Thunderball (film)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тхундербалл
РежијаТеренце Yоунг
ПродуцентКевин МцЦлорy
СценариоРицхард Маибаум
Јохн Хопкинс
синопсис: Кевин МцЦлорy
Јацк Wхиттингхам
Иан Флеминг
(Тхундербалл)
Предложакоригинални сценарио; аутор:
Кевин МцЦлорy
Јацк Wхиттингхам
Иан Флеминг
УлогеСеан Цоннерy
Цлаудине Аугер
Адолфо Цели
Луциана Палуззи
Рик Ван Нуттер
МузикаЈохн Баррy
ФотографијаТед Мооре
МонтажаПетер Р. Хунт (супр ед)
Ернест Хослер
СтудиоЕон Продуцтионс
ДистрибуцијаУнитед Артистс
Датум(и) премијере
9. 12. 1965 (1965-12-09) (Токyо)
Трајање130 мин.
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Буџет9 мил. $
Бруто приход141,2 мил. $

Операција Гром (енг. Тхундербалл) је четврти филм из серијала о Јамесу Бонду из 1965., и четврти са Сеаном Цоннерyјем у улози агента МИ6. Филм прати Бондове напоре да пронађе двије НАТО-ове украдене нуклеарне бомбе које је украла терористичка организација СПЕЦТРЕ која тражи 100 милијуна долара откупнине да не униште Лондон и Миами. Потрага Бонда води на Бахаме, гдје проналази Емилиа Ларгоа, другог човјека СПЕЦТРЕ-е. Уз помоћ ЦИА-е и Ларгове љубавнице, Бондова потрага кулминира у подводној битци с Ларговим рониоцима. Иако неки сматрају Голдфингер (1964.) најбољим 007 филмом, Операција Гром је најгледанији, с готово 140 милијуна плаћених улазница, док је Голдфингер други најгледанији, с око 130 милијуна проданих улазница.

Продукција

[уреди | уреди извор]

Замишљен као први филм о Јамесу Бонду, Операција Гром била је предмет комплицираних правних битки од 1961. до данас. Бивши сурадници Иана Флеминга, Кевин МцЦлорy и Јацк Wхиттингхам тужили су га 1961., убрзо након објављивања романа Операција Гром, тврдећи да га је написао по узору на сценариј који је трио прије написао за пропали филмски пројект о Јамесу Бонду. Нагодба је постигнута изван суда; МцЦлорy је задржао дио права на причу романа, радњу и ликове. До тада је Јамес Бонд већ био успјех на боx-оффицеу, а продуценти серијала Броццоли и Салтзман бојали су се да ће им противник МцЦлорy измакнути контроли; договорили су се да ће МцЦлорyја потписати као продуцента, док ће њих двојица остати извршни продуценти.

Према монтажеру Петеру Хунту, објављивање Операције Гром одгођено је, с листопада на просинац 1965., јер је трајао предуго; четири и пол сата, према часопису Вариетy. Двадесет година послије, 20. студеног 2005., већина преживјелих глумаца и екипе скупило се у Лондону на специјалном приказивању поводом 40. годишњице.

Филмске локације

[уреди | уреди извор]

Локације снимања

[уреди | уреди извор]

Сниман на Бахамима, Операција Гром позната је по подводним акцијским сценама што је увелике популаризирало роњење као рекреацијски спорт. У Нассауу, тијеком задњих дана снимања, супервизор специјалних ефеката Јохн Стеарс употријебио је експериментално ракетно гориво како би подигао у зрак Ларгову јахту, Дисцо Воланте. Игнорирајући стварну снагу етеричног горива, Стеарс је натопио цијелу јахту горивом, склонио се, и дигао брод у зрак. Резултат је била снажна експлозија која је разбила прозоре у Баy Стреету у Нассауу удаљеном отприлике 30 миља.

Радња

[уреди | уреди извор]

Филм почиње с Јамесом Бондом на покопу пуковника Јацqуеса Боуварда, водећег агента СПЕЦТРЕ-е, који је убио двојицу британских агента, његових колега. Након покопа, Бонд примјећује како пуковникова удовица сама отвара аутомобилски прозор (нешто што жене не раде); заправо, "она" је прерушени Боувард. Слиједећи је до њезина дворца, Бонд се супротставља Боуварду и убија га, затим бјежи према својем Астон Мартину ДБ5, паркираном испред дворца.

Убивши Боуварда, M шаље Бонда у клинику како би се опоравио. Док га масира Патрициа Феаринг, Бонд наилази на Цоунта Липпеа, лукавог човјека с криминалном тетоважом на лијевом зглобу. Сумњичави Бонд га почиње слиједити до његове собе, али га угледа Липпеов сусјед из клинике који је ту ради пластичне операције.

Касније, Липпе покушава убити Бонда стројем за истезање костију, али Бонда спашава Патрициа Феаринг. Бонд се освећује Липпеу бацивши га у врућу каду, иако је Цоунт преживио. Околности постају још чудније након што је Бонд пронашао бандажираног човјека, након чега преживљава други покушај убојства.

Мртви човјек је Францоис Дервал, франацуски пилот из НАТО-а који је био члан екипе бомбардера Авро Вулцан који је носио двије нуклеарне бомбе. Замијенио га је СПЕЦТРЕ-ин човјек Ангело, који се подвргнуо пластичној операцији како би изгледао као Дервал. У авиону је плином отровао посаду, промијенио курс и спустио га у бахамско море, у плићак. У међувремену, пилот отмичар Ангело, остаје под водом не могавши се ослободити из свог сједала. Коначно, Емилио Ларго, Број Два СПЕЦТРЕ-е, убија Ангела пререзавши му довод зрака и украде нуклеарне бомбе. Ларго је хтио Ангела мртвог јер је тражио више новца пријетећи како ће саботирати отмицу.

Криза с отмицом бомби окупља Бонда и све друге 00 агенте у Wхитехаллу, у Лондону. На путу према тамо, Цоунт Липпе прогони Бонда пуцајући на њега; Бонд је таман хтио активирати оружја у аутомобилу кад мотоциклист испаљује пројектил који убија Липпеа. Број Један, челник СПЕЦТРЕ-е, наредио је Липпеово убојство јер није предвидио Ангелову издајничку потражњу за више новца.

Бонд присуствује састанку на којем се налазе сви остали 00 агенти у Еуропи (иако се јасно види само лице агента 008). M задужује Бонда да оде у Канаду, али, с фотографије, Бонд препознаје НАТО-ова пилота извиђача, мртваца из клинике. Како је пилотова сестра, Домино Дервал (Цлаудине Аугер), у Нассауу, M га шаље тамо, како би је истражио. Испоставља се да је она Ларгова љубавница. Бонд прилази Ларговом сједишту ронећи.

Још једна дјевојка која се појављује на филму, али не и у роману, је Фиона Волпе. Она је СПЕЦТРЕ-ина плаћена убојица заслужна за замјену Дервала Ангелом, и убојство Цоунта Липпеа. Покушава убити и Бонда након састанка с Ларгом у Нассауу. Касније, хватајући одбјеглог Бонда, погођена је у леђа метком који је био намијењен Бонду док је плесала с њим у локалном ноћном клубу на прослави Јунканооа; Бонд је оставља мртву на столу, питајући: "Може ли моја пријатељица сјести? Мртва је уморна."

У Нассауу, Бонд и ЦИА-ин агент Фелиx Леитер траже Вулцан хеликоптером, нашавши га коначно под водом, заједно с труплима чланова посаде и Ангелом који се претварао да је НАТО-ов пилот извидник. Након тога, Бонд каже Домино да јој је Ларго убио брата, тражећи да му помогне у потрази за нуклеарним бомбама. Она каже Бонду гдје ће и како замијенити СПЕЦТРЕ-ина агента на мисији с Ларгом, који ће извући бомбе подморницом. Тада Бонд (обучен у ронилачко одијело једног од Ларгових људи) открива Ларгов план о детонирању бомби на Миами.

Након што су пренијели бомбе у шпиљу гдје ће бити привремено смјештене, Ларго открива Бондов прави идентитет. Након подводне борбе с Ларговим људима у шпиљи с бомбама, у којој је Бонд једва побјегао, Леитер спашава Бонда. Бонд каже Леитеру гдје се налазе бомбе и да Ларго планира напасти Миами; Леитер наређује постројби америчке морнарице да се обрачунају с Ларговим рониоцима. Бонд се придружује обрачуну, убивши више СПЕЦТРЕ-иних рониоца високо технолошким оружјима на подморници те својим ножевима и рукама. Изненадна појава морских паса присиљава супротстављене стране да се удруже против заједничког непријатеља; преостали СПЕЦТРЕ-ини рониоци се предају.

Након завршетка битке, Ларго бјежи на Дисцо Воланте, на којем се налази још једна бомба; Бонд га слиједи и ушуља се на брод. У јахти, током њиховог шакачког обрачуна, Ларго успијева подићи руку и умало успијева упуцати Бонда, али га Домино погађа копљем у леђа. Закључавши умирућег Ларга у неконтролираној јахти, Бонд и Домино скачу с брода који почиње јурити около те на крају експлодира. Бонда и Домино спашава амерички авион.

Возила и направе

[уреди | уреди извор]

У уводној секвенци Операције Гром поновно се појављује Астон Мартин ДБ5 (који се први пут појавио у Голдфингеру) наоружан воденим топом само тренутак послије након што је Бонд слетио ракетним опасачем ("Белл Роцкет Белт" који је развио Белл Аирцрафт Цорпоратион). Бонд га употребљава како би побјегао из дворца.

Q је опремио Бонда направама које он употребљава кроз причу. Опрема укључује капсулу која емитира сигнал којим се може пратити агент на терену, ронилачки сат и подводну инфрацрвену камеру, подводну пушку и подводни мотор који помаже рониоцима да се крећу брже него други рониоци.

Коначно, Бонд има мали уређај за дисање с два цилиндра постављена с обје стране, који омогућује кориснику да дише неколико минута испод воде.

Кад је Операција Гром премијерно приказана, владала је конфузија да ли такав уређај уопће постоји; већина Бондових направа, иако не постоје, израђене су по узору на стварне технологије. У стварном свијету, такав уређај не би могао бити тако мален, јер не ни имао простора за коморе с кисиком. Осим тога, стандардне боце с кисиком испуштају мјехуриће док се дише, док овај уређај у филму то не ради. Без обзира на то, таква направа појавила се у филму Умри други дан (2002.).

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Извори материјала за овај филм дуго времена били су предмет контроверзи. Оригинални роман Операција Гром написао је Иан Флеминг, а темељио га је на сценарију за телевизију. Флеминг је написао сценариј, а касније му је неколико других сценариста помогло да развије, прошири и преради причу; од тога није испало ништа, а Флеминг је према том сценарију написао девети роман о Јамесу Бонду. Касније је Флеминг оптужен за плагијаторство од стране Кевина МцЦлорyја; нагодио се изван суда 1963.

Касније, 1964., продуценти Алберт Р. Броццоли и Харрy Салтзман нагодили су се с Кевином МцЦлорyјем око филмске адаптације романа. Као и већина филмова о Јамесу Бонду, промовиран је под етикетом 'Иан Флеминг'с Тхундербалл'; међутим, сценариј су потписали Рицхард Маибаум и Јохн Хопкинс, али су исто тако стајали додаци темељено на оригиналном сценарију Јацка Wхиттингхама и темељено на оригиналној причи Кевина МцЦлорyја, Јацка Wхиттингхама и Иана Флеминга.

До данас, Операција Гром двапут је адаптирана за кино, иако су даљње адаптације изазивале судске тужбе. 1983. МцЦлорy је продуцирао неслужбени ремаке назван Никад не реци никад, са Сеаном Цоннерyјем у улози Јамеса Бонда.

Глумци

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Thunderball_(film)&oldid=41831232”