На овој страници налази се попис свих изабраних чланака за 2012. годину, од 1. сијечња2012. до 31. просинца2012. године. Сустав избора чланака непромијењен је у односу на претходну годину тако да се чланци настављају бирати једном мјесечно те се на главној страници налазе за трајања мјесеца за ког су изабрани. Изабрано је укупно 12 чланка.
Начела на којима је израђен била су; једнакост свих пред законом, независност права од религије и гарантирање приватног власништва.
Законик је укинуо повластице на темељу рођења, допустио слободу вјероисповијести, и прецизирао да послове у државној управи могу добити најквалифициранији људи за тај посао. За израду законика састављена је комисија од четири еминентна правника, који су екпресно обавили посао, тако да је он ступио на снагу 21. марта1804. Наполеонов законик био је наглашено јасно написан и проведљив закон, велики корак у сређивању стања и правне збрке, замијенивши претходно шаренило феудалних закона. Америчкихисторичар Роберт Холтман га сматра једном од ријетких докумената који су утјецали на цијели свијет.
Научна фантастика или знанствена фантастика или само СФ (од енглеског назива "сциенце фицтион" што дословно значи "научнафикција") је умјетнички жанр који обрађује разне опћељудске ситуације смјештене у замишљену будућу реалност која се темељи на данас знаним научним подацима за разлику од жанра тзв. "чисте" или фантастике у ужем смислу која се не темељи на науци. Границе жанра нису јасно дефиниране као нити границе поџанрова. Многа научнофантастична дјела садрже значајке других умјетничких жанрова, попут криминалистичких романа, романа страве и ужаса, хисторијских романа и фантастике. Традиционално се сматра да су данас покојна тројка Исаац Асимов, Артхур C. Цларке и Роберт А. Хеинлеин највећи књижевни мајстори овог жанра који се много промијенио од времена у коме су живјели, а који се често назива "златним добом".
Ако се изузму митске приче о боговима које су успеле преживјети миленијуме до данашњих дана, а реално по свом књижевном стилу спадају у митологију, прво знано научнофантастично дјело је Лукијанова "Истинита хисторија" из 2. вијека нове ере. У том саркастичном дјелу путем којег Лукијан исмијава тадашња вјеровања да су приче о боговима, Хомерова и Херодотова дјела потпуно истинити историјски догађаји, он шаље своје хероје на пут према Мјесецу гдје они долазе током рата између краља Мјесеца и краља Сунца за планет Венеру. Захваљујући таквој радњи "Истинита хисторија" би задовољила све захтеве да би била квалифицирана као прво дјело научне фантастике.
Главне улоге у филму тумачиле су Клара Нака и Таммy Зајец, обје дебитантице, а уз њих је у филму судјеловао велик број значајних глумачких имена, као што су Зринка Цвитешић, Линда Бегоња, Дражен Чучек, Горан Гргић и бројни други. Филм је сниман на неколико аутентичних локација диљем Загреба, док је само неколицина сцена снимана на другим локацијама. Припрема самог пројекта трајала је неколико година, а настао је у сурадњи хрватских и словенских продукцијских кућа. Након што је приказан у Пули, филм је приказан на неколико свјетских фестивала гдје је добио изврсне критике и награде.
Птеросаури (лат. Птеросауриа) су изумрли летећи гмазови који формирају кладус или ред Птеросауриа. Често се наводе као диносаури, али у диносауре спадају искључиво гмазови са усправним ставом (кладус Диносауриа).
Птеросаури се такођер често називају птеродактилима, што је неточно. Израз птеродактил односи се на род Птеродацтyлус, а у ширем смислу на подред Птеродацтyлоидеа.
У еволуцији краљежњака три пута су се појавиле животиње са способности лета. Први су били птеросаури, а птице и шишмиши су се појавили послије.
Најстарији птеросаури живјели су у периоду касног тријаса прије око 228 милијуна година. Они су живјели све до масовног изумирања на крају периода креде, прије око 65 милијуна година.
Цоммодоре Интернатионал била је канадско/америчка твртка која је настала 1954. година, а бавила се је производњом писаћих стројева, електроничких апарата и особних рачунала. Кратка компјутерска каријера ове компаније од само два десетљећа је оставила огромни траг у хисторији ове индустрије пошто је понудила на тржишту први кућни компјутер, први компјутер који је продан у милион примјерака, први вишепроцесорски компјутер и први прави мултимедијални компјутер. Без обзира на сва ова хисторијска достигнућа Цоммодоре Интернатионал је банкротирао 1994. године због великог броја погрешних менаџерских одлука.
Келсос (грч.Κέλσος, лат. Целсус; такође Келс, Целс или Целзо) је био грчки платонистичкифилозоф из 2. века и најозбиљнији критичар хришћанства у раном раздобљу. Његово дело Истински логос (Алетхес логос), написано 178, се сматра првом свеобухватном филозофском критиком хришанства. Изворни спис није сачуван, а дело нам је познато искључиво путем Оригеновог побијања.
У своме делу Келсос подвргава рационалној критици разне јудео-хришћанске митове, наводећи да су неки, попут мита о потопу, позајмљени из других традиција, док су неки, попут мита о стварању света, у сукобу са науком. Он са филозофског становишта даље критикује антропоморфну предоџбу бога, јудео-хришћански антропоцентризам и веровање у сопствену изабраност. Хришћанско учење о ускрснућу тијела критикује као погрешно схваћено филозофско учење о сеоби душе. Хришћанске заједнице свога времена Келсос критикује због противљења образовању и заступања слепе вере уместо разумског испитивања. Он хришћане критикује и због неучествовања у заједничким обредима, непоштовања закона и дрског понашања према сликама богова других народа.
Џон Браун (енглески: John Brown, 9.мај 1800 - 2.децембар 1859) је био амерички револуционарни присталица укидања ропства - аболициониста, који је током 1850-их заговарао и спроводио оружану борбу као средство за укидање ропства у САД те водио знаменити Препад на Харперс Фери - покушај почињања робовског устанка на Југу - који се сматра једним од важних катализатора каснијег грађанског рата). Брауна сматрају "најконтроверзнијим од свих Американаца 19.века" и "првим америчким домаћим терористом".
Браунов покушај 1859. да започне ослободилачки покрет међу робовима у Харперс Феррyју у тадашњој Вирџинији узбуркао је нацију. Суђено му је за издају "Комонвелта Вирџиније", убиство петорице про-робовласничких Јужњака и за подстицање побуне робова. Означен је кривим по свим тачкама и обешен. Јужњаци су тврдили да је његова побуна врх леденог брега аболициониста и да представља жељу Републиканске странке за укидање ропства. Историчари се слажу да је напад у Харперс Ферију 1859. подигао тензије које су годину дана касније довеле до сецесије и Америчког грађанског рата.
Изузев књижвног рада, Царролл се бавио и математиком, те је аутор неколико књига и расправа из подручја те знаности. Бавио се и изумитељским радом те је креирао неколицину ситних, али изразито практичних изума као што је никтограф за писање по мраку. Био је и познат фотограф свог доба, али управо му је фотографски рад донио озлоглашени статус и развио највећи број конртоверзи око њега, које се данас називају "митом о Леwису Царроллу". "Мит" је тема бројних знанствених и академских расправа међу биографима већ неколико десетака година и резултирао је формирањем двају кланова, једног који сматра како Царроллов живот због нејасних и непрецизних тврдњи треба поново проучити те другог, који сматра како је досадашња анализа његова живота и дјела довољно точна. (даље...)
Људски рад је изузетно важна способност људи, то је сврсисходна и свјесно организирана дјелатност људи, ради постизања неког корисног ефекта, којим се може задовољити одређена врста особних или колективних потреба.
Рад у апстрактном смислу представља утрошак људске радне снаге; мозга, мишића, живаца, времена да би се постигао неки циљ, и као такав представљао је средство размјене (робу) од најранијих дана човјечанства.
За људе као врсту постоји латински израз хомо сапиенс (мислећи човјек), јер се дуго мислило да је интелектуална способност одвојила људску врсту од осталих примата, но већ је антички мислиоц Аппиус Цлаудиус Цаецус дошао до закључка да је човјек креатор своје судбине (латински: Фабер ест суае qуисqуе фортунае) дакле до пресудне улоге рада, као оног фактора којима је људима омогућио да постану мислећа бића. (даље...)
Идеја за филм о Цонану родила се још 1970. Едwард Р. Прессман и продуцент Едwард Суммер хтјели су започети снимање филма 1975., али им је требало двије године како би добили филмска права, након чега су задужили Оливера Стона за писање синопсиса приче. Прессману је мањкало капитала за покретање пројекта, те је 1979., након што су велики филмски студији одбили инвестирати у причу, продао пројект Де Лаурентиису. Миллиус је постао редатељ и преправио сценариј.
Кораљни гребен је структура у облику гребена у мору, коју творе жарњаци и која с временом постане довољно велика да има значајан еколошки и физички утјецај на своју околину. То су највеће структуре изграђене од живих организама на свијету. Укупна површина кораљних гребена износи 600 000 км², а на Малдивима се гребени издижу до 2200 метара изнад морског дна.
Кораљни гребени су претежно изграђени од корала из групе Сцлерацтиниа, али у изградњи гребена судјелују и ватрени корали(Миллепора) као и плави корали (Хелиопора цоерулеа) у тропском Индопацифику. Сцлерацтиниа могу опстати од великих дубина до плићака, све до површине мора. Они тијеком много вијекова изграђују структуру гребена од својих скелета састављених од калцијум карбоната.
_2010-12-19_051.jpg)
.jpg)
