Пређи на садржај

Соколарство

Извор: Wikipedija

Соколарство, жива баштина

Нематеријална свјетска баштина
Соколарство, жива баштина
Уједињени Арапски Емирати Белгија Њемачка Казахстан
Чешка Француска Јужна Кореја Италија
Пакистан Португал Монголија Мароко Шпанија
Саудијска Арабија Катар Сирија Аустрија Мађарска
Регија: Еуропа и Сјеверна Америка
Арапске земље
Азија и Пацифик
Година уписа: 2010, 2012, 2016
ИД: 00442
Угроженост: -
Повезница: УНЕСЦО

Соколарство је један од начина лова помоћу посебно увјежбаних птица грабљивица попут сокола, јастреба или орлова. Користи се за лов примјерице зечева и птица. Соколарство се обично може наћи на просторима великих сеоба птица и њиме се баве људи сваког годишта, спола, аматерски или професионално[1]. Особа који се бави соколарством назива се соколар.

Соколар у УАЕ-у за „Дан соколарења”, 14. сијечња 2012.

Није точно познато гдје је настало соколарство, али се претпоставља да је настало негдје у степама јужне Азије.

Соколарка на коњу
Соколар с орлом из Каракола, Киргистан

У Еуропи је соколарство стољећима било привилегија племства, а у Хрватској се појављује већ од 9. стољећа.

Култура соколарства

[уреди | уреди извор]

Соколарство је традицијска дјелатност која укључује одгој и тренирање птица грабљивица да лове плијен у природи. Иако је изворно био један од начина прикупљања хране, данас се више сматра традицијском вјештином и умијећем којему циљ није узимање из природе, него дијељење плијена с грабежљивцем[1]. Соколари развијају снажне духовне везе са својим птицама за чији узгој, тренинг и руковање је потребна изнимна пожртвованост. Соколарство се такођер и преноси с кољена на кољено као обитељска баштина (нпр. у Монголији, Мароку, Катару, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима гдје очеви воде дјецу у пустињу како би изградили повјерење путем тренинга), али и формализирана обука у клубовима.

Иако свјетски соколари потјечу из различитих средина они сви дијеле заједничке вриједности попут традиција и навика, те метода тренинга и скрби за птице, али и опреме коју користе и веза које остварују са својим птицама.[2] Због тога је ова дјелатност уписана на УНЕСЦО-в попис нематеријалне свјетске баштине први пут 2010. године као заједничка нематеријална баштина више земаља, а допуњавана 2012. и 2016. год. На листи су: Њемачка, Италија, Казахстан, Пакистан, Португал, Уједињени Арапски Емирати, Белгија, Чешка, Француска, Јужна Кореја, Монголија, Мароко, Катар, Саудијска Арабија, Шпањолска, Сирија, Аустрија и Мађарска[1].

Соколарство данас

[уреди | уреди извор]

У неким зрачним лукама (пр. Зрачна лука Загреб) постоје запосленици соколари који увјежбаним соколовима протјерују јата птица које представљају опасност за зракоплове приликом полијетања или слијетања.

Многи соколари презентирају умјетност соколарства, којом приликом птице показују своје вјештине летећи изнад гледатеља, обрушавајући се и враћајући се на руку соколара.

  1. 1,0 1,1 1,2 Фалцонрy, а ливинг хуман херитаге на службеним страницама УНЕСЦО-а (en) Преузето 5. студеног 2012.
  2. УНЕСЦО: Соколарство - Приступљено 17.11.2021.(en)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]