Пређи на садржај

Тиглат-Пилесер I

Извор: Wikipedija

Тиглат-Пилесер I (акадски: Тукулти-апил-Ешара »моје је уздање у сину Ешарину«) је био краљ Асирије (1115. пре Христа-1076. пре Христа) . Био је један од највећих асиријских освајача. Заузео је Феникију. Из сачуваних натписа види се да је међу поданицима и непријатељима пажљиво потицао стварање страха према себи.

Поход против народа Мушку ,Малатије и Киликије

[уреди | уреди извор]

Син је Ашурешиша I, постао је краљ 1115. пре Христа и био је један од највећих асирских освајача. Његов први поход је био против народа Мушку, који је заузео извесне делове Асирије у горњем току Еуфрата. Прешао је 1120. пре Христа Еуфрат, заузео је Каркемиш и победио је Мушку. После тога је прегазио Комаген и источну Каподокију и истерао је Хетите из асиријске провинције Субарти североисточно од Малатије.

У следећем походу асиријска војска је продрла у планине јужно од језера Ван и после тога су кренули на запад и Малатија се покорила краљу Асирије. После тога је напао Коман у Каподокији. Записи о тим победама су на бакреној плочи на тврђави, која је осигуравала његова освајања у Киликији.

Освајање Феникије и излаз на Медитеран

[уреди | уреди извор]

Следећи непријатељ са којим се обрачунао били су Арамејци. У сикобу са њима три пута је продро је до извора Тигриса. Након заузимања хетитског града Петора, на ушћу Сајура у Еуфрат осигурао је контролу над важним путем према Медитерану. Одатле је кренуо према Губалу (Библос), Сидону и коначно Арваду, где се укрцао на брод. Освајањима је дошао до Медитерана. Краљевски љетописи овдје спомињу да је краљ запловио морем и ондје убио биће које се назива нахиру или »морски коњ.« Данас није јасно која је то животиња могла бити. Постоје и други извјештаји о лову повезани с овим краљем. Освојио је Феникију.

Тиглат-Пилесер I. извео је и више грађевинских захвата, а особито су значајне обнове храмова божанстава Ашур и Хадад у граду Ашуру.

Чини се да је крај његове владавине био прилично неспокојан, будући да је појачан притисак Арамејаца на краљевство. Умро је 1076., а наслиједио га је његов син Ашарид-апал-Екур. Његови су синови били и каснији асирски краљеви: Ашур-бел-кала и Шамши-Адад IV.

Повезано

[уреди | уреди извор]
Претходи:
Асхур-ресх-исхи I
Краљ Асирије
1115–1077. пне.
Слиједи:
Асхарид-апал-Екур