ТАС2Р8
Изглед
едит |
Рецептор укуса тип 2 члан 8 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ТАС2Р8; Т2Р8; ТРБ5 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 604794 ХомолоГене: 88894 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р8 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 50836 | н/а | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000121314 | н/а | |||||||||
УниПрот | Q9НYW2 | н/а | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_023918.1 | н/а | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_076407.1 | н/а | |||||||||
Локација (УЦСЦ) | Цхр 12: 10.96 - 10.96 Мб | н/а | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | н/а |
Рецептор укуса тип 2 члан 8 је протеин који је код људи кодиран ТАС2Р8 геном.[1][2][3]
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 12п13.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба НЈ, Зукер ЦС (Апр 2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл 100 (6): 693–702. ДОИ:10.1016/S0092-8674(00)80705-9. ПМИД 10761934.
- ↑ Матсунами Х, Монтмаyеур ЈП, Буцк ЛБ (Апр 2000). „А фамилy оф цандидате тасте рецепторс ин хуман анд моусе”. Натуре 404 (6778): 601–4. ДОИ:10.1038/35007072. ПМИД 10766242.
- ↑ 3,0 3,1 „Ентрез Гене: ТАС2Р8 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 8”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс”. Неурон 25 (3): 507–10. ДОИ:10.1016/S0896-6273(00)81054-5. ПМИД 10774719.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1–4. ДОИ:10.1074/jbc.R100054200. ПМИД 11696554.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366–71. ДОИ:10.1016/S0959-4388(02)00345-8. ПМИД 12139982.
- Цхандрасхекар Ј, Муеллер КЛ, Хоон МА, ет ал. (2000). „Т2Рс фунцтион ас биттер тасте рецепторс”. Целл 100 (6): 703–11. ДОИ:10.1016/S0092-8674(00)80706-0. ПМИД 10761935.
- Страусберг РЛ, Феинголд ЕА, Гроусе ЛХ, ет ал. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899–903. ДОИ:10.1073/pnas.242603899. ПМЦ 139241. ПМИД 12477932.
- Зханг Y, Хоон МА, Цхандрасхекар Ј, ет ал. (2003). „Цодинг оф сwеет, биттер, анд умами тастес: дифферент рецептор целлс схаринг симилар сигналинг патхwаyс”. Целл 112 (3): 293–301. ДОИ:10.1016/S0092-8674(03)00071-0. ПМИД 12581520.
- Герхард ДС, Wагнер L, Феинголд ЕА, ет ал. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121–7. ДОИ:10.1101/gr.2596504. ПМЦ 528928. ПМИД 15489334.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432–6. ДОИ:10.1093/molbev/msi027. ПМИД 15496549.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-Специфиц Лосс оф Фунцтион оф Биттер Тасте Рецептор Генес ин Хуманс анд Нонхуман Приматес”. Генетицс 170 (1): 313–26. ДОИ:10.1534/genetics.104.037523. ПМЦ 1449719. ПМИД 15744053.