Војводство Мантова
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
.svg)
Војводство Мантова (талијански: Дуцато ди Мантова), била је вазална земља Светог Римског Царства у Ломбардији (Сјеверна Италија), која је егзистирала од 1530. до 1708.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Породица Бонацолси владала је Мантовом од 1276. све до 1328. кад је власт преузела породица Гонзага,[1] точније Луиги (Лудовицо) Гонзага који је у аугусту 1328. свргнуо мужа своје кћери Риналда Бонацолсија.[2] Под Гонзагама је од 14. и нарочито у првој половици 15. вијека започела територијална експанзија те доташње средњовјековне комуне, што ратовањем што купњом.[3] Тако су у првим декадама 15. вијека од Вероне узели Остиглиу и Виллимпенту, од Бресцие Цастиглионе делле Стивиере, Солферино, Цастел Гоффредо, Редондесцо и Цаннето, а од Цремоне Боззоло, Остиано, Исоле Доваресе, Ривароло, Виадану и Саббионету. Те новостечене територије формирале су такозвану Нову Мантову која се разликовала од старе како управом тако и привилегијама.[3]
Гонзаге су истовремено радили и на трансформацији власти од типичне сигнорије у грофовију, 1404. донијели су нови статут који је прокламирао вољу господњу као темељ државе. Та фаза довршена је 1432. кад су Гонзаге добили сататус маркиза. Тад је надлежност дотадашњих опћинских судаца пребачена на нове органе које је формирао маркиз, као што је цонсилиум домини (божји савјет).[3]
Од четрдесетих 16. вијека, након статусног успона владара Мантове од маркиза до војвода, што се десило 1530., те проширења на Монтферрат 1536., започела је серија административних и правосудних реформи фокусираних на рационализацију владања. Истовремено су трансформирани већ постојећих органи, као што је цонсилиум домини (или дворска канцеларија), и формирани нови. Суд рота (Обичајно право) замијењен је 1571. Сенатом правде, у који је укључен и "цонсилиум домини". Магистрат је основан 1573., он је заједно са сенатом, био један од главних судова војводства. Формирани су и савјетодавни органи, између осталих и државни савјет 1592., каји је требао координирати активности повећане администрације.[3]
Фердинандо Царло, посљедњи владар из династије Гонзага, морао је због оптужби за кривично дјело абдицирати 1707. и напустити Мантову. То је направљено због притиска Хабсбуршке Монархије, која је била стварни владар те вазалне земље, истина не без основа, јер су троје посљедњих војвода били неразумни расипници.[2] Финале се десио 1708. кад је Војводство Мантова и формално предано Хабсбурзима, који су за шефа поставили своју марионету грофа Гиован Баттисту Цастелбарца са титулом царског администратора.[3] На основу Плана за грађанску и политичку управу аустријске Ломбардије, Војводство Мантова је 1786. укомпонирано у Миланско Војводство као једна од његових осам провинција.[3]
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Монтферрат” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 20. 02. 2019.
- ↑ 2,0 2,1 „Гонзага Дyнастy” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 20. 2. 2019.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Ил марцхесато, пои дуцато ди Мантова (сец. XIV - 1530; 1530 - 1786)” (талијански). Ломбардиа бени цултурали. Приступљено 20. 2. 2019.
