Вестибул
| Вестибул вестибулум | |
|---|---|
 | |
Вестибул (од латинског вестибŭлум = дубоки глас) је још за антике постао синоним за тријем или пронаос који претходи храму и простор испред гробова.[1] У античкој римској кући, уводни простор која је повезивао улаз са атријем.[1]
Вестибули су за Римског Царства попримили раскошан изглед, примјери за то су Хадријанова вила у Тиволију и Диоклецијанова палача у Сплиту. У ренесансним и барокним палачама, вестибул је унутрашње двориште, простор према ком гравитирају све остале просторије, или затворен богато декориран улазни простор из којег води степениште за горњи кат.[2]
У талијанским палачама с краја 16 и током 17. вијека вестибули се понекад граде високи два ката, као у неким геновешким зградама, управо ће се из тог развити типична енглеска хала.[1]
Од 19. вијека надаље вестибули добијају нови значај и разне функције у великим јавним грађевинама: банкама, музејима, жељезничким станицама, театрима, библиотекама, театрима, палачама парламената и судова.[1]
Вестибул односно вестибулум има слично значење у медицини. Тим термином се назива унутрашњи дио уха, предпростор других органа.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Вестìболо” (талијански). Треццани. Приступљено 4.12. 2019.
- ↑ „Вестибул” (хрватски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 4. 12. 2019.
