Универзална декларација о људским правима
Универзална декларација о људским правима је декларација коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (А/РЕС/217, 10. децембра 1948. у палати Шалот у Паризу), чиме је представљено опће виђење организације везано за питања људских права гарантованих људима.
Настанак
[уреди | уреди извор]По завршетку другог свјетског рата на видјело су изашли злочини који је починила нацистичка Њемачка, што је довело до тога да је завладало опће мишљње у свјетској заједници да Повеља Уједињених нација не разјашњава довољно права која треба да заштити. Самим тим, универзална декларација која у потпуности разјашњава права појединаца је била крајње неопходна. Канађанин Јохн Петерс Хумпхреy је био позван од стране Секретаријата Уједињених нација да ради на пројекту и постане главни стваралац декларације. Хампрхреy-ију је асистирала Елеанор Роосевелт из Сједињених Америчких Држава, Ренé Цассин из Француске, Цхарлес Малик из Либана и П. C. Цханг из Кине, између осталих. Проглашење је ратификовано током засједања Генералне скупштине 10. децембра 1948. године гласовима 48 за и 0 против, са 8 уздржаних (Читав Совјетски блок, Јужна Африка и Саудијска Арабија). Изненађујуће, упркос централној улози коју је играо канађанин Јохн Хумпхреy у писању повеље, Канадска влада је била уздржана при гласању за нацрт повеље. Промијенили су свој став касније, када је нацрт изашао пред Генералну скупштину.
Структура и правне посљедице
[уреди | уреди извор]Документ је заснован на традицији цивилног права, рачунајући преамбулу и тридесет одреби. Пошто је створена као објава циљева којих би требало да се придржавају владе, није правно обавезујућа и стога нема потписница. Декларација не представља дио међународног права, али представља значајно оруђе у примјени дипломатских и моралних притисака на владе које крше неке или све одредбе декларације. Међународна конференција Уједињених нација о људским правима из 1968. године одлучила је да декларација „представља обавезу за све чланице међународне заједнице“. Декларација је послужила као основа за оригинална два правно обавезујућа споразума Уједињених нација о људским правима:
- Међународни споразум о цивилним и политичким правима,
- Међународни споразум о економским, друштвеним и културним правима.
I данас је често навођена од стране академика, правника и уставних судова.
Главни принципи
[уреди | уреди извор]Постоји укупно тридесет чланова који оквирно чине споразум о људским правима, али за најзначајније принципе се сматрају слиједећи:
- Право на живот, слободу и сигурност личности.
- Право на образовање.
- Право на запослење, плаћене празнике, заштита од незапослености и социјална сигурност.
- Право на пуно учешће у културном животу.
- Слобода од тортуре или свирепог, нехуманог третирања или казне.
- Слобода мишљења, увјерења и вјероисповјести.
- Слобода изражавања и мишљења.
Критике и остало
[уреди | уреди извор]Поједини кругови су критиковали Универзалну декларацију о људским правима као супротност људским правима, сматрајући да одређена „економска права“ не могу бити људска права јер морају бити обезбјеђена од стране других путем присиле, нпр. опорезивањем. Сматрају да су индивидуална права управо оно што документ тежи да уништи. Томе додају чињеницу да су нацистичка Њемачка и комунистички Совјетски Савез примјенили ова „економска права“ на своје владе и уставе и завршиле стварајући колективистичке режиме одговорне за смрт милиона. Капиталисти повремено заговарају документа дајући примјер Сјеверне Кореје која високо котира у економским правима, док Сједињене Државе према декрарацији ниско котирају, иако су Сједињене Државе далеко перспективније и слободније него Сјеверна Кореја.
Гинисова књига рекорда сврстава декларацију као „најпревођенији документ“ у свијету, до 2004. преведена на 321 језик и дијалект. Друга дјела су, међутим, превођенија; на пример, Библија је такођер сврстана у Гинису као „преведена на 2.233 језика и дијалеката.“ Неки од превода доступних на УНХЦХР сајту садрже неисправљене грешке.
Рок бенд У2 пројектовао је декларацију на огромном екрану послије извођења пјесме Мис Сарајево током Вертиго 2005 свјетске турнеје.
Повезано
[уреди | уреди извор]- Енглески закон о правима, 1689.
- Вирџинијска декларација о правима, јун 1776.
- Декларација независности Сједињених Држава, јули 1776.
- Закон о правима Сједињених Држава, завршен 1789, прихваћен 1791.
- Декларација о правима човјека и грађана, 1789.
- Устав Совјетског Савеза, фирст 1918.
- Европска конвенција о људским правима, 1950.
- Канадска повеља о правима и слободама, 1982.
- Конвенција о правима дјетета, 1990.
- Каирска декларација о људским правима у Исламу, 1990.
- Повеља Европске уније о основним правима, 2000.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- (en) Службена УН страница о људским правима
- (en) Питања и одговори везано за Декларацију Архивирано 2012-09-12 на Wаyбацк Мацхине-у