Српска радикална странка
„СРС” преусмјерава овдје. За остала значења, в. СРС (разврставање).Српска радикална странка (СРС) националистичка је политичка странка у Србији.
Основана је почетком 1991. уједињењем неколико мањих националистичких странака. На челу с Војиславом Шешељом усвојила је програм стварања Велике Србије. Њени чланови су играли важну улогу током сукоба у Боровом селу, догађаја који је довео до ескалације рата у Хрватској. Током распада Југославије чканови странке су се борили у српским паравојним формацијама у рату у Хрватској и рату у Босни и Херцеговини.
Од 1992. до 1993. и од 1998. до 2000. СРС је у Србији била на власти са Социјалистичком партијом Србије. Од октобра 2000. СРС се налази у опозицијии. На изборима 2016. осваја 8,10% и 22 посланичка мандата.
Програм
[уреди | уреди извор]Српска радикална странка се као националистичка странка залаже за стварање Велике Србије, српске државе која би садржавала територије данашње Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и дијелова Хрватске источно од линије Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. За разлику од деведесетих година 20. столећа СРС данас инзистира на томе да се ти циљеви могу постићи искључиво политичким, тј. мирним путем. У дијелу српске јавности и јавности сусједних држава СРС се сматра екстремистичком странком, чији би евентуални долазак на власт повећао могућност нових оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Стога је СРС у опозицији, а водеће политичке странке настоје не коалирати с њом на националној разини.
СРС од одласка у опозицију као главни елемент свог програма све мање истиче захтјеве за промјену граница Србије, а све више социјална питања, тј. популистичку критику владајућих странака демократског блока, које оптужује за корупцију.
Формирање
[уреди | уреди извор]Странка је настала из иницијативног одбора за оснивање српског слободарског покрета, формираног од групе српских националиста и антикомуниста 6. 1. 1990. Оснивачки конгрес покрета је одржан 23. 1. 1990. Тој организацији се 14. 3. 1990. придружила група дисидената из странке Српска народна обнова, па је основана нова странка по имену Српски покрет обнове (СПО) на челу с Вуком Драшковићем. Неслагање између Драшковића и Војислава Шешеља довело је до тога да се потоњи одвоји из СПО и оснује властиту странку Српски четнички покрет. Она се у Крагујевцу 23. 2. 1991. ујединила с једном фракцијом Народне радикалне странке које је предводио Томислав Николић, те је основана нова странка под именом Српска радикална странка.
Организација
[уреди | уреди извор]
Најзначајнији орган Српске радикалне странке је Отаџбински конгрес, који се одржава редовно сваке четири године. Делегати Конгреса бирају председника, заменика председника и остале чланове Централне отаџбинске управе. Конгрес одлучује о Програму и Статуту Српске радикалне странке и дефинише деловање Српске радикалне странке у наредном периоду.
Централна отаџбинска управа, коју сачињава 101 члан изабран од стране Конгреса, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања странке. Председник Централне отаџбинске управе је Војислав Шешељ, заменик председника је Немања Шаровић, а потпредседници су Зоран Красић и Милорад Мирчић.
Генерални секретаријат на свом челу има Генералног секретара, изабраног од стране Централне отаџбинске управе, који именује два заменика и осам чланова Генералног секретаријата. Генерални секретар Српске радикалне странке је Наташа Јовановић.
Извршни одбор Српске радикалне странке је орган територијалне организације странке. Председник Извршног одбора Српске радикалне странке је Вјерица Радета.
Подружнице у другим државама
[уреди | уреди извор]- Српска радикална странка у Црној Гори
- Радикална партија Срба Македоније у Северној Македонији
- Српска радикална странка Републике Српске у Босни и Херцеговини (Република Српска)
- Српска радикална странка Републике Српске Крајине, која је након Ердутског споразума и доласка Источне Славоније под хрватску власт промијенила име у Партија подунавских Срба.
