Пређи на садржај

Саобраћај у Београду

Извор: Wikipedija
Теретни брод Сирмиум на Сави у Београду

Београд, као и сваки други велеград, поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног/масовног и приватног/појединачног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Као прилог томе може се рећи да је Београд највећи град (метропола) у Европи без метро система, а и друмска мрежа је недовољна. На крају, граду на две велике реке потребни су нови мостови као и обилазнице око урбаног подручја.

Градски превоз

[уреди | уреди извор]

Погледати:Линије јавног превоза у Београду

Јавни градски превоз у Београду обухвата превоз аутобусима, трамвајима и тролејбусима. Иако је у плану изградња лаког шинског система ("лаки метро"), спровођење још није почело. Због тога Београд има проблема са саобраћајним гужвама, нарочито у послеподневном „шпицу“.

Превозна возила су у власништву месног Градског саобраћајног предузећа (ГСП Београд) или приватних предузећа, која су једино укључена у превоз аутобусима. Сви превозници имају јединствени систем карата, месечних или појединачних. Карте се могу купити на већем броју трафика, широм града. Појединачне карте се могу купити и код возача по вишој цени, важе за вожњу једним возилом и поништавају се непосредно по уласку или куповини у аутобусу. Такође, могу се купити и месечне карте, које важе за неограничен број вожњи у току месеца на свим линијама које покрива Јединствени тарифни систем. Град Београд је јединствен случај да на административној територији истог града постоје два независна система превоза, иако су све линије у свих 17 градских општина у јединственом ИТС, превоз је подељен на ГСП са редовним интервалима полазака током целог дана, а насуорот њему постоји Приградски превоз који обавља "СП Ласта" са посебним режимом вожње где су интервали на појединим линијама у размаку и по 3 сата.

У Београду се одавно са сажаљењем гледа на некога ко у школу или на посао путује Ластом. Ласта је постала симбол неког трећег света при Београду, далеког и тешко доступног подручја у којем већина Београђана није била, осим на свадбама или другим породично важним

догађајима. Одатле се становништво данас исељава и половина кућа је затворена.

Аутобуси

[уреди | уреди извор]
Један од новијих аутобуса код Дома омладине

Јавни превоз аутобусима је организован преко 8 главних превозника:

ГСП Београд је у власништву града, па се ови аутобуси често називају и „градским“ или „државним“. Ово предузеће је било једино превозно предузеће до средине 90их година, када су званично прихваћени и остали превозници, такозвани „приватни“. На нивоу града постоји 112 дневних и 22 ноћне линије. 2004. године уведена је обједињена наплата карата за све превознике. Ноћне линије покривене су искључиво „приватним“ аутобусима.

Трамваји и тролејбуси

[уреди | уреди извор]
Нови тролејбуси на Студентском тргу

Први трамвај на београдским улицама појавио се далеке 1892. године. Данас постоји 12 трамвајских и 8 тролејбуских линија, све у власништву ГСП Београд. Исти превозник опслужује и 2 ноћне трамвајске линије.

Најпознатија градска трамвајска линија је линија бр. 2, популарније "двојка", која кружи око градског језгра, па је израз „круг двојке“ постао синоним за центар града.

минибусеви

[уреди | уреди извор]

минибусеви су ново превозно средство у Београду и уведени су 2007. године. Данас постоје неколико линија са ознаком Е испред броја линије. Овај вид градског превоза је вишег квалитета. минибусеви примају мање путника, бржи су и опремљени су клима-уређајима. Такође, цена карте за превоз минибусевима је виша, купује се по уласку у возило и независна је од карата за остала превозна средства.

Лаки шински систем

[уреди | уреди извор]

Лаки шински систем, тзв. „лаки метро“, је усвојен као алтернатива веома потребном, али наводно превише скупом класичном метро систему. Званичан назив је Београдски лаки метро. Првобитно решење предвиђа три линије са чворовима у градском језгру, али студије одрживости говоре да ово неће бити довољно за град ове величине. Прва линија која ће се градити биће линија између Устаничке улице на Звездари и Творничке улице у Земуну. Предвиђени рок изградње био је 2012. година, међутим, још увек није сигурно да ли ће бити грађен лаки или обични метро.

Градска железница

[уреди | уреди извор]

Дана 1. септембра 2010. године, пуштена је у рад тзв. градска железница која користи постојећу пругу, као и нови 5. и 6. колосек железничке станице Прокоп. У првом периоду, градска железница је функционисала између станица Нови Београд и Панчевачки мост, а од 15. априла 2011. је продужена до Батајнице. Капацитет градске железнице је око 2.700 путника на сат, а планирано је да, током саобраћајних шпицева, интервал буде 15 минута, а ван њих – 30 минута, док ће недељом бити 60 минута. Након пробног периода који ће трајати до краја априла 2011. и током којег је превоз железницом бесплатан, градска железница ће бити обухваћена Интегрисаним тарифним системом.[1]

Ознака на возовима градске железнице
Ознака на возовима градске железнице
Сат на станици Вуков споменик с распоредом возова градске железнице
Сат на станици Вуков споменик с распоредом возова градске железнице

Приградски превоз

[уреди | уреди извор]

Овај систем такозваног приградског превоза је дискриминација и подела градјана на градјане првог реда са ГСП превозом, и на приградјане са приградским превозом. Посебан облик дискриминације је додела превоза Ласти, као плена и додатног средства за дискриминацију. Јединствен је случај у свету да у административном подручју једног града постоје два система превоза са потпуно различитим правилима, а до скора и са раздвојеним тарифним системом. Приградски превоз повезује град Београд са ближом и даљом околином. Крајњи домет приградског превоза најчешће су границе градског округа, али неке линије допиру и изван овог опсега.

Аутобуси

[уреди | уреди извор]
Главна аутобуска станица у Београду

Приградски превоз је организован од стране више превоз више превозника. Највећи од њих је Саобраћајног предузећа Ласта. укупно постоји преко 300 линија и 2500 дневних полазака, који повезују град са предграђима и периферним делом Београдског округа.

Саобраћајна мрежа се пружа од града Београда радијално на све стране и на кроз три области, Срем, Банат и Шумадију. Први ниво линија су оне које везују Београд са седиштима приградских општина, од којих полази други ниво линија ка мањим местима у околини. Постоји неколико станица у Београду са којих крећу приградске линије: „Басова“ станица у градском језгру, „Кеј Ослобођења“ у Земуну, са Шумица и Бановог Брда.

Један од возова "Беовоза

Приградски железнички систем познат је као "Беовоз" и у власништву је Железница Србије. Постоји 4 линије и то су:


Дуж ових 4 линије постоји 41 станица у граду и околини, од којих су 2 градске подземне: Вуков споменик и Карађорђев парк. Предвиђа се и пуно повезивање приградске и државне железнице потпуном изградњом нове главне железничке београдске станице, станице "Прокоп-Београд - центар". Детаљна претрага реда вожње Ред вожње Беовоз

У Београду званично постоји 24 такси удружења. Такси превоз је лако наћи на улици.[2]

Међумесни превоз

[уреди | уреди извор]

Аутобуси

[уреди | уреди извор]

Београд је повезан бројним аутобуским линијама са свим важнијим местима у Србији, Црној Гори и Републици Српској и Македонији, а током туристичких сезона уводе и се и бројне линије до туристичких средишта. Бројне су и међународне линије, нарочито до Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. У току летње и зимске сезоне честе су и линије до Грчке и Бугарске. Главна аутобуска станица налази се недалеко од ужег језгра града. Детаљна претрага редова вожње међумесног саобраћаја Србије Ред вожње

Главна железничка станица у Београду налази се недалеко од ужег језгра града, а поред међумесне и приградске аутобуске станице. Од Београда постоје линије до већине великих градова у Србији и Црној Гори, а постоје и међународне линије до многих европских градова (Скопље, Софија, Загреб, Љубљана, Цирих, Будимпешта, Кијев, Москва). Поред главне постоји још 5 станица у граду - Београд Центар („Прокоп“), Нови Београд, Земун, Раковица, Дунав. Станица Центар је тренутно у изградњи и предвиђена је за нову главну станицу у Београду.

Авиопревоз

[уреди | уреди извор]

Међународни аеродром "Никола Тесла" у Сурчину налази се 12 km западно од града. Повезан је са градком ауто-путем Београд-Батровци. До аеродрома је могуће приспети аутобусима (јавним градским и посебним) и таксијем, а најчешће полазне станице у граду су на тргу Славија или Зелени венац - ГСП линија 72. Авио-линије повезују Београд и Србију са бројним одредиштима у Европи, Азији и Африци. Очекује се нагли пораст линија током следећих година услед отварања регионалног карго центра на аеродрому.

У близини града и сурчинског аеродрома постији и војни аеродром Батајница, удаљен 20 km од града. Постоје предлози да се овај аеродром преведе у цивилни и да се намени нискотарифном авиопревозу.

Речни превоз

[уреди | уреди извор]
Савско пристаниште

Београд има изврсне услове за развој речног саобраћаја, будући да се налази на ушћу две велике међународне реке, Саве у Дунав. Могућности још увек нису искоришћене. Град поседује велику луку на Дунаву под називом Лука Београд. Река Сава погоднија је за туристички превоз, где је уређен терминал за прихват путника и то је данас „главна капија“ за стране туристе који посећују град. На овај терминал је, током 2009. године, пристало преко 400 туристичких бродова са више од 50.000 туриста.[3]

Постоји и неколико марина у близини градских зона одомора и рекреације, Аде Циганлије и Аде Међице. Оне су повезане и омањим линијама са Новим Београдом. На Дорћолу је предвиђена изградња нове високо уређене марине.

Градска саобраћајна мрежа

[уреди | уреди извор]

У Београду постоји 536 семафорских раскрсница[4] и око 120.000 саобраћајних знакова.[5]

Низводно (одозго надоле): Нови железнички, Стари железнички и Мост „Газела“ преко реке Саве са околином

У Београду постоји 10 мостова, од којих 8 премошћује Саву, а два Дунав. Мостови углавном повезују Нови Београд и градско језгро.

Београд је повезан савременим ауто-путевима са Новим Садом ка северу (од Батајнице; ауто-пут Е75), Нишом ка југу и Шидом ка западу (ауто-пут Е70). Ка Панчеву на истоку води модерна градска саобраћајница. Сви главни путеви пролазе кроз градско језгро, што узрокује велике гужве у граду. Због тога је у току изградња обилазнице око Београда, како би се омогућило преусмеравање пролазних возила изван градског изграђеног подручја.

Железница

[уреди | уреди извор]

Београд је главно железничко чвориште у земљи и од њега креће 6 пруга. Железничкој мрежи на градском подручју потребна је обнова и продужење мреже, као и измештање транзитног железничког саобраћаја из града. У ту сврху се гради железничка обилазница око Београда (тренутно је завршена деоница од Батајнице до Јајинаца).

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]