Ватикански музеји
Ватикански музеји се налазе у Ватиканској палачи које с 1400 соба творе изванредно важан музејски склоп, како због множине и вриједности ремекдјела које су разни папе скупљали стољећима, тако и због раскошних просторија у којима су смјештена. Ватиканске палаче су величанствени збир зграда с многобројним собама, дворанама, музејима, галеријама, библиотекама, капелама, ходницима, двориштима и вртовима, богати свакојаким умјетничким благом.
У Ватиканске музеје улази се из Ватиканске алеје. Највећа колекција непроцјењивих антиквитета и умјетнина на свијету налази се у музеју Пио Цлементино и музеју Цхиарамонти. Но, највећа колекција талијанских и еуропских слика се чува у 18 соба ватиканске пинакотеке.
С Ватиканским музејима су повезане Рафаелове собе и Сикстинска капела.
Пиов и Клементов музеј
[уреди | уреди извор]Пиов и Клементов музеј носи тај назив јер је величанствена и богата оставштина двојице папа који су живјели у 17. стољећу, Клемента XIV. и Пија VI.
У Музеју старог Рима, којег је обогатио папа Јулије II. у 16. стољећу, налазе се многа дјела античке умјетности. У Апоксиоменовом кабинету налази се Лизипова скулптура Апоксиомена, Поликлетов Дорифор, Фидијева Рањена Амазонка, а у осмерокутном дворишту Белведере античке скулптуре Лаоконт са синовима, Аполон Белведерски (кип Аполона пронађен у Гроттаферрати у доба папа Јулија II.), Праксителов Хермес и три неокласицистичке скулптуре Антониа Цанове: Перзеј с Медузином главом, Креугант и Демоссен.
У Галерији кипова налазе се Праксителов Аполон Сауроктон, те хеленистички рељеф Успавана Аријадна на којему Аријадна, напуштена од Тезеја, спава у немирној пози.
У Галерији попрсја изложени су портрети углавном из римског доба (Попрсје младог Аугуста).
У кабинету маски налазе се грчки кипови Афродите и Книдска Венера.
Дворана Муза украшена је коринтским ступовима, киповима и попрсјима митских ликова. У средини дворане је чувени Белведерски торзо из 1. стољећа, који је израдио Атењанин Аполоније.
Дворана животиња садржи репродукције великог броја животиња у мрамору и алабастру (Мелеагар).
У Округлој дворани је подни мозаик пронађен у Отрицолију, колосални Антонијев кип из Палестрине, али величанствена порфирна посуда, промјера готово 4 метра, јамачно је најбогатији и најраскошнији изложак ове галерије.
Дворана грчког крижа има два порфирна саркофага. У једном је пронађено тијело свете Јелене, а у другом свете Констанције, кћери цара Константина.
Цхиарамонтијев музеј
[уреди | уреди извор]
Основао га је Пио VII. Цхиарамонти (1800.-1823.), а чине га Ходник (Цорридоио), Лаппидариј (Галлериа Лапидариа) и Нови крак (Браццио Нуово) који одражавају типичан неокласичан дух.
Дуж Ходника су кипови, попрсја, саркофази, рељефи итд., све у свему – готово 800 разноврсних античких дјела.
У Лапидарију је више од 5000 поганских и кршћанских натписа.
У Новом краку истиче се Аугустов кип (Аугуст Прима Порта) пронађен 1863. на Фламинијевој цести, а ту га је поставио Пио IX. Колосална група Нил је египатска скулптура коју је, између бројних умјетнина, Аугуст понио након битке код Акција.
Ватиканска пинакотека
[уреди | уреди извор]Збирку пинакотеке започео је скупљати Пио VI., а обогатили су је његови насљедници Пио VII. и Пио X. Пио XI. Је дао изградити данашњу зграду 1936. (Луца Белтрами).
У ватиканској Галерији слика, која је и организирана по кронолошком реду, може се пратити развој сликарства кроз стољећа:
- Бизантски стил и предренесансне слике
- Гиотто и гиоттовци. Ту је могуће пратити поступан настанак талијанске ренесансе: у Сиени Дуццио и Симоне Мартини, а у Фирензи Цимабуе и Гиотто (Гиоттов Полиптих Стефанесцхи је из 1300.).
- Сликари 15. стољећа међу којима је Дјевица с анђелима (Беато Ангелицо), Крунидба Дјевице (Фра Филиппо Липпи) из 1460. насликана за Царла Марзуппинија који је приказан на слици. Анђели глазбеници (фреска из 1472.) и Портрет папе Сикста IV. с Палатином (Мелоззо да Форли), као и Св. Јелоним (Леонардо) и Пиетà (Гиованни Беллини) су из 15. стољећа.
- У једној дворани се налазе слике страних сликара из 15. стољећа, а у другој полиптиси (Царло Цривелли). Тизианова дјела су из 16. стољећа.
- Перугино и Умбријска школе су у посебној галерији. Госпа с Дјететом (Пинтуриццхио) и Св. Бенедикт (Перугино) су из 1495. Перугино је на свом Ускрснућу из 1502. приказао свој аутопортрет на војнику који бјежи, док је војнику који спава дао лице свог ученика Рафаела, за којега се вјерује како је судјеловао у изради овог дјела. Св. Јеролим је рад Гиованнија Сантија, Рафаелова оца.
- Рафаелова соба садржи више Рафаелових слика. Крунидбу Дјевице Рафаел је насликао за Маддалену Одди 1503. још као деветнаестогодишњак. Баснословне крепости је насликао 1507. као претходницу Скидања с Крижа у Галерији Боргхесе. Богородицу од Фолигноа је насликао за Сигисмонда Цонтија, као његов завјетни дар Дјевици. Његово Узнесење Кристово, које је Рафаел урадио 1512., спада у најпознатије слике на свијету.
- Галерија садржи и барокна дјела умјетника као што су Ван Дyцк, Пиетро да Цортона, Поуссин и изврсно Скидање с Крижа (1604.) од Цараваггиа.
Галерија
[уреди | уреди извор]Музеј модерне умјетности
[уреди | уреди извор]Музеј модерне умјетности посједује слике умјетника као што су Царло Царрà и Гиоргио де Цхирицо.
Библиотека
[уреди | уреди извор]
Ватиканска библиотека је прва у Еуропи по старости и богатству рукописа, те библиографским раритетима. У раскошној Сикстинској дворани изложени су понеки веома ријетки примјерци, међу којима рукописна Библија из 4. стољећа, четири примјерка Вергилијевих дјела из раздобља од 3. до 5. стољећа, Еванђеље по Матеју из 6. стољећа, палимпсест који садржи велики дио Цицеронова дјела Де Репубблица (рукопис из 5. ст. који је у 7. ст. саструган да би се на њему преписало тумачење св. Аугустина О псалмима (Супер псалмос), а поновно је изашао на видјело у 9. ст.).
У дну библиотеке, у десној дворани, драгоцјена је збирка древних фресака, међу којима је најважније Алдобрандинско вјенчање (Ноззе Алдобрандини) из Аугостова доба, које приказује припреме за вјенчање Александра Великог и Роксане.
