Лингвистика — разлика између измена

Наравно, лингвисти се слажу да проучавање писаног језика може бити корисно и вредно. За лингвисте који користе методе [[корпусна лингвистика|корпусне лингвистике]] и [[рачунскарачунарска лингвистика|рачунскерачунарске лингвистике]], писани језик је много погоднији за обраду великих количина лингвистичких података. Велике корпусе говорног језика је тешко створити и још теже наћи.

"Лингвистика“ и "[[лингвистика|лингвист]]" не морају се увек примењивати у горњим значењима. У неким контекстима, најбоље [[дефиниција|дефиниције]] могу бити „оно што се студира на уобичајеном универзитетском одсеку за лингвистику“ и „онај ко је [[професор]] на таквом одсеку“. Лингвистика се у том смислу не односи на учење страних језика (осим у случајевима када се изучавају формални модели језика). Она не укључује [[анализа поезије|анализу поезије]]. Само понекад укључује проучавање појава као што је [[метафора]]. Кодификација језика се обично не сматра лингвистиком пошто „лингвисти“ обично проучавају оно што људи раде, а не оно што људи треба да раде. Неко ко се дуготрајно бави тиме не може бити сматран „лингвистом“.

Према неким [[Анатомија|анатомским]] показатељима већ се пре 500 000 година -{''[[Pithecanthropus pekinensis]]''}- могао се артикулирано изражавати. Докази о човековом свесном размишљању о језику стари су око два и по миленијума, а ипак се о лингвистици говори тек уназад два века. У најранијим временима човек је кроз [[Религија|религију]] и [[мит]] покушао да себи објасни постанак језика. [[Билија|Библијска]] [[Стари завет|старозаветска]] [[Књига постања]] спомиње кулу коју је човек хтео да сагради како би дошао до [[Бог]]а, али да их спречи, Бог је људима побркао језике и онемогућио их у њихову науму. Слично је и код средњоамеричких [[Маје|Маја]], [[Африка|афричког]] [[племе]]на [[Subiya people|Сабија]], бурмунског народа Лаху и западнокинеског племена Лоло. Најстарији практични докази о бављењу језиком пронађени су у [[сумер]]ско-[[Асирци|асирским]] [[Силабаријум|силабарима]] и пописима [[реч]]и из 2. миленијума п. н. е. Панини (''Осам подела'') и [[Katyayan|-{''Kâtyâyan''}-]] (''Напоменама'') проучавају [[Санскрт (језик)|санскрт]] у сврху тумачења и приређивања светих [[Веде|ведских]] текстова. У античкој [[Античка Грчка|Грчкој]] и [[Антички Рим|Риму]] [[филозофија]], [[реторика]] и [[логика]] имале су велики углед, па се језик и проучавало управо кроз те дисциплине, а основно питање које је заокупљало мислиоце био је однос речи и ствари које именују, занимало их је: да је ли тај однос унапријед задан, природан или пак арбитраран. У раном [[Средњи век|средњем веку]] изједначавају се [[језик]] и [[граматика]], јер се сматрало да је граматика схематски приказ језика. [[Схоластика|Сколастици]] су сматрали да логика и језик имају исти предмет - смислену [[Реченица|реченицу]]. [[Хуманизам]] и [[ренесанса]] представљају својеврстан заокрет у односу на прошло раздобље, полако се схвата да су проучавања вредни и [[Народни језик|народни језици]], не само [[Латински језик|латински]], а прво важније дело посвећено народном језику је ''Наука о народном језику'' [[Данте Алигијери|Дантеа Алигијерија]]. У следећем раздобљу (17. и 18. век) на језик се гледало идеалистички, веровало се у надређеност духа материји. Мислило се да језик одражава дух [[Нација|нације]], али се и доводио у директну везу са човековом способношћу размишљања, односно сматрало се да човек и мисли зато што се служи језиком.<ref name="Uvod u lingvistiku">Glovacki-Bernardi ''et al'', ''Uvod u lingvistiku'', Školska knjiga, Zagreb, 2001.</ref> О лингвистици као самосталној научној дисциплини - која је изван домена логике, реторике и филозофије - први се пут говори у 19. веку. Творцем такве опште лингвистике сматра се [[Вилхелм фон Хумболт]]. [[Јакоб Грим]] се узима за творца [[дијахронијска лингвистика|историјске лингвистике]], јер је његово дело -{''Deutsche Grammatik''}- заправо преглед историјског развоја [[Германски језици|германских језика]].<ref name="Pogled u lingvistiku"/> У 19. веку у домену поредбено-историјске лингвистике делују и [[младограматичари]] (нем. -{''Junggrammatiker''}-). Језик посматрају кроз одређене фонетске законитости и аналогије. Главни представници су [[Hermann Paul|Херман Пол]], [[Karl Brugmann|Карл Бругман]], [[Berthold Delbrück|Бертолд Делбрик]] те [[Аугуст Лескин|Август Лескин]].<ref name="Uvod u lingvistiku"/><ref name="LZMK-HOL1">[http://hol.lzmk.hr/clanak.aspx?id=25999 LZMK / Hrvatski obiteljski leksikon: mladogramatičari], pristupljeno 4. studenoga 2015.</ref><ref name="Uvod u lingvistiku"/>

Будући да је структурализам учење које на језик гледа као на систем знакова који има своју структуру, а све што је у језику релевантно мора исказати на плану израза.<ref name="LZMK-HOL2"/> Sосиров ''[[Курс оште лингвистике]]'' издан је 1916. постхумно. Сосир је лингвистичко образовање стекао у [[Лајпциг]]у учећи од [[Младограматичари|младограматичара]], а затим је био професор лингвистике у [[Париз]]у и Женеви где је одржао три циклуса предавања. ''Курс'' су припремили његови студенти [[Charles Bally|Чарлс Бали]] (1865 – 1974) и [[Albert Sèchehaye|Алберт Сеше]] (1870. – 1956.) на темељу студентских бележака.<ref name="Pogled u lingvistiku"/> ''Курс'' није плод тренутног надахнућа аутора, него резултат сазревања лингвистичке мисли, а утицај на Сосира могли су имати амерички санскртолог [[William Dwight Whitney|Вилијам Двајт Витни]] (1827 – 1894) и пољски лингвиста [[Jan Baudouin de Courtenay|Јан Бодуен де Куртен]].<ref name="Uvod u lingvistiku"/>

{{refbeginЛитература|30em}}

* {{Cite book| ref=harv|title=On Language and Linguistics | url=https://archive.org/details/onlanguagelingui0000mich|first=Michael A.K. |last=Halliday |authorlink=Michael Halliday |last2=Webster|first2=Jonathan| publisher= Continuum International Publishing Group |year=2006 |isbn=978-0-8264-8824-4 |pages=vii}}

* {{Cite book| ref=harv||authorlink=Џефри Самсон|last=Sampson|first=Geoffrey|title=Schools of Linguistics| url=https://archive.org/details/schoolsoflinguis0000samp_l6r4|publisher=Hutchinson|location=London|year=1980|isbn=978-0-8047-1084-8}}}

* {{Cite book| ref=harv| last=Isac| first = Daniela| last2=Reiss| first2=Charles| title= I-language: An Introduction to Linguistics as Cognitive Science, |edition=2nd edition | url = http://linguistics.concordia.ca/i-language/ | year=2013 | publisher=Oxford University Press | isbn=978-0199660179| pages=| access-date=17. 06. 2017| archive-date=06. 07. 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20110706173454/http://linguistics.concordia.ca/i-language/| url-status=dead}}

* -{[http://www.lingforum.com/forum Linguistics] {{Wayback|url=http://www.lingforum.com/forum |date=20081205082117 }}}-