Владимир Штерк

Владимир Штерк (Загреб, 5. сијечња 1891. - Загреб, 6. ожујка 1941.), југославенски архитект.

Животопис

Рођен је у жидовској обитељи, од оца Вјекослава-Алоиса и мајке Лине, рођене Јеллинек. Завршио је пучку школу, а затим матурирао у реалној гимназији у Загребу. Похађао је Чешку високу техничку школу, након завршетка Првога свјетског рата Чешке високе техничке науке (ЧВУТ) у Прагу у раздобљу од 1911.- 1918. године, гдје је дипломирао 19. ожујка 1921. године. Судјеловао је у Првоме свјетском рату и био заробљен у Русији, гдје је проучавао руску дрвену вернакуларну архитектуру.

Након дипломе био је запослен у од 25. ожујка до 30. свибња 1921. године у Техничкој пословници Грађевинског подузећа "Шпиллер, Јузбашић и Шурина", а од 1. липња 1921. године до средине 1923. године у Пословници Игњат Фисцхер. Према биографији у каталогу изложбе "Архитектура у Хрватској 1888.-1938." био је запослен у Градском грађевном уреду у Загребу. Према некрологу био је један од првих асистената на Техничкој високој школи, касније Техничком факултету Свеучилишта у Загребу. 1922. године био је члан оснивачког одбора друштва "Народни рад - друштво жидовских асимиланата и антициониста у Хрватској". 22. ожујка 1922. године положио је практични испит за архитекта. Од 11. вељаче 1925. био је овлаштен за обављање јавне праксе из архитектонске струке на цијелом подручју Краљевине СХС, а 17. свибња 1925. године положио је прописану присегу као овлаштени цивилни инжењер. Од 1923. године био је самостални овлаштени архитект у Загребу. 1929. године пројектирао је дио унутарњег уређења југославенског павиљона у Барцелони, којега је пројектирао архитект Драгиша Брашован. Пројектирао је и извео много вила, стамбених кућа и других зграда у Загребу, загребачкој околици, Славонском Броду, Осијеку и Винковцима.

1931. године судјеловао је на I. изложби југославенске сувремене архитектуре у Београду, 1932. године на изложби Клуба архитеката секције УЈИА у Загребу, а 1938. године на изложби "Пола вијека хрватске умјетности" у Загребу, гдје је и умро 6. ожујка 1941. године, оставивши удовицу Александрину рођ. Фавалле, те синове Вељка и Војка, који су наставили живјети у Загребу до 1949. године, када су иселили у Израел.

Кронолошки попис значајних изведених зграда

• Пословна зграда Славонија д.д., Савска цеста 23, Загреб. 1923. (навод архитекта Стјепана Планића)
• Уграђена стамбена најамна зграда Омега д.д. за градњу кућа, Улица Краља Звонимира 3, Загреб. 1923. - 1924.
• Уграђена стамбена пословна и трговачка најамна зграда Прäгер, Гундулићева 3, Загреб. 1926. - 1927.
• Самостојећа стамбена зграда Сцхöнбаум, Тушканац 25, Загреб. 1926.
• Уграђена угловна стамбена трговачка и пословна најамна зграда Гросс, Британски трг 12, Загреб. 1927. – 1928.
• Самостојећа стамбена зграда Богдановић, Тушканац 90, Загреб, 1927. - 1929.
• Уграђена угловна најамна зграда Драганец, Трг Краља Петра Крешимира IV. 17, Загреб. 1927. - 1928.
• Преградња уграђене стамбене најамне зграде у уграђену стамбену и трговачку најамну зграду Јуреша, Прилаз Гјуре Дежелића 43, Загреб. 1928. - 1931.
• Самостојећа стамбена зграда Бедековић - Сцхиндлер, Гршковићева 15, Загреб. 1928. - 1930.
• Уграђена стамбена пословна и трговачка најамна зграда Ебенспангер, Илица 15, Загреб. 1929. - 1930.
• Уграђена угловна стамбена и трговачка најамна зграда Еисенстäдтер, Прилаз Гјуре Дежелића 85, Загреб. 1930. - 1931.
• Самостојећа стамбена зграда Мосингер, Пантовчак 112, Загреб. 1930. - 1931.
• Стамбено пословна угловница Росингер - Јунгwиртх, Драшковићева 30, Загреб. 1930. – 1931.
• Уграђена стамбена пословна и трговачка најамна зграда Еисенстäдтер, Илица 186. 1930. - 1931.
• Склоп уграђених стамбених и пословних јавних зграда Хрватског Радише, данас МОРХ, Улица Краља Звонимира 12, Загреб. 1931. - 1934.
• Самостојећа стамбена зграда Радан, Јабуковац 39, Загреб. 1931. – 1932.
• Преградња прочеља уграђене стамбене и трговачке зграде Мажић, Радићева 29, Загреб. 1934.
• Уграђена управна и стамбена јавна зграда Јавне Бурзе Рада, суаутор архитект Јован Корка, Улица Краља Звонимира 15, Загреб. 1935. - 1937.
• Планинарски дом Рунолист, Сљеме, Загреб. 1935. – 1936.
• Уграђена стамбена најамна зграда Пицк, Дежманова 8, Загреб. 1935. - 1936.
• Уграђена угловна управна, пословна и стамбена јавна зграда Радничке Коморе у Загребу, суаутор архитект Јован Корка, Трг Краља Петра Крешимира IV. 2, Загреб. 1935. - 1938.
• Самостојећа стамбена зграда Фüрст, Бабонићева 35, Загреб. 1936. - 1937.
• Полууграђена стамбена зграда Крањчец, Гајдекова 16, Загреб. 1936. - 1937.
• Уграђена стамбена најамна зграда Медвед, Арнолдова 4, Загреб. 1937.
• Самостојећа стамбена зграда Неуманн, Пантовчак 103А, Загреб. 1939.
• Уграђена стамбена и трговачка најамна зграда Пећина, Кукуљевићева 6, Загреб. 1940. - 1941.

Литература

• "Пола вијека хрватске умјетности" (каталог изложбе, Загреб, 1938.),
• Владимир Поточњак: "Архитектура у Хрватској 1888. - 1938." (Грађевински вјесник, бр. 4 -5, Загреб, 1939.),
• Стјепан Планић: "Педесет година архитектуре у Хрватској" (Часопис Књижевник, бр. 2, Загреб, 1939.),
• Жељка Чорак: "У функцији знака" (НЗМХ, Загреб, 1981.),
• Томислав Премерл: "Хрватска модерна архитектура између два рата" (НЗМХ, 1989.),
• Дарко Кахле: "Загребачка угловница у раздобљу од 1928. до 1944. године" (Простор, 12[2004] 1[27], 2004.), [1]
• Вања Жанко и Силвија Лимани: "Младост и старост загребачких вила" (каталог изложбе, Модулор, Загреб, 2005.),
• Дарко Кахле: "Потписани пројекти и реализације Владимира Штерка у Загребу од 1923. до 1941." (Простор, 16[2008] 2[36], 2008.), са животописом, библиографијом, каталогом пројеката и изведених зграда. [2]