Пређи на садржај

Требиње

Извор: Wikipedija
Требиње
Поглед на Требиње
Поглед на Требиње
Поглед на Требиње
Координате: 42°42′Н 18°20′Е / 42.700°Н 18.333°Е / 42.700; 18.333
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Површина
 - Укупна 904 км²
Висина 275
Становништво (2013.)
 - Урбано подручје 22.987
 - Урбана густоћа 35,5 стан./км²
Временска зона УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број 89101
Позивни број 059
Службене странице
[www.требиње.рс.ба]
Карта
Требиње на мапи Босне и Херцеговине
Требиње
Требиње

Требиње је град и општина у Источној Херцеговини, у Босни и Херцеговини. Административно припада Републици Српској. Налази се на тромеђи БиХ, Хрватске и Црне Горе. Од Дубровника је удаљено 27 км, од Херцег Новог 45 км. Сусједне општине су му Равно, Љубиње и Билећа.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Требиње се налази на крајњем југу Републике Српске, у Херцеговини. Смјештено је на Поповом пољу, испод планине Леотар, на надморској висини 273 м. Једним дијелом кроз Требиње протиче ријека понорница Требишњица, чија је укупна дужина 96,5 км.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у Требињу је медитеранска (средоземна) са кратким благим зимама и дугим жарким љетима. Јесени су топлије од прољећа, а снијег је веома ријетка појава. Требиње је данас најтоплији град у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини (уз Мостар и Неум). Просјечна годишња температура ваздуха у граду је 14,8 °Ц (1981—2010), просјечна јануарска температура је 5.9 °Ц, а док је јулска 25,0 °Ц. Љети се температуре често пењу изнад 40 °Ц, а зими се се понекад спусте и испод 0 °Ц. Највиша забиљежена температура износила је 42,5 °Ц, 22. јула 2007. А најнижа забиљежена температура износила је -10.5 °Ц, 9. јануара 1985. Годишње падне просјечно 1532 мм падавина. Дана 21. 7. 2015. тачно у поноћ, у Требињу је измјерена температура од 33,3 °Ц, а према подацима РХМЗ РС то је највиша поноћна температура икада забиљежена на простору БиХ. Град има око 260 сунчаних дана у години. Требиње спада у најсунчаније градове на Балкану. Снијег у Требињу је права ријеткост, а и када падне задржи се по неколико часова. Карактеристични вјетрови у Требињу су Бура и Југо. Бура дува са сјевероистока, доноси прохладно и ведро вријеме. Док Југо дува из правца југоистока, доноси топло и кишовито вријеме. Југо дува обично у зимском периоду. Клима је погодна за узгој великог броја палми и јужног воћа (смоква, нар, мандарина, лимун, наранџа, грејпфрут, маслина, винова лоза).


Климатолошки медијани за Требиња (1981-2010)
Мјесец јан-сиј феб-вељ мар-ожу апр-тра мај-сви јун-лип јул-срп ауг-кол сеп-руј окт-лис нов-сту дец-про година
Апсолутни максимум (°Ц) 20,6 21,9 25,3 28,5 33,5 39,0 41,1 42,5 36,5 31,5 26,3 20,9 38,4
Средњи максимум (°Ц) 10,5 11,3 14,3 18,2 23,6 28,0 31,2 31,4 25,9 21,2 15,4 11,3 20,2
Средња дневна (°Ц) 5,9 6,4 9,3 12,8 17,8 22,1 25,0 25,1 19,7 15,5 10,6 7,0 14,8
Средњи минимум (°Ц) 1,9 2,2 5,0 8,1 12,4 16,5 19,4 19,4 14,3 10,7 6,5 3,1 10,0
Апсолутни минимум (°Ц) −10,5 −8,4 −7,0 −2,7 4,5 6,4 9,0 10,0 7,0 1,8 −4,8 −7,4 −10,5
Преципитација (мм) 153 139 153 92 76 62 47 76 149 169 217 199 1532
Број сунчаних сати 130 133 176 194 249 289 336 312 236 184 133 112 2484
Извор: Wорлд Метеорологицал Организатион[1]


Становништво

[уреди | уреди извор]

По посљедњем попису становништва из 1991 године, опћина Требиње имала је 30.996 становника, распоређених у 178 насеља.

Насељена мјеста су: Абазовина, Алексина Међа, Аљетићи, Аранђелово, Арбанашка, Арсланагића Мост, Баљивац, Бањевци, Баонине, Беговић Кула, Беленићи, Бихови, Бихово, Бијелач, Бијоград, Биоци, Бобовишта, Бодироге, Богданића До, Богојевић Село, Борловићи, Брани До, Брегови, Брештани, Брова, Будоши, Буговина, Центар, Церовац, Цицина, Цицрина, Црнач, Чаваш, Чопице, Чваљина, Чварићи, Десин Село, Диклићи, Дједићи, До, Добромани, Додановићи, Долови, Домашево, Доња Хрупјела, Доња Кочела, Доње Чичево, Доње Гранчарево, Доње Полице, Доње Врбно, Доњи Оровац, Драчево, Дражин До, Дријењани, Дубљани, Дубочани, Дужи, Дврсница, Главинићи, Главска, Гојшина, Гола Главица, Голубинац, Гомиљани, Горица, Горња Хрупјела, Горња Кочела, Горње Чичево, Горње Гранчарево, Горње Врбно, Горњи Оровац, Горње Полице, Горогаше, Граб, Грбеши, Грбићи, Гребци, Гркавци, Грмљани, Гучина, Хрупјела, Хум, Иваница, Јанковићи, Јањач, Јасен, Јасеница Луг, Јазина, Јушићи, Калађурђевићи, Кијев До, Кликовићи, Клобук, Кочела, Кокићи, Коњско, Корлати, Котези, Ковачина, Крај, Крајковићи, Кремени До, Крњевићи, Кучићи, Куња Главица, Кутина, Лапја, Ластва, Локвице, Ломачи, Ломићи, Ложиона, Луч, Луг, Лушница, Љекова, Љубомир, Љубово, Марева Љут, Марић Међине, Месари, Мионићи, Мокри Долови, Морче, Моско, Мостаћи, Мркоњићи, Мрњићи, Наранчићи, Нецвијеће, Неновићи, Невада, Никонтовићи, Ободина, Ограде, Орах, Орахов До, Орашје, Орашје Попово, Орашје Површ, Орашје Зупци, Оровац, Оток, Пареж, Паројска Њива, Петровићи, Петрово поље (Петрово Поље), Пијавице, Подгљивље, Подосоје, Подштировник, Подстрашивица, Подвори, Полице, Пољице Чичево, Пољице Попово, Попово поље, Потклисје, Плана Дола, Прхиње, Придворци, Прљача, Просјек, Пударица, Рапти Бобани, Рапти Зупци, Расовац, Растоци, Равно, Рупни До, Седлари, Ситница, Скочигрм, Славогостићи, Сливница, Сливница Бобани, Сливница Површ, Спарожићи, Старо Слано, Струјићи, Суторина, Шарани, Шћеница Бобани, Шћеница Љубомир, Талежа, Тини, Тодорићи, Требијови, Требимља, Требиње, Трибијови, Трнчина, Тули, Туље, Турани, Турица, Турменти, Тврдош, Убла, Угарци, Укшићи, Ускопље, Ушће, Увјећа, Варина Груда, Величани, Веља Гора, Веља Међа, Виногради, Вјетри, Владушићи, Влака, Власаче, Влашка, Волујац, Врпоље Љубомир, Врпоље Загора, Вучија, Вуковићи, Зачула, Загора, Загора (Доње Село), Заградиње, Запланик, Засад, Засад поље, Завала, Зазубак, Згоњево, Зубачка Убла, Зубци, Зупци, Жаково, Ждријеловићи, Жељево, Жуља и Жупа.

Град Требиње

Управа

[уреди | уреди извор]
Грб Требиња

Одлуком Скупштине општине Требиње о оснивању појединих мјесних заједница, њиховом називу и сједишту, насељима и насељеним мјестима које обухватају, 09-013-52/2000 од 27.06.2002. (Службени гласник Општине Требиње број: 03/02 од 27.06.2002.), основано је 18 мјесних заједница. Оне су:

  • Мјесна заједница "Центар" са сједиштем у Центру обухвата насеље Центар које иде лијевом страном улице Војвођанске до Луча, сјече ул.Вожда Карађорђа, десном страном улице Царине до Полигона, Погигоном до Центра за осматрање, испод новог насеља Сунчани бријег до Бункера(Билећке капије), сјече улицу Вука Мићуновића, спушта се на десну обалу ријеке Требишњице, сјече улицу Мајора Тепића, иде иза комплекса "Јужни логор" до "Луча" и улице Војвођанске.
  • Мјесна заједница "Хрупјела" са сједиштем у Хрупјелима обухвата насеље Хрупјела од Билећке капије (Бањ вир) узводно коритом ријеке Требишњице до Малтезова кола, право на улицу Војводе Влатка Вуковића, лијеком страном ове улице до првих кућа Подгљивља, затим брдом Леотар до изнад Куле Хрупјела, обухватајући стамбено насеље изнад куле, испод брда Кочун поред куће Ковача, па 50 м десно од куће Бендера испод куле кроз борову шуму на улицу Нићифора Дучића између кућа Куртовића и Ђикова , десном страном ул. Вожда Карађорђа до Дубровачке капије, улицом Царине преко Полигона изнад зидина Сјеверног логора и Билећке капије (Бункер).
  • Мјесна заједница "Горица" са сједиштем у Горици обухвата насеље Горица од раскршћа куће Алексића десном страном улице Војводе Влатка Вуковића, даље десном страном улице Билећки пут до првих кућа Подгљивља,обухватајући Подгљивље, Прљачу, иде изнад насеља Горица, спушта се до насеља Бањевци обухватајући и ово насеље, насеље Мост и Нецвијеће, спушта се на језеро ХЕТ-а до Бране "Горица" обухватајући куће Гудеља, Покрајчиће и Крушеву Густријену, па до бране "Горица" низводно ријеком Требишњицом до иза Дома пензионера.
  • Мјесна заједница "Доње Полице" са сједиштем у Полицама обухвата дио насеља Полице од семафора на Ложиони лијевом страном улице Душанове, улицом Српском од поште до Каменог моста, спушта се на лијеву обалу ријеке Требишњице до жељезничког моста, затим право до куће Милорада Кривокапића и даље боровом шумом изнад Бункера, куће Јокановића изнад улице Милоша Шарабе који сјече између кућа Јадранка Деретића и Ратковића (Уроша и Неђа) право на кућу Славка Реџа и преко моста улицом Јована Рашковића и улицом Републике Српске до семафоре на Ложиони.
Град Требиње
  • Мјесна заједница "Горње Полице" са сједиштем у Полицама обухвата дио насеља Полице од "Љекобиља" улицом Јована Рашковића, преко моста улицом Херцеговачком до куће Славка Реџа , затим право између куће Јадранка Деретића и куће Ратковића излази на улицу Милоша Шарабе коју сјече, иде изнад пута кроз борову шуму изнад куће Младена Јокановића, те изнад бункера и куће Кривокапића испод борове шуме и спаја се са путем који води на Рапти, којим наставља изнад "Бранковића куле" и даље путем према Раптима до изнад посљедњих кућа у Гучини, путем старе жељезничке пруге до иза "Попова поља" у изградњи, и улицом Републике Српске до "Љекобиља".
  • Мјесна заједница "Тини" са сједиштем у Тини обухвата простор од семафора на Ложиони, лијевом страном улице Требињских бригада до "Ауторада" , наставља путем Требиње-Дубровник до Гељева моста, сијече пут и иде лијево испод борове шуме укључујуићи ново насеље око Бојанића куће, и спушта се до раскрснице Самарџића куће, иде иза "Новотекса", "Пекаре", десном страном улице Републике Српске до семафора на Ложиони.
  • Мјесна заједница "Ложиона" са сједиштем у Ложиони обухвата простор од Каменог моста улицом Обале Луке Вукаловића до мостића за насеље Оток обухватајући и ово насеље, рукавцем ријеке Требишњице до раскрснице за сушару Аргрокопа и кроз поље избија на раскрсницу до канала пумпног постројења и иде каналом до мостића на рукавцу Требшњице код пумпног постројења и даље рукавцем Требишњице до Гељева моста на пут Требиње-Дубровник, иде овим путем до улуце Требињских бригада и даље овом улицом до краја, улицом Душановом до Нове поште, улицом Српском до Нове поште до Каменог моста.
  • Мјесна заједница "Засад" са сједиштем у Засаду обухват насеља и насељена мјеста: Засад, Мостаћи, Дражин До, Тврдош, Бјелач, Гомиљани и Требињска брда(Паројска њива и Загора).
  • Мјесна заједница "Придворци" са сједиштем у Придворцима обухвата насеља и насељена мјеста Алексину Међу, Тодорићи, Придворци, и дио насеља Рупе, кроз поље избија на раскрсницу до канала пумпног постројења , каналом до рукавца Требишњице, иде рукавцем до Гељева Моста и даље обухватајући куће Марића , Брачковића и Милишића и избија на пут за Придворце.
  • Мјесна заједница "Петрово поље" са сједиштем у Расовцу обухвата насељена мјеста Варина Груда, Чичево, Расовац, Увјећа, Веља Гора, Згоњево,Премишља, Кремени До, Пољице, Лука, Лапја, Петрово , Волујац и Биоград.
  • Мјесна заједниа "Зубци" са сједиштем у Грабу обухвата насељена мјеста Тули, Турменти, Орашје, Крај, Поткрај, Ограде, Богојевић Село, Подштировник, Коњско, Жељево, Убла, Граб, Јаблан До, Кожењ До, Рупе, Куња Главица, Запресјека.
  • Мјесна заједница "Ластва" са сједиштем у Ластви обухвата насељена мјеста. Ластва, Доње и Горње Гранчарево, Скочигрм, Ораховац, Јазина, Жупа, Ушће, Клобук, Аранђелово и Вучја.
Стари град.
  • Мјесна заједница "Љубомир" са сједиштем у Барама обухвата насељена мјеста. Чварићи, Укшићи, Подвори, Врпоље, Брова, Домашево, Угарци-Подосоје, Ждријеловићи, Пијавице, Влашка, Шћеница, Морче, Бориловићи, Борковића Баре, Међуграђе и Цибријан.
  • Мјесна заједница "Моско" са сједиштем у Моску обухвата насељена мјеста Брани До, Дубочани, Доње и Горње Врбно, Јасен и Будоши.
  • Мјесна заједница "Подбрђе" са сједиштем у Доброманима обухвата насељена мјеста Жаково, Добромани, Грбићи, Месари, Ковачина, Жуља, Луг, Старо Слано, Локвице, Кочела, Марић Међине и Десино Село.
  • Мјесна заједница "Величани" са сједиштем у Величанима обухвата насељена мјеста: Орашје, Котези, Прхиње, До, Додановићи, Струјићи, Галичићи, Величани, Драчево, Дријењани и Дубљани.
  • Мјесна заједница "Пољице Попово" са сједиштем у Пољицу Попову обухвата насељена мјеста Мркоњићи, Туље, Диклићи, Пољице Попово, Рапти, Седлари.
  • Мјесна заједница "Шума и Површ" са сједиштем у Хуму обухвата насељена мјеста: Дужи-Љубово, Орашје, Љекова, Мрњићи, Сливница, Баонине, Гола Главица, Кликовићи, Манастир Дужи, Талежа,Мионићи, Јушићи, Петровићи, Цицине, Хум, Ђедићи, Кучићи, Крњевићи, Крајковићи, Јасеница Луг, Арбанашка и Гојшина.

Историја

[уреди | уреди извор]

Најновија археолошка истраживања обављена током 1997. и 1998. године, потврдила су чињеницу о континуираном животу људи на овим просторима од палеолита до данас. Праповијесних објеката (тумулус и градине) је на хиљаде и до сада је испитано само око 1%.

На подручју Требиња су живјели илирско племе Плереји који су заузимали територију између Боке Которске и Поповог поља. О њиховом присуству свједоче бројне градине и тумулуси (Котези, Дријењани, Хутово, Пољице, Равно, Завала и др.). Издвајају се тумулуси у селу Месари, 17 км сјеверозападно од Требиња, и градина Варина груда, јужно од Требиња, у Џиварском пољу, на удаљености од око 4 км, испод брда Хума.[2][3] Граница према племену Даорса, који су живјели у Стоцу и околини била је код Петровог крста на пријевоју Рожац у Горњем Кртињу близу Љубомира, а у римском периоду граница њихове колоније Епидаурум и муниципија Диллунтум. Кроз Џиварско поље је пролазио дио трасе римске комуникације Вид код Метковића (Нарона) - Столац (Диллунтум) - Цавтат (Епидаурум). У Требињу је била лоцирана путна станица Асамум.

У близини Билеће је пронадена илирска гробница с врло необичним начином сахрањивања - Кацањска гробница с врло вриједним предметима од којих су неки увезени из Грчке. То говори о томе да прастановници Кацња нису били егзотични пустињаци, већ људи с интезивним комуникацијама на широком простору.

Улице Требиња почетком 20. вијека.

Једна од најстаријих територијално-политичких јединица формираних по доласку Славена на Балкан била је Травунија, која се простирала: на југу до Дубровника, на сјеверозападу преко Величана до Гацка и Пиве, и на југоистоку до Рисна. У овом подручју налазило 9 жупа са пет градова медју којима и Требиње. Не зна се са сигурношћу какав је био карактер ових градова, али се зна да су то били војни центри, а прије свега утврђена мјеста. У склопу ове политичке јединице жупа Требиње се најприје налазила под управом травунијског жупана (до под крај X вијека) па у саставу дукљанске државе (до под крај XII вијека), затим у склопу немањићке Србије (до 1377.), а потом под влашћу босанске државе (до пада под власт Османлија 1465. године).

За вријеме рата у Хрватској, Требиње је имало важну улогу као једна од база из које су јединице ЈНА започеле поход на Дубровник. Избијањем рата у Босни и Херцеговини, Требиње се нашло на удару хрватске војске која га је почела нападати у љето 1992. па се дио територије нашао под контролом хрватске војске. Даyтонским мировним споразумом тај је териториј постао дио новостворене Општине Равно у оквиру Федерације БиХ.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Требиње је до 1992 био врло развијен град, чији су носиоци били метална индрустрија (Индустрија алата Требиње), конфекцијска производња (Новотекс), локалне прехрамбене фирме, као и хидроелектране на Требишњици. За вријеме рата и послије њега, долази до изолације овога краја и наглог пада запослености. Из града се сели или бива протјеран један дио носиоца економије. Послије рата, Требиње се такођер налазило под економским санкцијама због подршке ратним злочинцима. Привреда Требиња се мјења од завршетка рата 1995. Многи носиоци привреде се затварају и смањује се број радника. Зато почиње да се развија мала привреда и занатство. Данас у Требињу има велики број малих трговина, фризерских салона, бутика и кафића. Ипак задњих година се град развија и обнављају се стари капацитети. У Требињу је сједиште Електропривреде Републике Српске. У граду је почео са радом Сwисслион Таково, гдје се планира производња од око 30.000 тона производа, који ће бити пласирани у Европу и свијет, чиме ће ова фабрика бити уврштена у водеће европске произвођаче. Сто се тиче пољопривреде треба напоменути виноградство , у граду егзистира већи број винарија које производе надалеко позната аутохтона вина " вранац" и "жилавка ,

Славни људи

[уреди | уреди извор]
Слика из Требиња 1966.
Небојша Глоговац
Мустафа Бусулаџић
Владимир Радмановић

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]

Опширније:Национални споменици у Требињу

Образовање

[уреди | уреди извор]

У Требињу постоје 3 основне школе.Такође у граду постоји гимназија, центар средњих школа I техничка школа.

Култура

[уреди | уреди извор]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Спорт је у Требињу веома добро развијен.У граду постоје клубови за све популарне екипне спортове.Најзначајнији су; ФК Леотар и КК Леотар. Учесници Олимпијских игара у Лондону 2013 су : Пливачица Ивана Нинковић и веслач Радоје Ђерић . Каратисткиње Драгица Драпић - Вучуревић и Тамара Лозо џудисткиња Александра Васиљевић . Фудбалери Синиша Мулина , Синиша Бердовић, Јовица Вицо, Бранислав Крунић , Здравко Шараба , Илија Продановић , Бојан Вучинић , Владимир Гаћиновић , Небојша Гудељ , Митар Вукановић и фудбалерка Маја Поповац . Кошаркаши Сабахудин "Дино" Билаловић , Миленко Савовић , Борис Савовић , Игор Врећа , Никола Ђурасовић , Божидар "Божо" Ђурасовић и Душко Марковић . Атлетичари Анкица Барзут , Јово Станић, Бојана Берак и Вања Спаић . Шахисти Ана Бендераћ и Славиша Брењо. Значајне резултате постижу и џудисти и каратисти.ФК Леотар наступа на стадиону Полице ( 8.500 мјеста од чега 4.500 сједећих),град има спортску дворану (4000 мјеста). У Требињу су рођени или су поријеклом из Требиња кошаркаши освајачи медаља за Србију и Црну Гору: Предраг Даниловић, Дејан Бодирога, Милан Гуровић, Владимир Радмановић, као и одбојкаши, браћа Милош Грбић , Владимир Грбић и Никола Грбић. Дејан Бодирога је направио кошаркашки камп у Требињу којег сваке године посјете најзначајнији стручњаци овог спорта.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Wорлд Метеорологицал Организатион Цлимате Нормалс фор 1981–2010”. Wорлд Метеорологицал Организатион. Приступљено 10 Новембер 2021. 
  2. ↑ „Тумулуси у Месарима”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-24. Приступљено 2016-03-09. 
  3. ↑ „Варина груда”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-24. Приступљено 2016-03-09. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Trebinje&oldid=41677179”