Веји
Веји (латински: Веии) је у древно доба био важан етрушчански град 16 км сјеверозападно од Рима у Италији; његово налазиште се налази у сувременој комуни Формелло, у Провинцији Рим.
Веји су били најбогатији град Етрурске лиге, на јужној граници Етрурије. Као етрушчански град најближи Риму, био је дуго у рату с Римом. Према римској аналистичкој традицији, Рим је с Вејима водио дугачак и тежак рат који је трајао десет година (406–396. ст. е.). Међутим, изгледа да су аналистички прикази овога рата моделовани према митском тројанском рату. После освајања Веја, његова богиња-заштитница, "краљица Јунона", била је свечано позвана да пређе у Рим. Територија града била је припојена Риму, чиме се римска територија увећала за 84 одсто, због чега су у то време створене четири нове сеоске трибе. Током рата са етрурским градом Фиденом (437–426. ст. е.) и овог рата с Вејима Рим је увећао број војних трибуна с конзулском влашћу са три на четири, а затим са четири на шест. Рим је 406. год. ст. е. увео војничку плату, а 403. год. ст. е. је увећао своју коњицу. Освајање Веја отворило је Римљанима пут ка јужној Етрурији.
Много касније Ливија је, према Светонију, у Вејима имала имање. Веји су били познати по збирци статуа укључујући кип Тиберија (данас у Ватикану), и Аполону из Веја (данас Националном етрурском музеју).
Град је након античког доба напутен и постао заборављен све док га у 17. вијеку није открио антиквар Рапхаел Фабретти. Остаци Веја данас леже у близини отока Исола Фарнесе.
Ван остатака града се налазе остаци грађевине за коју се сматра да је храм. Такођер су пронађени тумули и гробови уклесани у стијену. Најпознатија је Гротта Цампана, откривена године 1843, коморни гроб с најстаријим познатим етрушчанским фрескама. Уз то постоје дуги тунели који воде у градски хумак, што може потврдити Ливијеве наводе о римској побједи у битки код Веја.
Повезано
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]