Син Божји
Син Божји је израз који је у различита времена имао различита значења. Изрази "син божји" и "синови Божји" се налазе у хебрејској Библији.[1][2] У Исусово време су римски цареви употребљавали израз "син Божји" као титулу. Исус је своје ученике називао синовима Божјим, односно "дјецом Божијом".[3]
У кршћанском контексту се данас под изразом "Син Божји" мисли искључиво на Исуса Криста, за којег многи кршћани вјерују да је Божји Син.
Употреба
[уреди | уреди извор]Римски цареви
[уреди | уреди извор]Кроз историју, разни цареви су себи додељивали титуле попут "божји син", "син бога" или "син неба".[4] У Исусово време, Божји син (латински: Диви филиус) је била често кориштена титула римског цара Октавијана Августа (владао од 27. пне. - 14. н.е.), усвојеног сина Јулија Цезара.[5] Тиберије, који је владао у Исусово време (цар од 14-37) је називан син божанског Аугуста.[6] Касније је титулу син божји користио и Домицијан.[5]
Исус из Назарета
[уреди | уреди извор]Проучаваоци сматрају да употреба израза “син Божји” у јеванђељима одговара типкчној хебрејској представи побожног хасидејца из Галилеје.[7][8] Верски учитељ Исус из Назарета на више места себе и своје ученике назива синовима Божјим. Он назива синовима Божјим оним који врше Божју вољу. У чувеном Говору на гори, Исус је синовима Божјим назвао све миротворце:
_-_James_Tissot.jpg)
Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати.[9]
У истом говору он назива синовима Божјим све оне који су попут свог небеског Оца:
А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне, да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.[10]
Исус у више наврата саветује своје слушаоце да буду савршени "као што је савршен ваш Отац небески".[11] Јеврејски свештеници су често оптуживали Исуса за богохуљење због тога што је себе називао сином Божјим, на шта је он одговарао:
Како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свијет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији?[12]
Непосредно пред погубљење, изведен је пред суд санхедрина где су га верски вођи поново оптуживали због коришћења тог назива за себе. Након што су га упитали да призна: "Ти ли си, дакле, Син Божији?" Исус им је одговорио: "Ви кажете да сам ја."[13]
Неки научници доказују да изразом "божји син" (или "божје дете") Исус није означавао буквалан пород, већ пре на посебну блискост с Богом.[14]
Кршћанство
[уреди | уреди извор]Неки од раних хришћана су себе називали »децом Оца.« Апокрифни спис, Троделни трактат, супротставља »децу Оца«, који се удружују као једнаки уживајући узајамну љубав и помажући се, потомству демијурга (што је назив за представнике црквене јерархије), који су испуњени »жудњом за влашћу и сваки замишља да је изнад других«.[15]
У хришћанству се, ваома рано, одређење Исуса као сина божјег узима дословно. Према старијем веровању ранокршћанске заједнице, касније названом адопционистичким, Исус је рођен као човек те је, након узашћа, узвишен до Сина Божјег, који седи са десне стране Бога као краљевски владар свијета.[16]
Код Павла је појам »Син Божји« већ попримио друкчије значење, те се Исус наводи као Син Божји од самог почетка.[16]
Касније хрићанске догме израз божји син узимају дословно, формулишући учење о Исусу као Богу Сину. Обзиром да се израз "Бог Син" (грчки: Ο Θεός Υιός хо Тхеос Уиос) не може наћи у Новом завету, нетринитарни хришћани одбацују тај термин.
Немачки филозоф Фридрих Ниче закључује да су Исусови следбеници укинули ону јеванђељску равноправност сваког да буде божје дете, коју је Исус подучавао, претерано узвисивши Исуса и одвојивши га од себе.[17]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Тхе сецонд боок оф тхе Библе: Еxодус бy Бенно Јацоб 1992 ИСБН 0-88125-028-7 паге 105
- ↑ Цатхолиц Енцyцлопедиа: Сон оф Год
- ↑ Мирко Ђорђевић, Кишобран патријарха Павла
- ↑ Интродуцтион то тхе Сциенце оф Религион бy Фриедрицх Муллер 2004 ИСБН 1-4179-7401-X паге 136
- ↑ 5,0 5,1 Маттхеw анд емпире бy Wаррен Цартер 2001 ИСБН 1-56338-342-X паге 69
- ↑ Еарлy Цхристиан литературе бy Хелен Рхее 2005 ИСБН 0-415-35488-9 пагес 159-161
- ↑ Вермес, Геза Јесус тхе Јеw, Фортресс Пресс, Неw Yорк 1981. п.209
- ↑ Паоло Флорес д'Арцаис, МицроМега 3/2007, п.43
- ↑ Јеванђеље по Матеју 5:9
- ↑ Јеванђеље по Матеју 5:44-45.
- ↑ Јеванђеље по Матеју 5:48.
- ↑ Јеванђеље по Јовану 10:36.
- ↑ Јеванђеље по Луки 22:70.
- ↑ Сандерс, Е. П. Тхе хисторицал фигуре оф Јесус. Пенгуин, 1993. Цхаптер 15, Јесус' виеw оф хис роле ин Год'с план.
- ↑ Троделни трактат, 79.20—32, у: НХЛ 69.
- ↑ 16,0 16,1 Ерицх Фромм, Догма о Кристу (сцрибд)
- ↑ Фриедрицх Ниетзсцхе – Антикрист