Ултразвук
Ултразвук је звук чија је фреквенција изнад горње границе чујности за нормално људско ухо, а која износи 20 кХз (20000 херца).[1]
Неке животиње (нпр. пси, дупини, шишмиши, мишеви, итд.) могу чути ултразвук јер имају вишу горњу граничну фреквенцију од човјека.[2][3][4] Млађе особе, а посебно дјеца, могу чути неке звукове високих фреквенција. Што је човјек старији, горња граница чујности му пада, што значи да све слабије чује звукове високих фреквенција. Високе звучне фреквенције саставни су дио спектра фреквенција које производи неки извор звука, а спектар звучних фреквенција чини боју звука. Опадањем чујности високих фреквенција старењем, старијим људима се мијењају и боје звука, што значи да симфонијски оркестар или звук виолине другачије чује дијете од шест, одрастао човјек од 30 или старац од 80 година.
Најпознатија примјена ултразвука је у медицини - ултразвучна дијагностика (нпр. Транскранијални доплер),[5] но користи се и у многе друге сврхе (откривање јата риба и подморница, тзв. сонар). Принцип кориштења је врло једноставан: одашиље се ултразвучни вал, који се одбија од препреке те се према времену потребном да се вал врати одређује удаљеност и облик објекта.
Начини производње ултразвука
[уреди | уреди извор]Електрострикција
[уреди | уреди извор]Најраспрострањенији генератор ултразвука је кварцни генератор, чији је рад заснован на тзв. пиезоелектричном ефекту. То је појава када се на неким кристалима (кварц, турмалин и др.), погодно одрезанима, јавља електрична поларизација када се силом изврши еластична деформација. Умјесто да се дјелује силом, може се постићи обрнут ефект - електрострикција - стављањем плочица у измјенично електрично поље врло високе фреквенције. Када се фреквенција измјеничног напона поклопи са својственом (властитом) фреквенцијом кварцне плочице, наступа резонанција. Услијед резонанције, плочица јако титра и производи ултразвучне валове знатне амплитуде. Употребом турмалина могу се добити ултразвучне асилације и до неколико стотина МХз.
Магнетострикција
[уреди | уреди извор]Ова метода добивања ултразвука заснована је на својству неких материјала да дјеловањем магнетног поља мијењају димензије (жељезо, кобалт, никал итд.).[6] Ови се материјали у јачем магнетном пољу углавном скраћују, те је ова појава названа магнетострикцијом (стрицтура - стезање, сужавање). Ако се кратак штап од ових материјала налази у промјењивом магнетном пољу, онда се доводи у резонантно логитудинално титрање, кад се кроз електромагнет пропушта измјенична струја одговарајуће фреквенције.
Везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Цорсо, Ј. Ф. (1963). „Боне-цондуцтион тхресхолдс фор сониц анд ултрасониц фреqуенциес”. Јоурнал оф тхе Ацоустицал Социетy оф Америца 35 (11): 1738–1743. Бибцоде 1963ASAJ...35.1738C. ДОИ:10.1121/1.1918804.
- ↑ Новеллине 1997: стр. 34–35
- ↑ Матт Каплан (17. 7. 2009.). „Мотхс Јам Бат Сонар, Тхроw тхе Предаторс Офф Цоурсе”. Натионал Геограпхиц Неwс.
- ↑ Соме Мотхс Есцапе Батс Бy Јамминг Сонар (видео)
- ↑ Еммануел П. Пападакис (ед) Ултрасониц Инструментс & Девицес, Ацадемиц Пресс, 1999 ИСБН 0-12-531951-7 стр. 752
- ↑ К.Х.Ј. Бусцхоw ет ал, (ед), Енцyцлопедиа оф Материалс Елсевиер 2001 ИСБН 0-08-043152-6 п. 5990
Литература
[уреди | уреди извор]- Новеллине, Роберт (1997). Сqуире'с Фундаменталс оф Радиологy (5тх изд.). Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-674-83339-2.
- Кунду, Трибикрам. Ултрасониц нондеструцтиве евалуатион: енгинееринг анд биологицал материал цхарацтеризатион. Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, ц2004. ИСБН 0-8493-1462-3
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Гуиделинес фор тхе Сафе Усе оф Ултрасоунд Архивирано 2013-01-10 на Wаyбацк Мацхине-у: валуабле инсигхт он тхе боундарy цондитионс тендинг тоwардс абусе оф ултрасоунд.
- Хигх-фреqуенцy хеаринг риск фор операторс оф индустриал ултрасониц девицес
- Сафетy Иссуес ин Фетал Ултрасоунд Архивирано 2011-07-23 на Wаyбацк Мацхине-у
- Дамаге то ред блоод целлс индуцед бy ацоустиц цавитатион(ултрасоунд)