Вино
Вино је алкохолно пиће које се добија ферментацијом грожђа или грожђаног сока.
Вино је једно од најпопуларнијих алкохолних пића које се сматра једним од најважнијих састојака многих европских и медитеранских кухиња, односно култура. Постоје разне врсте вина које одражавају разноликост климе и тла на којем су узгојене различите врсте винове лозе.
Наука о винима се назива енологија.
Како се прави вино?
[уреди | уреди извор]Суштина је, значи, у томе да се шећер из грожђа преведе у алкохол. То је ферментација. Као споредни производ добија се угљен-диоксид. За овај процес је потребан квасац. Вино се након тога мора процедити и пречистити.
Црвено и бело вино се добијају на готово идентичан начин. Боја црвеног вина потиче од кожице црног грожђа, што значи да се и од црног грожђа може добити бело вино, само је потребно кожицу уклонити пре ферментације.
Кожица се уклања пресовањем грожђа, односно процеђивањем, тако да ако желимо црно вино прво ћемо ферментирати па пресовати, а ако желимо бело - прво ћемо пресовати да одстранимо кожицу, а онда дозволити, или боље речено- подстаћи ферментацију.
Црвено вино
[уреди | уреди извор]Рецимо да желимо да добијемо црвено вино. Приликом ферментације мехурићи гаса избацују кожице на површину каце (данас углавном челичних танкова) у којиме се врши ферментација. Кожице се морају вратити назад, што се често ради гажењем. Два су разлога за ово: један је боја и укус, а други чињеница да би се ако се кожице осуше на површини на њима развили микроорганизми који могу да доведу до кварења вина. Идеална температура за ферментацију црвеног вина је 29-30 степени.
Следи пресовање. Користе се специјалне пресе, за финија вина користи се мањи притисак и обрнуто. Прво вино које се само оцеди се чува одвојено од оног добијеног притиском.
на македонски ке мозе
Бело вино
[уреди | уреди извор]Ако желимо бело вино, прво ћемо пресовати - одстранићемо кожу и семенке и петељке и добити мутан жућкасти сок. Сок онда ферментише. Основни захтев за ферментацију белог вина је да температура буде између 15 и 18 степени. На вишој температури губе се арома и свежина. Модерни танкови за ферментацију имају уграђене аутоматске системе за хлађење. Ферментација траје око 6 недеља.
Ружичасто
[уреди | уреди извор]Две су основне методе за прављење ружичастог вина. Очигледан начин је да се помеша бело вино са мало црног, али је ово у супротности са законом у многим земљама. Други метод је да се започне ферментација црног грожђа као да желимо да добијемо црвено вино и пажљиво посматра док ферементира. Кад достигне жељену боју - уклони се кожа и ферментација заврши без ње.
Пречишћавање
[уреди | уреди извор]На крају процеса ферментације ћелије квасца су мртве. Оне постепено падају на дно и формирају седимент. Квалитетно вино се пречишћава, тако да се седимент уклони. То се ради пресипањем вина тако да талог остане на дну бурета. Често се вину накнадно поправља укус. Некада му се додаје шећер. Ово се обично ради у хладнијим пределима где због недовољно сунца у грожђу нема довољно шећера који би се превео у алкохол. Зато је вино слабије него сто треба. Шећер не сме остати неферментисан и тачно се зна колико се шећера сме додати. Још један начин за поправљање укуса вина је ацидификација. То је додавање винске киселине. Ово се ради у топлијим пределима, нарочито у Аустралији.
Вањски линкови
[уреди | уреди извор]- Wине Стyле Архивирано 2007-11-19 на Wаyбацк Мацхине-у
- Вариетиес оф ред wинес - (en) (fr)
- Wине стораге - (en) (fr)
- Wине винтагес, винтаге цхартс - (en) (fr)
