Того

Рéпублиqуе Тоголаисе Тогоанска Република
Застава Грб
Гесло: Траваил, Либертé, Патрие (француски: Рад, слобода, домовина)
Химна: "Салут à тои, паyс де нос аïеуx"
Главни град	Ломé
Службени језици	француски
Леадерс
Утемељење	Од Француске 27. травња 1960.
Површина
• Воде (%)	5
Становништво
• Попис из 2002	5.556.812 (124.)
• Густоћа	98 /км2
Валута	ЦФА франак
Позивни број	228
ИСО 3166 код	[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена	.тг

Того је држава у западној Африци. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски заљев, дио Атлантског оцеана, а граничи на западу с Бјелокосном Обалом, на сјеверу с Буркином Фасо и на истоку с Бенином. Того је међу државама свијета површином најсличнији Хрватској (већи је за 243 км²).

Географија

Земља се простире у смјеру сјевер-југ у дуљини од око 550 км, с ширином од 40 до 130 км. Због издуженог облика Того захваћа више земљописних зона које се настављају из сусједних земаља: на крајњем југу налази се обална низина с плитким лагунама, на сјеверу и југу рељеф је раван или валовит (сјеверну равницу покрива савана), док се у средишту и на крајњем сјеверозападу терен издиже (највиша точка Агоу, 986 м).

Хисторија

О повијести Тога пре додира с Еуропљанима мало је познато. У 18. стољећу обалу данашњег Тога контролисала је Данска, али крајем 19. века у великом таласу европске колонизације ово је подручје заузела Немачка. Немачки Того укључивао је и источни део данашње Гане. После Првог светског рата колонију су поеелиле Велика Британија којој је припао западни део и Француска која је добила исток с већином прометне инфраструктуре коју су изградили Нијемци.

Кад су се 1950-их афричке земље почеле припремати за деколонизацију, поставило се питање судбине подијељеног Тога. Британски се Того на плебисциту 1956. изјаснио за прикључење британској Златној обали и двије су колоније створиле неовисну Гану. У француском је дијелу 1960. проглашен самостални Того. Године 1963. у државном је удару свргнут и убијен први предсједник Сyлванус Олyмпио, а 1967. у новом је удару на власт дошао начелник главног стожера оружаних снага, потпуковник (касније генерал) Éтиенне Еyадéма.

Еyадéма се комбинацијом клијентелизма и репресије одржао на власти све до смрти у вељачи 2005. по чему је рекордер међу афричким вођама. Године 1974. провео је африканизацију свих особних имена у земљи, промијенивши властито у Гнассингбé. Тијеком 1970-их стање тогоанског господарства побољшало се захваљујући приходима од фосфата, али кад су почетком 80-их цијене фосфата на свјетском тржишту пале Того је захватила дубока господарска криза. Еyадéма је успио преживјети вал демократизације у Африци 1990-их и побиједити на трима изборима које су међународни проматрачи разнолико оцијенили. На мјесту предсједника наслиједио га је син Фауре Гнассингбé.

Становништво

Становништво Тога састоји се од око 20 етничких скупина. Двије највеће су народ Еwе који живи на југу и Кабyе са сјевера. Ова су два народа у недавној тогоанског повијести често била политички сукобљена (дугогодишњи предсједник Еyадéма припадао је народу Кабyе и многи су га оптуживали за фаворизирање сјеверног дијела земље). Језици Еwеа и Кабyеа служе и међусобном споразумијевању мањих скупина. Француски је језик управе и вишег образовања.

Вјерски, више од половице становника припада домаћим религијама. Кршћана је нешто мање од 30%, а муслимана око 20%.

Економија

Тогоанско господарство темељи се на комерцијалној и некомерцијалној пољопривреди те рударству и трговини. Најважније извозне културе су памук, кава и какао. Извозе се и фосфати.

БДП је за 2004. процијењен на 1600 УСД по становнику (мјерено по ППП-у).

Градови

• Попис градова у Тогу

Того на Wикимедијиној остави