Пређи на садржај

У2

Извор: Wikipedija
У2
Музички рад
Период активности1976—данас
Жанрроцк, пост пунк, алтернативни роцк
Дискографска кућаИнтерсцопе (раније Исланд Рецордс)
Чланови
Тренутни члановиБоно, Тхе Едге, Адам Цлаyтон, Ларрy Муллен Јр.
Ово је чланак о рок групи У2 за друга значења погледати У2 (разврставање)

У2 (Ју ту) је ирска роцк група основана 1976. Бенд чине Боно (Паул Хеwсон) као вокал, усна хармоника и повремено гитара, Тхе Едге (Давид Еванс) као гитара и клавијатуре, повремено вокал и бас, Адам Цлаyтон као басист и Ларрy Муллен Јр. бубњар.

Група У2 је до данас продала више од 120 милиона студијских албума и више од 50 милиона компилација и снимака живих наступа, шест пута је имала неки од албума на првом месту америчких топ-листа а девет пута у Уједињеном Краљевству. Освојили су 22 Граммy награде, највише након Стевиеја Wондера.

У2 је једна од најпопуларнијих роцк група свијета још од осамдесетих [недостаје референца]. Група је политички активна, посебно у сфери људских права. Активисти су пројекта Маке Повертy Хисторy, а Боно је активиста и организације "ДАТА" (Дебт, АИДС, Траде ин Африца - Државни дуг, сида и трговина у Африци)

Биографија

[уреди | уреди извор]

Формирање и пробој групе

[уреди | уреди извор]

Група је формирана у Дублину у суботу 25. рујна/септембра 1976. Четрнаестогодишњи Ларрy Муллен Јр. објавио је на средњошколској огласној табли да тражи музичаре за свој бенд. Убрзо су имали прву пробу у Ларрyјевој кухињи.

Групу, тада познату као "Бенд Ларрyја Муллена", чинили су Муллен на бубњевима, Адам Цлаyтон на бас гитари, Паул Хеwсон (Боно) као вокал, Даве Еванс (Тхе Едге) на гитари, његов брат Дик Еванс и Мулленови другови Иван МцЦормицк и Петер Мартин на гитарама. Након неколико седмица су и Мартин и МцЦормицк избачени из групе јер су били сувише млади да би свирали на уговореним наступима по баровима. Касније су име промијенили у Феедбацк. Иако су познати као ирски бенд, два члана, Едге и Адам Цлаyтон, су Британци по рођењу.

Хеwсон је добио надимак "Боно Воx" по називу рекламне кампање компаније која је продавала слушне апарате (воx бона на латинском значи "добар глас"). Наиме, један његов друг је рекао да он пјева толико гласно да наглувим неће требати слушни апарати. Тхе Едге (енгл. ивица или оштрица) је добио надимак од Боноа који је сматрао да је овај увијек „на ивици“ због ситуације у свијету. Боно је такође мислио да је „оштрица“ најбољи опис Еџовог облика главе.

Након 18 мјесеци проба промијенили су име бенда из Феедбацк у Тхе Хyпе. Када су 1978. наступали на једном фестивалу примијетио их је један од судија – Јацкие Хаyден, који је био продуцент ЦБС Рецордса. Освојили су прву награду и 500 фунти, а Хаyден им је дао на располагање студио како би снимили свој први демо.

Дик Еванс (Едгеов брат) најавио је одлазак из групе марта 1978. након чега су одржали опроштајну свирку. У мају је Паул МцГуиннесс постао њихов менаџер.

Нису били задовољни именом Тхе Хyпе. Неко је рекао: "Како вам звучи У2? То је име подморнице и шпијунског авиона а и двозначно је (У2 – yоу тоо – и ти; и ја тебе)". То се поклапа и са њиховом филозофијом да и публика учествује у стварању музике и да сте "и ви" (У2) дио музике.

Четворочлана група, већ позната у локалним оквирима, објавила је први сингл "У2-3" у септембру 1979. Пјесма је стигла на врх ирских топ-листа. У децембру те године група је отпутовао у Лондон на први наступ ван Ирске који, међутим, није успио да привуче пажњу енглеске публике и критике.

Боy и Оцтобер (1980. – 1981.)

[уреди | уреди извор]

У марту 1980. потписали су уговор с Исланд Рецордсом. У октобру су објавили први албум Боy који је одушевио критичаре и сматра се једним од најбољих дебија у роцк хисторији [недостаје референца]. Група је по први пут свирала ван Ирске и Уједињеног Краљевства током турнеје која је услиједила по објављивању албума Боy.

Оцтобер, њихов други албум, објављен је 1981. године. За овај албум су карактеристични религиозни текстови. Боно, Едге и Ларрy су предани кршћани, што се види кроз њихове текстове. Њих тројица су приступили религијској групи из Дублина званој Схалом (на хебрејском "мир"). Ово их је навело да преиспитају однос између хришћанске вјере и рокенрол живота. Размишљали су и да напусте музику. Међутим, убрзо су почели рад на другом албуму. Иако је Библија Бону увијек била извор инспирације, Оцтобер је једини У2-ов прокршћански албум. Ово је и њихов највећи неуспјех – албум са најнижом продајом и најслабијим критикама [недостаје референца]. Њихов други албум је уједно и једини албум који нема ни једну пјесму на њиховим Тхе Бест Оф компилацијама (изузев скривене пјесме Оцтобер на крају компилације Тхе Бест Оф 1980-1990).

Wар (1983.)

[уреди | уреди извор]

Године 1983. издају трећи албум под насловом Wар. Овај албум представља прекретницу у стилу и почетак грађења јединственог У2 стила који ће ову групу сврстати међу најутицајније роцк групе свих времена [недостаје референца].

Пјесма Сундаy Блоодy Сундаy говори о рату у Сјеверној Ирској. Пјесма почиње изражавањем бијеса због "Крваве недеље" (енгл. Bloody Sunday). Овај инцидент се догодио током демонстрација 1972. када су специјалне јединице британске полиције отвориле ватру на демонстранте и убиле 14, а раниле 13 лица. Присутни демонстранти и новинари тврде да су жртве биле ненаоружане.

Када су неки текст ове пјесме протумачили као позив Ирској републиканској армији (ИРА) на борбу против британске власти, Боно је одговорио ријечима које се сврставају за најчувеније икад изговорене на концерту [недостаје референца] и које су забиљежене на концертном албуму Ундер а Блоод Ред Скy: Тхис сонг ис нот а ребел сонг. Тхис сонг ис Сундаy Блоодy Сундаy (Ово није побуњеничка пјесма. Ово је "проклета (крвава) недеља").

Извођење ове исте пјесме 9. новембра 1987. забиљежено на албуму Раттле анд Хум (комбинованом концертно-студијском албуму), десило се један дан након бомбашког напада ИРА-е у „Цоунтy Ферманагх“ (Сјеверна Ирска) када је погинуло 11 особа. Током извођења ове пјесме Боно је викнуо: Фуцк тхе 'револутион ("Јебала вас револуција"). Боно је овим јасно показао да се супротставља ирским екстремистима и уопште насиљу и онима који га подржавају.

Њихова пјесма "Неw Yеар'с Даy", која свакако спада у њихове најбоље [недостаје референца], била је њихов први међународни хит и прославила је групу и ван простора Ирске и Британије. Овоме је доста допринело што је МТВ често пуштао спот са овом пјесмом и тиме је представио широј публици. Током Wар турнеје, У2 је по први пут имао распродате концерте по Еуропи и САД-у.

Током ове турнеје су снимили диск са концертним наступима под називом Ундер а Блоод Ред Скy.

Тхе Унфоргеттабле Фире и Ливе Аид (1984. – 1986.)

[уреди | уреди извор]

Још 1983. почели су да раде на четвртом албуму који су продуцирали (аранжирали) Бриан Ено и Даниел Ланоис. Тхе Унфоргеттабле Фире је име серијала умјетничких слика које су сликали преживјели након нуклеарних експлозија у Хиросхими и Нагасакију. Албум је објављен 1984. године.

Бонови текстови су постали њежнији и поетичнији, Едге је све више тежио ефектима у свирци, а ритам секција је опуштенија и звучи више "функy". Текстови су ипак, иако мање контроверзни, задржали изражен политички набој.

Најпопуларнија пјесма са овог албума, "Приде (Ин тхе Наме оф Лове)", је пјесма о борцу за људска права Мартину Лутхеру Кингу. Једна од најпопуларнијих пјесама групе тражи се извор, као и највеће изненађење овог албума, је шестоминутна пјесма "Бад". Пјесма говори о зависности од хероина. Овај проблем је био посебно изражен у Дублину средином 80-их.

Током турнеја на којој је промовисан нови албум, група је по први пут свирала серију великих концерата у затвореном простору. Група је наступила и на Ливе Аид концерту за помоћ Етиопији након велики епидемије куге у јулу 1985. Овај наступ је гледало више од милијарду људи широм планете. Није се очекивало да ће наступ У2 привући највише пажње, а главни догађај цијелог концерта је био 13-то минутно извођење пјесме Бад током којег је Боно сишао са бине и плесао са публиком. Међутим, оволико трајање пјесме није било предвиђено будући да је група планирала да наступ заврши пјесмом Приде. Бонов испад разљутио је остале чланове групе који су затражили од Бона да напусти групу. Лари Мален је касније рекао да су њих тројица чак размишљали да напусте бину док је Боно био у публици. Боно је одлучио да узме одмор од неколико седмица током којег ће размислити о томе. Медији и критичари су овај наступ прогласили најбољим на Ливе Аид-у, Боно је остао у групи, а данас се овај концерт сврстава у легенде рок концерата и примјер Боновог необичног и блиског односа са публиком [недостаје референца].

Музички часопис „Роллинг Стоне“ је 1985. рекао да је „за нову генерацију љубитеља рок музике У2 најважнија група, а можда и једина важна“.

Тхе Јосхуа Трее (1987.)

[уреди | уреди извор]

Деветог марта 1987. године излази пети албум групе. Већина обожавалаца овај албум сматра њиховим најбољим [недостаје референца]. Тхе Јосхуа Трее се продао у 15 милиона примјерака широм свијета. На овом албуму се налази и пјесма "Wитх Ор Wитхоут Yоу" која је један од њиховим највећих успјеха и многи је сматрају најљепшом пјесмом свих времена [недостаје референца] На албуму су и "Буллет Тхе Блуе Скy", "Wхере Тхе Стреетс Хаве Но Наме" и "I Стилл Хавен'т Фоунд Wхат I'м Лоокинг Фор".

Исте године почиње и једна од њихових најславнијих турнеја [недостаје референца] у којој ће одржати чак 110 концерата широм свијета.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]
  1. Боy (1980.)
  2. Оцтобер (1981.)
  3. Wар (1983.)
  4. Тхе Унфоргеттабле Фире (1984.)
  5. Тхе Јосхуа Трее (1987.)
  6. Раттле анд Хум (1988.)
  7. Ацхтунг Бабy (1991.)
  8. Зооропа (1993.)
  9. Поп (1997.)
  10. Алл Тхат Yоу Цан'т Леаве Бехинд (2000.)
  11. Хоw то Дисмантле ан Атомиц Бомб (2004.)
  12. Но Лине он тхе Хоризон (2009.)
  13. Сонгс оф Инноценце (2014.)
  14. Сонгс оф Еxпериенце (2017.)
  15. Сонгс оф Суррендер (2023.)

Уживо

[уреди | уреди извор]
  1. 1983 - Ундер а Блоод Ред Скy
  2. 1988 - Раттле анд Хум (комбинација студијског и концертног албума)
  3. 2000 - Хаста Ла Виста Бабy! (снимљено на наступу у Меxицо Цитyју током ПопМарт турнеје. Доступно једино члановима клуба обожавалаца „Пропаганда“ )
  4. 2005 - У2.Цоммуницатион (снимљено на наступима у Цхицагу и Милану током Вертиго турнеје. Доступно једино члановима У2.цом Архивирано 2013-09-26 на Wаyбацк Мацхине-у интернет клуба)

Компилације

[уреди | уреди извор]
  1. 1998 - Тхе Бест оф 1980-1990
  2. 2002 - Тхе Бест оф 1990-2000
  3. 2007 - У218 Синглес
  4. 2010 - Wиде Аwаке ин Еуропе
  5. 2012 - Фром тхе Гроунд Уп: Едге'с Пицкс фром У2360°"

Остали пројекти

[уреди | уреди извор]
  1. 1979 - Тхрее (ЕП)
  2. 1985 - Wиде Аwаке ин Америца (ЕП)
  3. 1993 - Мелон (специјално издање само за клуб обожавалаца "Пропаганда". Садржи обраде пјесама са албума "Ацхтунг Бабy" и "Зооропа".)
  4. 1995 - Оригинал Соундтрацкс Но. 1 (с Брианом Еном, под називом групе Тхе Пассенгерс).
  5. 2000 - Миллион Доллар Хотел Соундтрацк
  6. 2002 - 7 (ЕП) - објављено једино у САД-у
  7. 2004 - Тхе Цомплете У2 (доступно за преузимање са иТунес Мусиц Сторе. Садржи све студијске и концертне албуме, синглове као и раније необјављен материјал).

Кампање

[уреди | уреди извор]

Група У2 је познатаи и по хуманитарном дјеловању. Боно је посебно активан у кампањама за помоћ неразвијеним земљама Африке. Неке кампање за поштовање људских права у којима су учествовали:

  • Амнестy Интернатионал
  • Греенпеаце
  • Африцан Wелл Фунд
  • Суппорт фор Бурма'с Аунг Сан Суу Кyи
  • ДАТА (Дебт, АИДС, Траде ин Африца)
  • Цхернобyл Цхилдрен'с Пројецт
  • Јубилее Дебт Цампаигн
  • Тхе ОНЕ Цампаигн

Сајтови

[уреди | уреди извор]
 Недовршени чланак У2 је у зачетку. Можете помоћи Wикипедији тако да га проширите.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=U2&oldid=41867596”