присутне у води чијом је употребом ова отпадна вода и настала, она још садржи и значајне количине хуманих [[Екскрецијасистем за излучивање|екскременти]], [[Папир|папирапапир]]а, [[сапуна]] и других средстава за прање, отпадака од [[Храна|хране]], минералних отпадака и великог броја других отпадних материјала. Највећи део загађивача домаће отпадне воде ипак је органског порекла и, због своје високе енергетске вредности, подложан је деловању сапрофитних [[MikroorganizmiMikroorganizam|микроорганизама]], односно микроорганизмима који се хране мртвим органским материјалом. Зато је ова отпадна вода подложна [[Микробиологија|микробиолошкој]] разградњи, односно труљењу. Отуда она може имати врло непријатан [[мирис]], на пример на [[Водоник-сулфид|сумпорводоник]].
 
За домаће отпадне воде из читавог једног насеља или града, са малим или никаквим уделом индустријских отпадних вода, и које садрже и значајан удео отпадних вода из различитих установа и јавних институција, често се користи назив '''санитарне отпадне воде'''.
Ред 12:
Отпадне воде у чијем саставу доминирају хумани или животињски екскременти, а које углавном потичу из нужника, писоара, штала и слично, називају се '''фекалне отпадне воде'''.
 
=== Индустријске отпадне воде ===
{{посебан чланак|Индустријске отпадне воде}}
'''Индустријске отпадне воде''' обухватају све оне отпадне воде које не воде непосредно и искључиво порекло из домаћинства. Индустријске отпадне воде настају у фабрикама и индустријским погонима након употребе воде у процесу производње. Основна карактеристика ове групе отпадних вода је веома велика разноврсност састава.<ref name="Загађење">{{citeCite book | author= |editor= | title=Загађење и третман отпадних вода | edition= | issue= | pages= | publisher=Виша политехничка школа |location=Београд | year= | isbndoi= | doiurl= | urlid= }}</ref>
 
=== Атмосферске воде ===
Атмосферске (кишне) воде се појављују повремено за време падавина или при топљењу снега и које најчешће нису значајније загађене. Оне, међутим, у току релативно кратког временског периода, и уколико се ради о такозваном комбинованом канализационом систему, могу представљати велико хидрауличко оптерећење за канализациону мрежу и само постројење за обраду комуналних отпадних вода.
 
Једини загађивачи ове врсте вода су инертне, минералне материје (прашина, песак, и слично), а у одређеним периодима године и суво лишће, те се оне најчешће могу без икакве претходне обраде испуштати директно у пријемне водотоке.<ref name="Загађење"/>
 
Када је реч о атмосферским водама са локација појединих индустријских предузећа, показало се да оне могу бити значајније загађене и то углавном истим загађивачима као и индустријске отпадне воде тих истих предузећа. Овакве кишне воде морају се подвргнути одређеном степену обраде пре испуштања у водотокове.
 
=== Инфилтрационе воде ===
Инфилтрационе (подземне) воде су, у суштини, воде за које се користе најједноставнија технолошка решења. Овакве воде карактерише стабилна температура и одсуство бактериолошког загађења, суспендованих материја и мутноће и релативно низак садржај органских материја. Овим водама су обично својствени повећани садржаји гвожђа и мангана и повећана тврдоћа. У неким водама из дубоких бунара могу бити присутни и сумпорводоник и метан, док друге могу имати повећане садржаје хлорида, сулфата и карбоната.
 
== Системи за обраду отпадних вода ==
{{посебан чланак|Системи за обраду отпадних вода}}
Основни циљ обраде сваке отпадне воде је њено што потпуније ослобађање од нежељених компоненти – загађивача, што се остварује применом једног или више основних процеса обраде.<ref name="Технологија припреме">{{citeCite book | author= |editor= | title=Технологија припреме воде за пиће | edition= | issue= | pages= | publisher=Виша политехничка школа |location=Београд | year= | isbn= | doi= | url= }}</ref><ref>{{citeCite book | authorlast=Beychok, |first=Milton R. | title=[[Aqueous Wastes from Petroleum and Petrochemical Plants]] | edition=1st | publisher=John Wiley & Sons | year=1967 | idlccn = [[LCCN]] 67019834}}</ref><ref>{{citeCite book|author=Tchobanoglous, G., Burton, F.L., and Stensel, H.D.|title=Wastewater Engineering (Treatment Disposal Reuse) / Metcalf & Eddy, Inc.|edition=4th|publisher=McGraw-Hill Book Company|year=2003|isbn=978-0-07-041878-03|pages=}}</ref> Један или више основних процеса који се користе за остварење одређеног ефекта обраде, чине линију обраде. Више линија обраде чине систем обраде, односно систем за обнављање квалитета воде.<ref name="Knežić">{{citeCite book | author=L.Knežić, J.Baras, N.Blagojević i M.Mitrović |editor= | title=Obrada otpadnih voda, I deo, Mehanički i fizičko-hemijski postupci | edition= | issue= | pages= | publisher=Savez hemičara i tehnologa Srbije |location=Beograd | year=1980 | isbnid= | doi= | url= }}</ref><ref name="Baras">{{citeCite book | author=J.Baras, I.Brković-Popović, L.Knežić, M.Popović i N.Blagojević |editor= | title=Obrada otpadnih voda, II deo, Biološka obrada | edition= | issue= | pages= | publisher=Savez hemičara i tehnologa Srbije |location=Beograd | year=1979 | isbndoi= | doiurl= | url=id =}}</ref>
 
== Параметри загађености отпадних вода ==
{{посебан чланак|БПК|ХПК}}
Параметри који се користе за одређивање садржаја органских материја у отпадним водама су:
* биохемијска потреба кисеоника (БПК)
* хемијска потреба кисеоника (ХПК)
* укупан органски угљеник (ТОЦ)
 
== Директиве ЕвропскаЕвропске уније из области заштите вода ==
[[Директива|Директиве]] [[Европска унија|ЕвропскаЕвропске уније]] из области заштите вода су:<ref>„Вода 2006“, Зборник радова, 35. годишње конференције о актуелним проблемима коришћења и заштите вода, Златибор, 2006.</ref>
* Оквирна директива о водама -{[[2000/60/EC]]}-
* Директива -{[[91/271/EEC]]}- о пречишћавању комуналних отпадних вода и њена допуна Директива -{[[98/15/EC]]}-
* Директива -{[[91/676/EEC]]}- о заштити вода од загађивања узрокованог нитратима из пољопривредних извора
* Директива -{[[86/278/EEC]]}- о заштити животне средине, а посебно земљишта при коришћењу канализационог муља у *пољопривреди
* Директива -{[[76/464/EEC]]}- о граничним вредностима за испуштање опасних супстанци у воде
* Директива -{[[80/68/EEC]]}- о заштити подземних вода од загађивања
* Директива -{[[96/61/EEC]]}- о интегралном спречавању и контроли загађивања
 
== Литература ==
{{reflist|2}}
 
{{Литература|2}}
* {{Cite book |ref= harv|author= |editor= | title=Загађење и третман отпадних вода | edition= | issue= | publisher=Виша политехничка школа |location=Београд | year= | doi= | url= |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|author= |editor= | title=Технологија припреме воде за пиће | edition= | issue= | publisher=Виша политехничка школа |location=Београд | year= | doi= | url= |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Beychok|first= Milton R. | title=[[Aqueous Wastes from Petroleum and Petrochemical Plants]] | edition=1st | publisher=John Wiley & Sons |year=1967| lccn = 67019834}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Tchobanoglous, G., Burton, F.L., and Stensel, H.D.|title=Wastewater Engineering (Treatment Disposal Reuse) / Metcalf & Eddy, Inc.|edition=4th|publisher=McGraw-Hill Book Company|year=2003|isbn=978-0-07-041878-3}}
* {{Cite book |ref= harv|author=L.Knežić, J.Baras, N.Blagojević i M.Mitrović |editor= | title=Obrada otpadnih voda, I deo, Mehanički i fizičko-hemijski postupci | edition= | issue= | publisher=Savez hemičara i tehnologa Srbije |location=Beograd |year=1980| doi= | url= |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|author=J.Baras, I.Brković-Popović, L.Knežić, M.Popović i N.Blagojević |editor= | title=Obrada otpadnih voda, II deo, Biološka obrada | edition= | issue= | publisher=Savez hemičara i tehnologa Srbije |location=Beograd |year=1979| doi= | url= |id=}}
 
{{Литература крај}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Wastewater}}
 
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Екологија]]
Линија 56 ⟶ 68:
[[Категорија:Загађење воде]]
[[Категорија:Канализација]]
[[Категорија:Техничка терминологија]]
 
[[ar:مخلفات سائلة]]
[[cs:Odpadní voda]]
[[de:Abwasser]]
[[et:Reovesi]]
[[en:Wastewater]]
[[eu:Ur zikin]]
[[fa:پساب]]
[[fr:Eaux usées]]
[[fy:Offalwetter]]
[[he:שפכים]]
[[it:Acque reflue]]
[[lt:Nuotekos]]
[[hu:Szennyvíz]]
[[nl:Afvalwater]]
[[no:Avløpsvann]]
[[oc:Aigassas]]
[[pl:Ścieki]]
[[pt:Águas residuais]]
[[qu:Q'upa yaku]]
[[ru:Сточные воды]]
[[sc:Abas residuales]]
[[sk:Odpadová voda]]
[[sh:Otpadne vode]]
[[sv:Avloppsvatten]]
[[ta:கழிவு நீர்]]
[[uk:Стічні води]]